Демографска историја Срема
Демографска историја Срема
Историјски Срем[уреди | уреди извор]
Подаци из 1437. године[уреди | уреди извор]
Године 1437., већи део Срема био је насељен Србима.[1]
Подаци из 1857. године[уреди | уреди извор]
Према попису из 1857. године, 59,4% становништва дела Срема под цивилном управом и 63,2% становништва дела Срема под војном управом (Петроварадинска регимента) чинили су Срби. Друга етничка група по бројности били су Хрвати, а било је и других етничких група, укључујући Немце, Мађаре, итд.[2]
Подаци из 1910. године[уреди | уреди извор]
Према попису из 1910. године, становништво Срема (Сремске жупаније) бројало је 414.234 људи, укључујући: [3]
- 183.109 (44,20%) становника који су говорили српски језик
- 106.198 (25,64%) становника који су говорили хрватски језик
- 68.086 (16,44%) становника који су говорили немачки језик
- 29.522 (7,13%) становника који су говорили мађарски језик
- 13.841 (3,34%) становника који су говорили словачки језик
- 4.642 (1,12%) становника који су говорили русински језик
Подаци из 1931. године[уреди | уреди извор]
Године 1931., становништво Срема је укључивало: [4]
Српски део Срема[уреди | уреди извор]
Подаци из 1971. године[уреди | уреди извор]
Године 1971., становништво српског дела Срема (без подручја под управом Београда) бројало је 313.926 становника, од којих: [5]
- Срби = 228.609 (72,84%)
- Хрвати = 38.389 (12,23%)
- Словаци = 14.056 (4,48%)
- Мађари = 9.376 (2,99%)
- Југословени = 9.086 (2,89%)
- Русини = 3.403 (1,08%)
- Украјинци = 1.512 (0,48%)
- Црногорци = 1.400 (0,44%)
- Словенци = 1.065 (0,34%)
- Македонци = 1.023 (0,33%)
Подаци из 2002. године[уреди | уреди извор]
Према попису из 2002. године, становништво српског дела Срема (у географским границама) бројало је 790.697 људи, од којих: [6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Др. Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929. pp. 10.
- ^ Василије Крестић, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Београд, 2003. pp. 213.
- ^ http://www.talmamedia.com/php/district/district.php?county=Szer%E9m%20(Srijem) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2007) www.talmamedia.com
- ^ Јован Пејин, Колонизација Хрвата на српској земљи у Срему, Славонији и Барањи, Сремска Митровица, 1992. pp. 8.
- ^ Букуров 1978, стр. 117–.
- ^ Попис становништва, домаћинстава и станова 2002., Књига 1: Национална или етничка припадност по насељима, Република Србија, Републички завод за статистику, Београд. 2003. ISBN 86-8443-00-09 неважећи ISBN.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику.
- Поповић, Душан Ј. (1950). Срби у Срему до 1736/7: Историја насеља и становништва. Београд: Српска академија наука.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.
- Букуров, Бранислав (1978). Бачка, Банат и Срем. Нови Сад. стр. 117.
