Детињство

С Википедије, слободне енциклопедије
Детињство

Детињство је рани ниво у циклусу људског развоја који карактерише рапидан физички раст и напори да дете моделује улоге и одговорности, углавном кроз игру и формалну едукацију. По психолозима, детињство траје после инфантилности и до пубертета (од најмање 18 месеци до највише 14 година) или до раног одрастања (18-21 година). Детињство се дели и на рано (0-6), средње (до адолесценције) и позно (до окончања адолесценције).

Биолошки, дете (множина децa) је људско биће између фаза рођења и пубертета,[1][2] или између развојног периода раног детињства и пубертета.[3] Правна дефиниција детета генерално се односи на малолетника, иначе познатог као лице млађе од пунолетства.[1] Деца генерално имају мања права и одговорности од одраслих. Она су класификована као неспособни да доносе озбиљне одлуке.

Дете такође може да опише однос са родитељем (као што су синови и ћерке било ког узраста)[4] или, метафорички, ауторитет, или означава припадност групи у клану, племену или религији; такође може значити да је под јаким утицајем одређеног времена, места или околности, као у „детету природе“ или „детету шездесетих“.[5]

Биолошке, правне и друштвене дефиниције[уреди | уреди извор]

Деца се играју лоптом, римска уметничка дела, 2. век

У биолошким наукама, дете се обично дефинише као особа између рођења и пубертета,[1][2] или између развојног периода детињства и пубертета.[3] Правно, термин дете може да се односи на свакога испод пунолетства или неке друге старосне границе.

Конвенција Уједињених нација о правима детета дефинише дете као: „Људско биће млађе од 18 година, осим ако се према закону који се примењује на дете, пунолетство постиже раније.“[6] Ово је ратификовало 192 од 194 земље чланице. Израз дете може да се односи и на особу испод друге законски дефинисане старосне границе која није повезана са пунолетношћу. У Сингапуру, на пример, дете је законски дефинисано као неко млађи од 14 година према „Закону о деци и младима“ док је пунолетство 21 година.[7][8] У америчком закону о имиграцији, дете се односи на свакога ко је млађи од 21 године.[9]

Неке енглеске дефиниције речи дете укључују фетус (понекад се назива нерођено дете).[10] У многим културама, дете се сматра одраслим након што прође обред прелаза, који може, али не мора одговарати времену пубертета. Јудаизам има један од најмлађих узраста за ову прекретницу, са историјским узрастом церемоније Бар и бат-мицва од 13 за дечаке и 12 за девојчице.

Географије детињства[уреди | уреди извор]

Географије детињства обухватају како (одрасло) друштво перципира идеју детињства, многе начине на које ставови и понашања одраслих утичу на животе деце, укључујући животну средину која окружује децу и њене импликације.

Географија детињства је у неким аспектима слична дечјој географији која испитује места и просторе у којима деца живе.[11]

Природа дефицитног поремећаја[уреди | уреди извор]

Природа дефицитног поремећаја, термин који је сковао Ричард Лув у својој књизи Последње дете у шуми из 2005. године, односи се на тренд у Сједињеним Државама и Канади да се одваја мање времена за игру на отвореном,[12][13] што резултира широким спектром проблема понашања.[14]

Са све већом употребом мобилних телефона, компјутера, видео игрица и телевизије, деца имају више разлога да остану унутра, а не да истражују на отвореном. „Просечно америчко дете проводи 44 сата недељно уз електронске медије.“[15] Једно истраживање из 2007. године показало је корелацију између пада броја посета националним парковима у САД и све веће потрошње електронских медија од стране деце.[16] Медији су убрзали тренд неповезаности дечје природе тако што су умањили нагласак на погледе на природу, као у Дизнијевим филмовима.[17]

Узраст одговорности[уреди | уреди извор]

