Демографија Црне Горе

С Википедије, слободне енциклопедије

Демографија Црне Горе обухвата приказ демографске структуре Црне Горе који се прецизно може пратити од 1909. године када је обављен први попис становништва. Тада је у Црној Гори живело 317.856 становника.[1] Према попису становништва из 2003. године Црна Гора је имала 620.145 становника.

Попис становништва у Књажевини Црној Гори[уреди | уреди извор]

Пописи становништва и други подаци 1862-1914.[уреди | уреди извор]

Попис становништва 1909. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 317.856

Већину становништва чинили су православци (94,38%),[2] док су остали углавном били муслимани. Српским језиком је говорило 95% становништва, а у већем броју је било и становништва са албанским језиком као матерњим. Сматра се да је тадашњи број становника био прецењен и процењен је на око 220.000. Црногорска власт није сматрала за потребно да у пописним књигама има одредницу о националном карактеру свог становништва, будући да се сматрало да су сви Срби.[3]

Пописи становништва у Краљевини СХС и Краљевини Југославији[уреди | уреди извор]

Попис становништва 1921. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 223.091

Језички састав:

Већина становништва је говорила српским и хрватским језиком: 205.550 (92,14%) , док су говорници албанског чинили најбројнију националну мањину (17. 133 становника). По регионима је лингвистичка структура била следећа: За округе Андријевица, Бар, Колашин, Никшић, Подгорица и Цетиње је пописан број становника од 199.227 становника од којих говорника српског и хрватског језика 181.989 или 91,35%, а говорника албанског језика 16.838 или 8,45%. У Округу Беране било је 23.864. становника од којих је хрватским и српским говорило 23.561 становника, а албанским 275 становника.

Срез\Матерњи језик српски и хрватски албански остали укупно
Андријевица 23.865 746 13 24.624
Бар 17.100 11.387 151 28.638
Беране 23.561 275 28 23.864
Колашин 14.878 7 14 14.899
Никшић 50.455 42 19 50.516
Подгорица 44.038 4.530 83 48.651
Цетиње 31.653 126 129 31.899

Попис становништва 1931. године[уреди | уреди извор]

Територија данашње Црне Горе је 1931. године била део Зетске бановине која је тада имала 925.516 становника. Црна Гора у данашњим границама имала је укупно 360.044 становника.

Језички састав:

Верски састав:

Пописи становништва у Црној Гори од 1948. године[уреди | уреди извор]

Попис становништва 1948. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 377.189

Етнички састав:

Попис становништва 1953. године[уреди | уреди извор]

Етнички састав:

Попис становништва 1961. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 471.894

Етнички састав:

Попис становништва 1971. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 529.604

Етнички састав:

Попис становништва 1981. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 584.310

Етнички састав:

Попис становништва 1991. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 615.035

Етнички састав:

   
  • остали: 1.496
  • неизјашњени: 943
  • регионално опредељени: 998
  • непознато: 6.076
 

Језички састав:

Од укупног броја етничких Муслимана само се 40.008 (44,64%) определило за различите варијанте српског језика, док је већина навела босански и бошњачки као матерњи језик.

Верски састав:

Од укупног броја Црногораца било је 3.081 католика, 2.492 муслимана и 355.395 православаца; од укупног броја Албанаца било је 12.772 католика и 26.216 муслимана; од укупног броја Југословена било је 11.243 православних, 4.149 католика и 1.856 муслимана.

Попис становништва 2003. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 620.145

У укупно становништво је урачунато и становништво расељено са Косова и Метохије чији је број 17.947. (Национална структура расељеног становништва је следећа: Црногорци 5.817, Срби 4.495, Роми 3.105, Муслимани 1.823, Египћани 1.539, Албанци 457, Бошњаци 333, Горанци 83, Ашкалије 79, Југословени 72, Хрвати 27, Македонци 23, Словенци 9, остали 53 и неизјашњени 32. Највише расељених било је у општинама Подгорица 6.635, Бар 2.568, Беране 2.420 и Плав 991.

Етнички састав:

   
  • Немци - 118 (0,02%)
  • остали - 2.180 (0,35%)
  • неизјашњени - 26.906 (4,34%)
  • регионално опредељени - 1.258 (0,20%)
  • непознато - 6.168 (1,00%)
 

Језички састав:

Од укупног броја Црногораца 156.374 (58,42%) навело је српски као матерњи језик, док је црногорски навело 106.214 лица; од укупног броја Срба 197.684 (99,63%) навело је српски језик као матерњи; од укупног броја Југословена 1.705 (91,67%) је навело српски као матерњи језик; од укупног броја Албанаца 30.382 (97,49%) је навело албански језик као матерњи; од укупног броја Бошњака 18.662 (38,73%) је навело бошњачки језик као матерњи, 13.718 (28,47%) је навело босански као матерњи, 12.549 (26,04%) је навело црногорски, а 2.723 (5,65%) је навело српски језик као матерњи; од укупног броја Муслимана 13.627 (55,34%) је навело црногорски као матерњи, 8.696 (35,31%) је навело српски за матерњи језик, 1.094 (4,44%) бошњачки, 414 албански и свега 282 лица је навело босански језик као матерњи; од укупног броја Хрвата 2.529 (37,13%) је навело српски за матерњи, 2.438 (35,80%) хрватски и 1.375 (20,19%) црногорски језик.

Верски састав:

Од укупног броја Црногораца 11.710 су муслимани, 5.000 католици, а 241.728 православци; од укупног броја Албанаца 8.126 су католици, а 22.834 су муслимани. Ово су једине две националности у Црној Гори са значајним бројем припадника две или више религија.

Попис становништва 2011. године[уреди | уреди извор]

Укупно - 620.029

Етнички састав:

Језички састав:

Верски састав:

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]