Допамин
| Допамин | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC име |
|
| Други називи | 2-(3,4-dihydroxyphenyl)ethylamine; 3,4-dihydroxyphenethylamine; 3-hydroxytyramine; DA; Intropin; Revivan; Oxytyramine |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 51-61-6  , 62-31-7 (хидроксихлорид) |
| ПубХем | 681 |
| ХемПаук | 661 |
| MeSH | |
| СМИЛЕС |
|
| InChI |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | C8H11NO2 |
| Моларна маса | 153.18 g/mol |
| Тачка топљења |
128 °C, 401 K, 262 °F |
| Растворљивост у води | 60.0 g/100 ml |
| Опасност | |
| Р-ознаке | R36/37/38 |
| С-ознаке | S26 S36 |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
Допамин је хемијска супстанца коју производи организам. У централном и периферном нервном систему делује као неуротрансмитер.[1][2] Делује и као хормон кога лучи хипоталамус, а који инхибира лучење пролактина из хипофизе. Из допамина се синтетише адреналин и норадреналин.
Садржај |
Распрострањеност [уреди]
У мозгу постоје три значајна система која луче допамин.
- Црна супстанца (лат. Substantia nigra). Допамински неурони из ове структуре инхибишу неуроне у пругастом телу (лат. Corpus striatum). Дегенерација ових допаминских влакана изазива Паркинсонову болест.
- Лимбички систем (мезолимбичке структуре). Допаминске влакна из мезолимбичких структура протежу се до мирисне квржице (лат. Tuberculum olfactorium), амигдалоидног једра (лат. Corus amygaloideum), чеоног режња, цингуларног режња, лат. Nucleus accumbens... Ова влакна играју улогу и настанку осећаја еуфорије, задовољатва, ситости... О овом систему се говори и као о систему за награду. Многе хемијске супстанце као: никотин, дроге, алкохол... активирају овај систем и тако изазивањем осећаја еуфорије могу изазвати зависност.
- Једра тубероинфудибуларног дела хипоталамуса такође луче допамин. Допамин доспева у хипофизу и ту инхибира лучење пролактина. У овом случају допамин делује као хормон.
- У неким периферним неуронима нпр. у бубрезима такође је откривен допамин.
Синтеза [уреди]
Допамин заједно са адреналином и норадреналином припада групи неуротрансмитера познатих као катехоламини. Сви катхоламини настају из аминокиселине тирозин.
У нервним завршецима налазе се ензими који из тирозина синтетишу катехоламине. Тирозин се у неуроне транспортује из спољашње средине, мада се може произвести у нервним ћелијама из аминокиселине фенилаланин.
Прво се врши хидроксилација тирозина уз помоћ ензима тирозинхидроксилаза до 3,4 дихидроксифенилаланина Л-(ДОПА). Затим се ДОПА под утицајм ензима декарбоксилаза ароматичних аминокиселина преводи у допамин. У норадренергичким и адренеричким неуронима реакција може ићи даље, јер је допамин супстрат за ове неуротрансмитере.
Синтетисани допамин се пакује и складишти у синаптичке везикуле. Путем егзоцитозе долази до ослобађања допамина у синаптичку пукотину, а допамин везује за синаптичке рецепоре.
Рецептори [уреди]
Постоји 5 врста рецептора за допамин (Д1-Д5). Допамин, као и допамински агонисти-бромокриптин, апоморфин се лакше везују за рецепторе Д2, Д3, Д4 него за Д1 и Д2. Агонисти су супстанце са истим дејством као и главна супстанца.[3][4]
Д1 и Д2 рецептори активирају Г протеин и аденилат циклазу што доводи до даљих промена (делују ексцитаторно). Д2, Д3, Д4 рецептори такође активирају Г протеин, али сад се аденилат циклаза инхибира и отварају калијумови канали (делују инхибиторно).
Д1 рецептори се налазе у глатким мишићним ћелијама бубрежних артерија. Њиховиом активацијом се ове артерије проширују, па се прокрвљеност бубрега повећава.
Д2 рецептори су претежно смештени у мозгу, поготово у: пругастом телу и хипофизи. Такође у лимбичком систему се активацијом ових рецептора изазива еуфорија. Још неке функције се везују за ове рецепторе као нпр. ентиеметичко дејство (сузбијају мучнину)... Д2 рецептори се налазе такође и на допаминергичким неуронима чиме се лучење допамина путем ауторегулације смањује.
 |
За више информација погледајте чланак Г протеин спрегнути рецептори |
Инактивација [уреди]
Допамин се отстрањује из синаптичке пукотине реапсорпцијом у пресинаптичке завршетке. Овај транспорт врши се активно, као котранспорт са јонима натријума.
|
За више информација погледајте чланак Мембрански транспорт |
Ресорбовани допамин се разграђује у цитоплазми неурона или поново складишти у везикуле. У разградњи допамина учествују два ензима: катехол-О-метилтрансфераза (КОМТ) и моноаминиоксидаза-А (МАО)-А. Његовом разградњом настају дихидроксифенилсирћетна киселина и хемованилинска киселина. Оне се излучују мокраћом и мерење њихове концентрације у мокраћи служи за дијагнозу неких болести система катехоламина.
Болести изазване поремећајем допаминских система [уреди]
Код шизофреније и разних психоза је активност допаминергички неурона у лимбичком систему повећана. Лекови који инхибирају ове рецепторе (неуроне) користе се за лечење шизофреније (неуролептици).
Настаје услед пропадања неурона који луче допамин у црној супстанци. Карактерише се тремором, поремећајима хода, мимике, повећаним тонусом мишића (ригор), нестабилношћу, вегетативним симптомима...
Многе дроге активирају допаминске рецепторе. Тиме се изазива еуфорија и изазива зависност (пре свега психичка).
Референце [уреди]
- ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
- ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X.
- ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Biochemistry of Parkinson's Disease ((en))
- neuroscience ((en))
|
||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
