Демонстрације у Београду 1991.

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Студентске демонстрације су трајале непрекидно, и дању и ноћу.

Транспарент Отпор на хотелу Балкан

Демонстрације на Тргу Републике у Београду 9. марта 1991. године су биле први велики митинг опозиције режима Слободана Милошевића.

9. март

Због тога што РТС није желела да објави деманти СПО, Вук Драшковић је заказао митинг српске опозиције на Тргу Републике, а главни захтев је била оставка директора и четири уредника државне телевизије.

Са терасе Народног позоришта окупљеним грађанима су се обратили лидери опозиције (Вук Драшковић, Жарко Јокановић, Драгољуб Мићуновић, Зоран Ђинђић, Милан Парошки, Леон Коен, Милан Комненић, Војислав Коштуница као и личности из културе Борислав Михајловић Михиз, Бора Ђорђевић и др.), а милиција на коњима покушала је да растера демонстранте. Касније је интервенисала воденим топовима, тукла демонстранте, а било је и мртвих: Бранислав Милиновић (демонстрант) и Недељко Косовић (милиционер).

На улицама главног града појавили су се и тенкови ЈНА. Забрањен је рад Б-92 и НТВ Студио Б. Слободан Милошевић у изјави на ТВ Београду демонстранте назвао „снагама хаоса и безумља“; тај израз је ушао у колоквијални говор и често је коришћен током каснијих година.

Према извештају РТС-а било је неколико хиљада демонстраната, а по независним медијима преко 50.000.

Студентске демонстрације 10. марта (Плишана револуција)

Студенте је у ноћи 9. марта пребијала полиција. Као одговор на тенкове у центру Београда, 10. марта 1991. су из Студентског града кренули студенти. На Бранковом мосту их је сачекала полиција, бацила сузавац и неколико њих претукла. Зоран Ђинђић је преговарао са полицијом која је групу од 5.000 студената пустила да се придружи демонстрантима-студентима код Теразијске чесме.

Демонстрације код Теразијске чесме водили су студент Жарко Јокановић и глумац Бранислав Лечић. Лечић је све време причао о мирној, плишаној револуцији, држећи велику лутку панде, те је овај део протеста остао упамћен као српска плишана револуција. На импровизованој позорници су се смењивали разни говорници, певачи и глумци, а остао је запамћен и говор патријарха СПЦ Павла. Уз остале учеснике, најпознатији су били Душан Ковачевић и Раде Шербеџија.

Демонстранти су имали 8 захтева, а између осталог оставку Душана Митевића, директора РТБ и четворо уредника ТВ Београд, оставку министра полиције Радмила Богдановића и омогућавање рада Радија Б92 и НТВ Студио Б. Сви захтеви демонстраната су испуњени. Државни медији су говорили о групици, а према извештају НТВ Студио Б било је око 20.000 људи.

Контрамитинг СПС на Ушћу

У организацији СПС на Ушћу је 11. марта 1991. одржан контра-митинг "За одбрану Републике, за уставност, слободу и демократију." Уз козарачко коло и повике "Слобо, слободо", "Убице, фашисти", "Не дамо Косово", "Усташе, усташе", "Судите Вуку". На митингу су говорили Душан Матковић, Петар Шкундрић, академик Михаило Марковић, Живорад Игић и Радоман Божовић. Матковић је рекао да су студенти на Теразијама хулигани и позвао присутне да крену са Ушћа и обрачунају се са њима.

Крај

„Револуција“ је трајала неколико дана, све док нису пуштени из затвора Вук Драшковић и остала лица ухапшена током демонстрација.

Спољашње везе

• 9. март - мит о "пропуштеној шанси", Б92, 9. март 2011.