Душан А. Јањић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Јањић
Душан (Александар) Јањић
Датум рођења(1937-12-03)3. децембар 1937. (86 год.)
Место рођењаСкопље
  Краљевина Југославија

Душан А. Јањић (Скопље, 3. децембар 1937)[1] српски је романист, професор, историчар књижевности и културе, лингвиста, преводилац, публициста. Живи и ради у Лесковцу.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 3. децембра 1937. у Скопљу, а од 1939. године живи у Лесковцу. Оба родитеља су му такође родом из Лесковца. Отац Александар био је трговац гвожђем до 1948, затим банкарски чиновник, а мајка Василија, домаћица. Основну школу и Гимназију завршио је у Лесковцу . Дипломирао је, магистрирао (тема „Позориште Рожеа Мартена ди Гара“ - 1976) и докторирао на Филолошком факултету у Београду (тема „Југословенске књижевности у француским књижевним часописима после Другог светског рата“ - 1986) .[1] Ванредно је завршио је и Правни факултет у Нишу[3] . Усавршавао се у Француској, на универзитетима у Паризу, Греноблу и Безансону. Од 1979. до 1980. усавршавао се на институту BELC у Паризу. Као професор, предавао је на универзитетима у Нишу и Приштини. Објавио је 14 књига (уџбеника, монографија, студија, збирки огледа) и више од 200 текстова у периодици. Бави се и преводилаштвом. Учесник је бројних научних скупова у земљи и иностранству.

Био је члан уредништва часописа „Наше стварање“, „Освит“, „Помак“ (одговорни уредник), „Лесковачки зборник“. Оснивач је и главни и одговорни уредник двојезичног часописа „Алијанса - Alliance“. Члан је Удружења књижевника Србије, Међународног друштва пријатеља Рожеа Мартена ди Гара и др. Био је председник Друштва Србија-Француска у Лесковцу и Удружења писаца Лесковца.[4]

За свој научни, стручни и културни рад добио је више признања, међу којима су и „Златна франкороманистика“, француско одликовање „Витез реда Академских Палми“, књижевна награда „Николај Тимченко“.[1]

Објављена дела[уреди | уреди извор]

Поред једног средњошколског, три универзитетска уџбеника, студије на француском језику из примењене лингвистике објављене на институту BELC, у коауторству (1980)[2], Душан Јањић је објавио и следеће књиге:

  • Француска библиографија о српској и хрватској народној поезији (са Михаилом Павловићем) (1995)
  • Књижевни поводи (2002), огледи и записи о француским писцима
  • Француски клуб у Лесковцу 1919—1941 (2006), обрађује историјат Друштва пријатеља Француске, које је било веома активно између два светска рата и у чијем су се раду истакли многи лесковачки интелектуалци[5]
  • Позориште Рожеа Мартена ди Гара (2006)
  • Клуб љубитеља филма (2011), чланци и записи о филму[6][2]
  • Књижевна преплитања (2011), огледи и записи о француско-српским књижевним везама[7]
  • Језички огледи (1912), књига о изучавању страних језика, у првом реду француског. Састоји се од текстова написаних током пишчевог вишегодишњег бављења примењеном лингвистиком и лингвометодиком[3][8]
  • У европском видокругу (2013), огледи и записи о рецепцији српске књижевности у свету[9]
  • Видови француске књижевности (2013),огледи и записи о француским писцима

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Коцић, Данило (24. 5. 2013). „Лесковачки писци и њихово доба (51) - Душан Јањић”. mcleskovac.com. Медија центар Лесковац. Приступљено 4. 10. 2013. [мртва веза]
  2. ^ а б в „Професор Душан Јањић: Клуб љубитеља филма”. mcleskovac.com. Медија Лесковац. 29. 2. 2012. Архивирано из оригинала 28. 01. 2015. г. Приступљено 5. 10. 2013. 
  3. ^ а б „Језички огледи”. mcleskovac.com. Медија центар Лесковац. Приступљено 4. 10. 2013. [мртва веза]
  4. ^ „Делатност Културног центра”. usluznicentar.com. Услужни центар Лесковац. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013. 
  5. ^ Д. Коцић (26. 9. 2006). „Етно-археолошки парк на Хисару”. politika.rs. Политика. Приступљено 5. 10. 2013. 
  6. ^ „Записи 18 - Филм”. bibliografije.nb.rs. Библиографије. Архивирано из оригинала 06. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013. 
  7. ^ „Књижевне критике и студије”. bibliografije.nb.rs. Библиографије. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013. 
  8. ^ Обрадовић, Радмила M. (2012). „Зборник радова XLII (1)/2012 2012 Француско-српска књижевна преплитања” (PDF). fifa.pr.ac.rs. Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. стр. 419—425. Архивирано из оригинала (пдф) 06. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013. 
  9. ^ Коцић, Данило (6. 8. 2013). „Професор др Душан Јањић У Европском видокругу”. glasnikjuga.com. Гласник Југа. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија српског народа, 2008.
  • Српски WHO IS WHO, 2013.
  • Данило Коцић, Лесковачки писци - трагови и трагања, Лесковац 2015.
  • Данило Коцић: Лесковачки писци и њихово доба (друго, допуњено и измењено издање, А-4 формат, 1.100 страна (Лесковац 2021)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_А._Јањић&oldid=27406725”