Ема Вотсон

С Википедије, слободне енциклопедије

Ема Вотсон
Ема Вотсон на Канском филмском фестивалу 2013.
Лични подаци
Пуно имеЕма Шарлот Дјуер Вотсон
Датум рођења(1990-04-15)15. април 1990. (34 год.)[1]
Место рођењаПариз, Француска
Занимањеглумица, манекенка, активисткиња
Рад
Активни период1999—данас
Потпис
Веза до IMDb-а

Ема Шарлот Дјуер Вотсон (енгл. Emma Charlotte Duerre Watson; Париз, 15. април 1990)[2] енглеска је глумица, манекенка и активисткиња.[3][4]

Прославила се улогом Хермионе Грејнџер у филмовима из серијала Хари Потер у којима је наступала од 2001. до 2011. године. Пре тога, Вотсонова је глумила само у школским представама,[5] а ова улога донела јој је светску славу и зараду у износу од преко десет милиона фунти. Током овог периода, такође је позајмила глас принцези Пеи у анимираном филму Прича о Деспероу и играла једну од главних улога у телевизијској серији Балетске ципелице, адаптацији истоименог романа Ноела Стретфилда. По завршетку филмског серијала Хари Потер, тумачила је споредне улоге у тинејџерским драмама Моја недеља са Мерилин (2011), Чарлијев свет (2012) и Блинг Ринг (2013), а појавила се и у апокалиптичној комедији Апокалипса у Холивуду где је тумачила улогу преувеличане себе,[6] као и у епском филму Ноје (2014) Дарена Аронофског.[7]

У периоду између 2011. и 2014. Вотсонова се паралелно бавила глумом и похађала Универзитет Браун, где је маја 2014. године дипломирала енглеску књижевност.[8] Исте године, освојила је награду Британске академије филмске и телевизијске уметности за британског уметника године[9] и именована је за амбасадорку добре воље иницијативе Уједињених нација за женска права под називом UN Women.[10][11] У септембру 2014. учествовала је у покретању кампање HeForShe чији је циљ укључивање мушкараца у борбу за родну равноправност.

Вотсонова се такође бави манекенством – била је заштитно лице компанија Burberry и Lancôme и учествовала је у креирању модне колекције за организацију People Tree.[12][13][14]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство, младост и образовање[уреди | уреди извор]

Ема Вотсон је рођена 15. априла 1990. године у Паризу, у Француској, као ћерка енглеских правника Жаклин Лузби и Криса Вотсона.[2][15][16] До своје пете године живела је у Мезон-Лафиту, близу Париза. Њени родитељи су се раздвојили кад је била мала, а након њиховог развода, Вотсонова се преселила у Енглеску, где је са мајком живела у Оксфордширу, а викенде проводила код оца у Лондону.[2][17] Ема Вотсон је изјавила да говори помало француски, мада „не тако добро” као некада.[18] Након пресељења у Оксфорд са мајком и братом, похађала је школу Дрегон у Оксфорду и тамо остала до 2003. године.[2] Од шесте године је желела да постане глумица,[19] и обучавала се у оксфордском огранку школе Stagecoach Theatre Arts, позоришној школи где је учила певање, плес и глуму.[20]

До десете године, Вотсонова је глумила у разним школским представама, укључујући Arthur: The Young Years и The Happy Prince,[21] али никада није имала професионалну улогу пре серије о Харију Потеру. Након школе Дрегон, пребацила се у школу Хедингтон у Оксфорду.[2] Док су снимали филмове, она и њени вршњаци тренирали су и по пет сати дневно.[22] У јуну 2006. године полагала је испите за средњу школу из десет предмета, а маја 2007. је похађала напредне курсеве енглеског језика, географије, уметности и историје уметности. Следеће године је напустила историју уметности како би се фокусирала на остала три курса, добивши највишу оцену из сваког од њих.[2][23][24]

Након средње школе, направила је једногодишњу паузу[25] како би снимала филм Хари Потер и реликвије Смрти. Ипак, Вотсонова је рекла да намерава да настави школовање након завршетка снимања[26] и касније потврдила да је изабрала Универзитет Браун у Провиденсу у Роуд Ајленду.[27] У марту 2011. године, после 18 месеци на универзитету, најавила је да је одложила своје испите за „семестар или два”,[28], иако је као студент на размени похађала колеџ Вустер у Оксфорду током академске године 2011/12.[29]

