Густав Нахтигал

С Википедије, слободне енциклопедије
Густав Нахтигал
Густав Нахтигал
Датум рођења(1834-02-23)23. фебруар 1834.
Место рођењаАјхштет
 Пруска
Датум смрти20. април 1885.(1885-04-20) (51 год.)
Место смртиАтлантски океан

Густав Нахтигал (нем. Gustav Nachtigal; Ајхштет, 23. фебруар 1834 — Атлантски океан, 20. април 1885), био је немачки истраживач средишње Африке и посебно Сахаре. Заслужан је да су Того и Камерун постали немачке колоније.

Биографија[уреди | уреди извор]

Син је лутеранског пастора.[1] Рођен је у Ајхштету у Бранденбургу.[1] Након студија медицине у Халеу, Вирцбургу и Грајфсвалду неколико година је стажирао као војни хирург. У Немачкој је оболио од туберколозе и због неповољне климе отишао је у Алжир и Тунис.[1] Доктори су му предвидели коју годину живота, ако остане у Немачкој. Ту је као хирург суделовао у неколико експедиција у унутрашњост Сахаре. Краљ Пруске му је дао задатак да однесе поклоне султану Борнуа, као знак захвалности због љубазности, коју је султан показивао према немачким истраживачима.[1] Две године је путовао док није испунио ту крљеву мисију. Кренуо је 1869. из Триполија. Посетио је Тибести и Борку, области средишње Сахаре, које су дотад биле непознате за Европљане. Од Борнуа кренуо је до Багирмија, па је наставио пут до Вадајиа и Кордофана и појавио се у Картуму зими 1874. Своје путовање је описао у књизи Сахара и Судан (3 тома 1879 — 1889).

Када је успостављен француски протекторат над Тунисом, Густав Нахтигал је постављен за конзула Немачке. Ту је остао до 1884. После тога га је Бизмарк послао у западну Африку као специјалног комесара. Послао га је наводно да испита услове за трговину са Немачком, али у ствари Немачка је намеравала да анектира неке територије пре Велике Британије. Као резултат његове мисије Того и Камерун су постали немачке колоније. При повратку се удавио крај рта Палмаса 20. априла 1885.

Значај[уреди | уреди извор]

Густав Нахтигал је један од највећих немачких истраживача. само је Хајнрих Барт заслужнији од њега. Највише се интересовао за етнографију и за тропску медицину. Његова запажања о Африци су била јако значајна, јер су била детаљна и јер је непристрасно описивао Африканце. За разлику од већине тадашњих истраживача он није веровао у наводну инфериорност Африканаца. Био је сведок лова на робове у Африци и бројним зверствима афричких владара. Ушао је у колонијалну службу јер је веровао да европска доминација над Африком може зауставити лов на робове и робовласништво.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Sahara and Sudan: The Results of Six Years Travel in Africa”. World Digital Library. 1879—1889. Приступљено 3. 10. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јавно власништво Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • A. Tunis: "Gustav Nachtigal. Ein Philanthrop im Staatsdienst." In: Baessler-Archiv. 44 (1996), 407-424. [1]
  • Gustav Nachtigal - ein deutscher Forscher und Afrika (Manuscript of speech held at the Togo Exhibition at Düsseldorf 1986. - In German only), Peter Kremer.
  • Die Forschungsreisenden, in, Cornelius Trebbin & Peter Kremer, Die Tuareg. Düsseldorf 1985.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Густав Нахтигал на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Густав_Нахтигал&oldid=26658281”