Доња Сабанта

Доња Сабанта
Доња Сабанта;
	Манастир Липар
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Град	Крагујевац
Становништво
— 2011.	540
Географске карактеристике
Координате	43° 57′ 14″ С; 20° 57′ 51″ И / 43.9539° С; 20.9642° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	284 m
	Доња Сабанта Доња Сабанта на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Доња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 540 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Насеље је основано 1735. године. До Другог српског устанка Доња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Доња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Манастир Липар. Ђура Јакшић је учитељевао у селу 1865, споменик му је подигнут у октобру 1936.^[2]

Географија[уреди | уреди извор]

У атару села Доња Сабанта, на око 7 километара јужно од центра града, налази се географски центар Србије. Доња Сабанта је оивичена висовима Жежеља, са севера, Дубова, са запада, брда изван речице Осеница, са истока, код је са јужне стране отворен простор према Горњој Сабанти. У овом селу су насеља Средња Мала, Чарковац и Џепаре.

Налази се на 43°57’08” северно Географске ширине и 20°57’31” источне георафске дужине и са околним селима припада подручју Шумадије.

Под њивама се налази 716,18 ha, воћњацима 128,56 ha, виноградима 6,18 ha, ливадама 229,4 ha, пашњацима 159,6 ha док остало земљиште заузима 1,62 ha.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Доња Сабанта живи 559 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.210
1953.	1.122
1961.	1.033
1971.	932
1981.	856
1991.	801	767
2002.	651	685
2011.	540

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	647	99,38%
Југословени	2	0,30%
непознато	2	0,30%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Доња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	41	43	46	46	47	46	49	48	48	50	53	54
Пореске главе*	-	64	59	62	63	65	67	62	61	63	62	62
Арачке главе**	124	149	150	152	155	156	162	158	158	162	167	173
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	5	7
80+	7	11
75—79	14	22
70—74	27	25
65—69	31	28
60—64	26	29
55—59	14	20
50—54	21	16
45—49	36	28
40—44	24	22
35—39	24	25
30—34	12	13
25—29	16	8
20—24	15	16
15—19	23	19
10—14	17	16
5—9	14	10
0—4	4	6
Просек :	45,6	47,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	235	240	251	252	247	245	218

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	38	65	38	36	27	8	6	0	0	0	2,99

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	295	81	184	22	8
Женски	289	43	180	60	6
УКУПНО	584	124	364	82	14

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	132	22	0	0	50
Женски	81	32	0	0	14
УКУПНО	213	54	0	0	64
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	10	9	1	6
Женски	0	1	13	1	0
УКУПНО	5	11	22	2	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	4	16	1
Женски	0	0	0	9	10
УКУПНО	0	2	4	25	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	4
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	3	0	0	4

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ "Политика", 19. окт. 1936
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] "Политика", 19. окт. 1936

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]