Вотсонова је у интервјуу са Еленом Деџенерес непосредно пре матуре рекла да јој је, уместо четири, требало пет година да заврши факултет, јер је због свог глумачког рада паузирала цела два семестра.[30] Дана 25. маја 2014. године дипломирала је на Универзитету Браун са дипломом енглеске књижевности.[8] Године 2013. добила је сертификат за подучавање јоге и медитације. Као део ове потврде, похађала је курс медитације у канадској установи, у коме станарима није дозвољено да причају, како би „схватили како је бити кући сам са собом”.[31][32] Она је за Ел Аустралија (енгл. Elle Australia) навела да неизвесна будућност значи пронаћи „начин да се увек осећам сигурно и код куће у себи. Јер се никад не могу ослонити на физичко место”.[33]

Каријера[уреди | уреди извор]

1999–2003: Почеци и пробој[уреди | уреди извор]

An image of hand and feet impressions in a tile of concrete.
Отисци руку, стопала и штапића (слева надесно) Вотсонове, Радклифа и Гринта испред Граумановог кинеског театра у Холивуду из 2007. године

Године 1999. започео је кастинг за филм Хари Потер и камен мудрости, адаптацију најпродаванијег романа британске ауторке Џ. К. Роулинг. Агенти су пронашли Вотсонову преко њеног учитеља у Оксфорду, а продуценти су били импресионирани њеним самопоуздањем. Након осам аудиција, продуцент Дејвид Хајнман је одабрао Вотсонову и њене колеге Данијела Радклифа и Руперта Гринта да тумаче улоге школских пријатеља Хермиону Грејнџер, Харија Потера и Рона Визлија, редом. Роулингова је подржала Вотсонову још од њеног првог кастинга.[19]

Хари Потер и камен мудрости, који је изашао 2001. године, био је филмски деби Вотсонове. Филм је оборио рекорде у продаји на отварању и током прве недеље и био је најпродаванији филм 2001. године.[34][35] Критичари су хвалили наступе три водеће улоге, често издвајајући Вотсонову због њене посебно добре глуме; Дејли телеграф (енгл. The Daily Telegraph) њен наступ је назвао „изврсним”,[36] а IGN је рекла да је „украла шоу”.[37] Вотсонова је номинована за пет награда за свој наступ у овом филму, освојивши награду за младог уметника за водећу младу глумицу.[38]

Годину дана касније, Ема Вотсон је поново играла улогу Хермионе у филму Хари Потер и Дворана тајни, другом филму из серијала о Харију Потеру. Рецензенти су похвалили наступе главних глумаца. Лос Анђелес тајмс (енгл. The Los Angeles Times) рекао је да су Вотсонова и њени вршњаци сазрели између филмова,[39] док је Тајмс (енгл. The Times) критиковао режисера Криса Коламбуса због тога што изузетно популаран лик кога је Вотсонова тумачила није добио довољно времена на екрану.[40] Вотсонова је за своју улогу добила награду Ото немачког часописа Браво.[41]

2004–2011: Хари Потер и друге улоге[уреди | уреди извор]

Ема Вотсон на премијери филма Хари Потер и ватрени пехар у новембру 2005. године

Године 2004. изашао је филм Хари Потер и затвореник из Аскабана. Вотсонова је била задовољна тиме што је лик Хермионе у овом филму имао већу присутност, називајући свој лик „харизматичним” и улогу „фантастичном”.[42] Док су критичари лоше оценили Радклифову глуму, назвавши је „укоченом”, Вотсонова је добила похвале; Њујорк тајмс је похвалио њену глуму, рекавши да је: „на срећу, накострешеност гђице Вотсон засенила неупечатљивост господина Радклифа. Хари може показати своје велике чаробњачке вештине... али Хермиона... она је зарадила најгласнији аплауз због свог одлучног немагичног ударца у нос Драка Мелфоја.”[43] Иако је Затвореник из Аскабана зарадио најмање новца у читавом серијалу о Харију Потеру, Вотсонова је за своју глуму освојила две награде Ото и награду награду Тотал филма за дечји наступ године.[44][45]