Старост при којој се деца сматрају одговорном за своје поступке везане за друштво (нпр. брак, гласање, итд.) такође се променила током времена,[18] и то се одражава на начин на који се према њима поступа пред судовима. У римско доба сматрало се да деца нису крива за злочине, што је касније прихватила Црква. У 19. веку се веровало да су деца млађа од седам година неспособна за злочин. Деца од седме године па надаље сматрана су одговорном за своје поступке. Због тога би се могли суочити са кривичним пријавама, послати у затвор за одрасле и бити кажњени као одрасли бичевањем, жигосањем или вешањем. Међутим, тадашњи судови би узимали у обзир старост преступника приликом одлучивања о казни. Минимално старосно доба за запошљавање и узраст за склапање брака такође варирају. Старосна граница добровољног/недобровољног служења војног рока је спорна на међународном нивоу.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Child”. TheFreeDictionary.com. Приступљено 5. 1. 2013. 
  2. ^ а б O'Toole MT, ур. (2013). Mosby's Dictionary of Medicine, Nursing & Health Professions. Elsevier Health Sciences. стр. 345. ISBN 978-0-323-07403-2. 
  3. ^ а б Rathus SA (2013). Childhood and Adolescence: Voyages in Development. Cengage Learning. стр. 48. ISBN 978-1-285-67759-0. 
  4. ^ „For example, the US Social Security department specifically defines an adult child as being over 18”. Ssa.gov. Архивирано из оригинала 1. 10. 2013. г. Приступљено 9. 10. 2013. 
  5. ^ „American Heritage Dictionary”. 7. 12. 2007. Архивирано из оригинала 29. 12. 2007. г. 
  6. ^ „Convention on the Rights of the Child” (PDF). General Assembly Resolution 44/25 of 20 November 1989. The Policy Press, Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2010. г. 
  7. ^ „Children and Young Persons Act”. Singapore Statutes Online. Архивирано из оригинала 3. 2. 2018. г. Приступљено 20. 10. 2017. 
  8. ^ „Proposal to lower the Age of Contractual Capacity from 21 years to 18 years, and the Civil Law (Amendment) Bill”. Singapore: Ministry of Law. Архивирано из оригинала 26. 6. 2018. г. Приступљено 21. 10. 2017. 
  9. ^ „8 U.S. Code § 1101 - Definitions”. LII / Legal Information Institute. 
  10. ^ See Shorter Oxford English Dictionary 397 (6th ed. 2007), which's first definition is "A fetus; an infant;...". See also ‘The Compact Edition of the Oxford English Dictionary: Complete Text Reproduced Micrographically’, Vol. I (Oxford University Press, Oxford 1971): 396, which defines it as: ‘The unborn or newly born human being; foetus, infant’.
  11. ^ Holloway SL (2004-11-23). Holloway SL, Valentine G, ур. Children's Geographies. ISBN 978-0-203-01752-4. doi:10.4324/9780203017524. 
  12. ^ Gardner M (29. 6. 2006). „For more children, less time for outdoor play: Busy schedules, less open space, more safety fears, and lure of the Web keep kids inside”. The Christian Science Monitor. 
  13. ^ Swanbrow D. „U.S. children and teens spend more time on academics”. The University Record Online. The University of Michigan. Архивирано из оригинала 2. 7. 2007. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  14. ^ Burak T. „Are your kids really spending enough time outdoors? Getting up close with nature opens a child's eyes to the wonders of the world, with a bounty of health benefits.”. Canadian Living. Архивирано из оригинала 28. 7. 2012. г. 
  15. ^ O'Driscoll B. „Outside Agitators”. Pittsburgh City Paper. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. 
  16. ^ Pergams OR, Zaradic PA (септембар 2006). „Is love of nature in the US becoming love of electronic media? 16-year downtrend in national park visits explained by watching movies, playing video games, internet use, and oil prices”. Journal of Environmental Management. 80 (4): 387—93. PMID 16580127. doi:10.1016/j.jenvman.2006.02.001. 
  17. ^ Prévot-Julliard AC, Julliard R, Clayton S (август 2015). „Historical evidence for nature disconnection in a 70-year time series of Disney animated films”. Public Understanding of Science. 24 (6): 672—80. PMID 24519887. S2CID 43190714. doi:10.1177/0963662513519042. 
  18. ^ RJ, Raawat (9. 12. 2021). „बच्चे चुनौतियों का जवाब दे सकते हैं - द समझ एन.जी.ओ.”. Navbharat Times Reader's Blog (на језику: хинди). Приступљено 13. 12. 2021. 
  19. ^ Yun S (2014). „BreakingImaginary Barriers: Obligations of Armed Non-State Actors Under General Human Rights Law – The Case of the Optional Protocol to the Convention on the Rights of the Child”. Journal of International Humanitarian Legal Studies. 5 (1–2): 213—257. S2CID 153558830. SSRN 2556825Слободан приступ. doi:10.1163/18781527-00501008. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]