Далтонизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Далтонизам
лат. Daltonismus
Класификација и спољашњи ресурси

Пример слике Ишихара теста. Број „74“ би требало јасно да виде особе са нормалним распознавањем боја. Посматрачи са дихроматијом или аномаличном трихроматијом најчешће виде „21“, а посматрачи са ахроматијом најчешће не виде ништа.
ICD-10 H53.5
ICD-9 368.5
DiseasesDB 2999
MeSH D003117

Далтонизам је вид делимичног слепила који се састоји у неспособности разликовања боја. Термин је добио име по енглеском хемичару Џону Далтону, који је 1798. први описао ову аномалију чула вида коју је и сâм имао.

Опис[уреди]

На мрежњачи ока налазе се нервни завршеци - фоторецептори за три основне таласне дужине светлости које деле у различите канале који одговарају црвеној, зеленој и плавој боји. Код особа које не распознају боје постоји поремећај у рецепторима - подела се не одвија правилно па оне стога не препознају боје или замене једну боју за другу.

Човек има пет чула путем којих прима информације из спољашње средине. Највише информација се добија путем чула вида (чак 90%). Далтонизам доводи до примања непоузданих информација што утиче на квалитет живота људи који су погођени овим поремећајем.

У свету живи око 8% мушкараца и 0,5% жена са овим поремећајем. Људи са овим поремећајем трпе последице у свим областима живота и не могу да раде у преко 150 различитих занимања.

Ова аномалија је наследна и постоји од рођења. Преноси се са родитеља на потомство, као и друге наследне особине које одређују телесне карактеристике појединца. Веома ретко, далтонизам може бити последица оштећења очног живца или мрежњаче ока.

Здраве особе разликују око 2000 боја, а далтонисти далеко мање. Код мушкараца је поремећај 16 пута учесталији него код жена што се објашњава начином наслеђивања. С обзиром да се поремећај наслеђује преко X (икс) хромозома мушкарци увек имају далтонизам уколико наследе дефектни X хромозом, за разлику од жена код којих се поремећај испољава само уколико су оба X хромозома дефектна. Ако су промене присутне само на једном од тих хромозома, онда су оне носиоци болести и далтонизам се код њих не испољава, али могу да га пренесу на потомство.

Типови далтонизма[уреди]

У модерној медицини позната су три типа далтонизма:

  • протанопија - кад особа не препознаје црвену боју,
  • деутеранопија - кад особа не препознаје зелену боју и
  • тританопија - кад особа не препознаје плаву боју.


Последице далтонизма[уреди]

У детињству далтонизам представља велики хендикеп, што се у овом добу у великој мери одражава на успех детета у учењу и психолошком развоју.

У саобраћају далтонисти представљају опасност како за себе, тако и за околину. Учестале су саобраћајне незгоде у којима је узрок несреће неправилно уочавање боја. Догађа се да далтонисти прелазе преко пруге упркос црвеном светлу.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Далтонизам


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).