Са филмом Хари Потер и ватрени пехар (2005), и Вотсонова и серијал о Харију Потеру достигли су нове прекретнице. Филм је поставио рекорде за викенд отварања, како у Сједињеним Државама, тако и у Великој Британији. Критичари су похвалили све већу зрелост Вотсонове и њених колега; Њујорк тајмс назвао је њен наступ „дирљиво искреним”.[46] За Вотсонову, велики део хумора филма произашао је из напетости међу три главна лика како су сазревали. Рекла је: „Свиделе су ми се све те свађе... Мислим да је много реалније да се они свађају и да постоје проблеми међу њима”.[47] За своју улогу у овом филму била је номинована за три награде, а освојила је и бронзану Ото награду.[48][49] Касније те године, Вотсонова је постала најмлађа особа која се појавила на насловној страни Тин Вога (енгл. Teen Vogue),[50] а на насловници се опет појавила у августу 2009. године.[51] Ема је током 2006. играла Хермиону у Краљичиној ташни (енгл. The Queen's Handbag), посебној мини епизоди о Харију Потеру снимљеној у знак прославе 80. рођендана краљице Елизабете II.[52]

Вотсонова на премијери филма Хари Потер и полукрвни принц у јулу 2009. године

Пети филм из франшизе о Харију Потеру, Хари Потер и Ред феникса, изашао је 2007. године. Филм је био веома успешан у погледу зарада и поставио је рекорде широм света, те за први викенд приказивања зарадио 332,7 милиона долара.[53] Вотсонова је освојила Националну награду за филм за најбољу женску улогу.[54] Како се слава глумице и саме серије наставила, Вотсонова и њене колеге из франшизе, Данијел Радклиф и Руперт Гринт, оставили су отиске руку, ногу и штапића испред Граумановог кинеског театра у Холивуду 9. јула 2007. године.[55]

Ема Вотсон је, према наводима из јула 2007. године, за свој рад у серијалу о Харију Потеру зарадила више од 10 милиона фунти, а чак је и сама признала да више никада неће морати да ради како би зарадила новац.[56] У марту 2009. године заузела је 6. место на Форбсовој листи „Највреднијих младих звезда”,[57] а у фебруару 2010. проглашена је за најплаћенију женску холивудску звезду, пошто је у претходној години зарадила око 19 милиона фунти.[58]

Упркос успеху Харија Потера и Реда феникса, будућност франшизе о Харију Потеру доведена је у питање, јер су се сва три главна глумца устручавала да се прихвате снимања последња два дела.[59] Радклиф је на крају потписао за финалне филмове 2. марта 2007. године,[59] али је Вотсонова била знатно неодлучнија.[60] Објаснила је да је одлука била значајна, будући да је прихватање снимања значило посвећеност улози наредне четири године, али на крају је признала да „никада није могла напустити улогу Хермионе”,[61] потписујући за улогу 23. марта 2007. године.[62]

Ема Вотсон са Данијелом Радклифом (лево) и Рупертом Гринтом на лондонској премијери другог дела филма Хари Потер и реликвије смрти у јулу 2011. године

Прва улога коју је Ема Вотсон глумила ван франшизе о Харију Потеру била је у Би-Би-Сијевом филму Балетске ципеле (енгл. Ballet Shoes), који представља адаптацију истоименог романа Ноела Стретфилда.[63][64] Редитељка филма, Сандра Голдбахер, прокоментарисала је да је Вотсонова „савршена” за главну улогу амбициозне глумице Полин Фосил: „Она има продорну, нежну ауру због које желите да зурите и зурите у њу”.[65] Балетске ципеле су биле емитоване у Великој Британији други дан Божића 2007. године (26. децембар) када их је погледало 5,7 милиона гледалаца, а филм је наишао на подељена мишљења критике.[66][67][68]

