Династија Трастамара

С Википедије, слободне енциклопедије
Династија Трастамара
ОснивачЕнрике II од Кастиље

Династија Трастамара (шп. Trastámara) је династија краљева који су владали Кастиљом од 1369. до 1504, Арагоном од 1412. до 1516, Наваром од 1425. до 1479. и Напуљем од 1458. до 1501.

Главна карактеристика свих чланова ове династије је јачање монархистичког ауторитета и економски развој који је подстицала буржоазија. Сматрају се једном од првих ауторитарних монархија. Успели су да уведу европску дипломатију у Кастиљу, модернизујући је и претворивши је у силу способну да наметне своју хегемонију на Иберијско полуострво.

Династија је добила име по грофовији Трастамара, титула коју је носио Енрике II од Кастиље (1369-1379) пре него што је ступио на престо (након грађанског рата који се завршио смрћу његовог брата, Педра I Окрутног) јер га је одгајио и образовао гроф Родриго Алварез.

Династија Трастамара је окупирала арагонски престо путем Договора из Каспе (1412), којим се завршава борба око престола настала услед смрти дон Мартина I 1410. који није оставио наследника.

Последњи монарх ове династије који је владао у Шпанији је била Хуана I од Кастиље. Пошто се удала за Филипа Лепог, шпански престо после ње заузима аустријска династија Хабзбурговаца.

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]