Вотсонова је свој глас позајмила принцези Пеи у анимираном филму Прича о Деспероу (енгл. The Tale of Despereaux), дечјој комедији у којој гласове позајмљују и Метју Бродерик, као и глумац из франшизе о Харију Потеру — Роби Колтрејн (који је у франшизи тумачио Рубеусa Хaгрида).[69] Анимирани филм је објављен у децембру 2008. године и зарадио је 87 милиона долара широм света.[70]

Снимање шестог филма о Харију Потеру почело је крајем 2007. године, а Вотсонова је свој део снимала од 18. децембра до 17. маја 2008. године.[71][72] Хари Потер и полукрвни принц је премијерно приказан 15. јула 2009. године,[73] иако је првобитно најављен за новембар 2008. године.[74] С главним глумцима који су сада у касним тинејџерским годинама, критичари су били све спремнији да их коментаришу и третирају на исти начин као и остатак филмске поставе, а Лос Анђелес тајмс је глумачку тројку описао као „свеобухватан водич за савремену глуму у Великој Британији”.[75] Вошингтон пост (енгл. The Washington Post) сматрао је да је Вотсонова имала „[свој] најзанимљивији наступ до сада”,[76] док је Дејли телеграф (енгл. The Daily Telegraph) описао главне глумце као „новоослобођене и пуне енергије, жељне да дају све од себе за последње филмове из серијала”.[77] Децембра 2008. године, Вотсонова је изјавила да жели да почне са студијама након што заврши са снимањем серијала о Харију Потеру.[26]

Ема Вотсон је свој део снимања последњег филма из серијала, Хари Потер и реликвије смрти, започела 18. фебруара 2009. године[78] и завршила 12. јуна 2010. године.[79] Из финансијских и сценаријских разлога оригинална књига је подељена у два филма која су снимана узастопно.[80][81] Хари Потер и реликвије Смрти: Први део објављен је у новембру 2010. године, док је други део објављен у јулу 2011. године.[82] Други део реликвија смрти добио је веома позитивне критике и имао велики успех у биоскопима. Као филм са највећом зарадом у франшизи, он је прикупио више од 1,3 милијарде долара широм света и показао се као комерцијално најуспешнији филм Вотсонове досад.

Она се такође појавила у музичком споту групе One Night Only, након што је упознала певача Џорџа Крега током рекламне кампање за зимску/летњу Барбери кампању 2010. године. Видео за песму Say You Don't Want It премијерно је приказан на Каналу 4 26. јуна 2010. године, а објављен је 16. августа.[83] Вотсонова се појавила у филму Моја недеља са Мерилин (енгл. My Week with Marilyn), што је био њен први филм након серијала о Харију Потеру. У филу је је тумачила Луси, помоћницу у гардероби са којом је у вези главни лик, Колин Кларк.[84][85]

2012—данас[уреди | уреди извор]

Вотсонова на Трајбека филмском фестивалу 2012. године

У мају 2010. године, било је помена да је Вотсонова у преговорима за улогу у Чарлијевом свету (енгл. The Perks of Being a Wallflower), филмској адаптацији истоименог романа из 1999. године.[86] Преговори су били успешни и снимање је почело на лето 2011. године, а филм је објављен у септембру 2012. године.[87]

У филму Блинг Ринг (енгл. The Bling Ring, 2013) Вотсонова је глумила Ники. Филм је заснован на стварним пљачкама Блинг Ринга, при чему је Вотсонова глумила измишљену верзију Алексис Најерс, телевизијске личности која је била једна од седам тинејџера који су били уплетени у пљачке. Иако је филм углавном наишао на подељена мишљења критике, критичари су готово једногласно похвалили наступ Вотсонове. Она је након тога тумачила и споредну улогу у апокалиптичкој комедији Апокалипса у Холивуду (енгл. This Is the End, 2013), у којој су она, Сет Роген, Џејмс Франко и многи други играли „преувеличане верзије себе”.[6] Вотсонова је навела да није могла да пропусти прилику да по први пут глуми у комедији и да „сарађује са неким од најбољих комичара данашњице”.[88][89]

Вотсонова на Филмском фестивалу у Кану 2013. године

У јуну 2012. године, потврђено је да ће Ема Вотсон глумити Илу у филму Ноје Дарена Аронофског. Снимање је започето већ следећег месеца, а филм је објављен у марту 2014. године.[7] У марту 2013. године објављено је да је Вотсонова у преговорима за насловну улогу у Дизнијевој адаптацији Пепељуге.[90] Кенет Брана је ангажован за режисера ове адаптације, док је Кејт Бланшет пристала да глуми злу маћеху. Вотсоновој је понуђена улога, али је на крају исту одбила јер се није повезала са ликом.[91][92] Улога је на крају припала Лили Џејмс.[93]

У октобру 2013. године, British GQ је Вотсонову прогласио за Жену године.[94] Истог месеца нашла се на врху анкете читалаца о најсекси филмским звездама 2013. године, победивши Скарлет Јохансон и Џенифер Лоренс у женском делу ове анкете у којој је гласало више од 50.000 филмских фанова, док је Бенедикт Камбербеч однео победу у мушком делу.[95]

Вотсонова је, уз Џуди Денч, Роберта Даунија Џуниора, Мајка Лија, Џулију Луј-Драјфус и Марка Рафала, била једна од добитница награде Британија 2014. године. Награду је добила у категорији британски уметник године и посветила је Мили, свом љубимцу хрчку који је умро док је Вотсонова снимала филм Хари Потер и камен мудрости.[9] Вотсонова је током 2015. године глумила у два филма — у трилеру Колонија (енгл. Colonia) уз Данијела Брила и Мајкла Најквиста;[96] као и у Регресији (енгл. Regression) Алехандра Аменабара, заједно са Итаном Хоком и њеним колегом из серијала о Харију Потеру Дејвидом Тјулисом.[97][98] Оба филма су добила углавном негативне критике.[99][100] Такође се појавила у епизоди серије Викар из Диблија (енгл. The Vicar of Dibley), у којој је играла велечасну Ајрис.[101] У фебруару 2016. године, Вотсонова је објавила да ће се на годину дана повући из света глуме. Планирала је да утроши време на свој „лични развој” и рад на женским правима.[102]

Вотсонова је играла Лепотицу у Дизнијевој адаптацији Лепотице и звера из 2017. године у режији Била Кондона, у којој је Ден Стивенс тумачио Звер.[103] Филм је зарадио преко 1,2 милијарде долара и био други филм са највећом зарадом током 2017. године, једини испред њега био је филм Ратови звезда: Последњи џедај, а такође је доспео на 14. место филмова са највећом зарадом свих времена. Њен хонорар био је унапред дефинисан и износио је три милиона долара, а учешће у добити донело јој је још 15 милиона долара.[104] Касније те године, она је заједно са Томом Хенксом глумила у филмској адаптацији романа Круг (енгл. The Circle) Дејва Егерса, у којој глуми Ме Холанд, младу радницу која добија посао у моћној интернет корпорацији, само да би се нашла у опасној ситуацији која се тиче приватности, надзора и слободе.[105]

Године 2019. Вотсонова је глумила Мег Марч (замењујући Ему Стоун, која је одустала од филма због сукоба око термина) у филмској адаптацији Мале жене на основу истоименог романа. Глумила је заједно са Серше Ронан, Мерил Стрип, Тимотијем Шаламетом, Лауром Дерн и Крисом Купером.[106] Филм је имао доста успеха, а био је номинован за шест Оскара, између осталог најбољи филм, најбољу главну и споредну глумицу и најбољи адаптирани сценарио.[107]

Моделинг и мода[уреди | уреди извор]

Године 2005. Вотсонова је започела своју каријеру у манекенству и то фотографисањем за Тин Вог (енгл. Teen Vogue), поставши најмлађа особа која се икада појавила на насловници овог часописа.[1] Три године касније британска штампа је известила да је Вотсонова требало да замени Киру Најтли као лице модне куће Шанел (енгл. Chanel), али су то обе стране демантовале.[108] У јуну 2009. године, након вишемесечних гласина, Вотсонова је потврдила да ће бити партнер Барберија (енгл. Burberry) као заштитно лице њихове кампање за јесен/зиму 2009. године, за коју је, према проценама, добила шестоцифрени износ.[12][109] Такође се појавила у Барберијевој кампањи за пролеће/лето 2010. године заједно са својим братом Алексом, музичарима Џорџом Крегом и Метом Гилмуром и моделом Максом Хардом.[110] У фебруару 2011. године Вотсонова је добила награду Стилска икона године коју јој је уручила Вивијен Вествуд из Ела (енгл. Elle).[111] Вотсонова је наставила да се бави модним оглашавањем када је у марту 2011. године објавила да је изабрана за заштитно лице Ланкома (франц. Lancôme).[13]

У септембру 2009. године, Вотсонова је најавила своје учешће на модном сајму Пипл трија (енгл. People Tree).[14] Она је радила као креативни саветник у креирању пролећне линије одеће, која је објављена у фебруару 2010. године;[14][112] асортиман садржи стилове инспирисане јужном Француском и Лондоном.[112][113] Тајмс је колекцију описао као „веома довитљиву”, упркос њиховој „потајној нади да ће се [Вотсонова] упетљати на првој препреци”.[114] Колекција је била популарна и објављивана у часописима попут Тин Вога,[115] Космополитена (енгл. Cosmopolitan) и Пипла (енгл. People). Вотсонова, која није била плаћена за сарадњу,[116] признала је да је конкуренција за асортиман минимална,[114] али је тврдила да је „мода одличан начин за оснаживање људи и стицање вештина; уместо давања новца у добротворне сврхе можете помагати људима куповином одеће коју праве и подржавати ствари којима се поносе”; додајући: „Мислим да млади попут мене постају све свеснији хуманитарних питања која се тичу брзе моде и желе да донесу добре одлуке, али нема много опција.”[114] Вотсонова је наставила да суделује у модном сајму Пипл трија, па је током 2010. године издала колекцију за јесен/зиму.[117]

Вотсонова је награђена за најбољи британски стил на додели Британских модних награда 2014. године. На такмичењу су, између осталих, учествовали и Дејвид Бекам, Амал Клуни, Кејт Мос и Кира Најтли.[118]

Рад на пољу права жена[уреди | уреди извор]

Вотсонова је, у оквиру своје ангажованости на промоцији образовања за девојчице, посетила Бангладеш и Замбију.[119] У јулу 2014. године изабрана је за амбасадора добре воље Уједињених нација.[10] Септембра исте године, видно нервозна Вотсонова[120] у свом говору апеловала је на седиште Уједињених нација у Њујорку да покрену кампању Уједињених нација за жене под називом HeForShe, која би позивала мушкарце да се залажу за родну равноправност. У том говору је навела да је почела испитивати родне претпоставке са својих осам година, када су је називали особом са „заповедничким” манирима (особина коју је сама Вотсонова[121] приписала томе да је била „перфекциониста”), док дечаци нису имали ту особину, као и са 14 година када је била „сексуализована од стране одређених медија”.[122] Вотсонова је у говору такође феминизам назвала „уверењем да мушкарци и жене треба да имају једнака права и могућности” и изјавила да је перцепција „мушка мржња” нешто што „мора престати”.[120] Касније је Вотсонова рекла да је добила претње у року од 12 сати од одржавања говора, што ју је додатно „разбеснело... Ако су покушавали да ме удаље (од рада на правима жена), учинили су супротно.[123] Године 2015. Малала Јусафзаи је навела Ему Вотсон као инспирацију да и она започне рад на пољу феминизма, хвалећи њен говор из 2014.[124]

Такође у септембру, Вотсонова је посетила Уругвај — прву земљу као амбасадорка добре воље Ју-Ен Вимина (енгл. UN Women), где је одржала говор у коме је истакла потребу за политичким учешћем жена.[125] У децембру, Фондација за жене (енгл. Ms. Foundation for Women) именовала је Вотсонову за феминистичку јавну личност 2014. године путем анкете на интернету.[126] Вотсонова је такође одржала говор о родној равноправности у јануару 2015. године, на годишњем зимском састанку Светског економског форума.[127]

Вотсонова је заузела прво место на листи ЕскМена (енгл. AskMen) под називом „99 истакнутих жена у 2015. години” због тога што је „потурила своја леђа” у борби за права жена.[128] Дан након што је напунила 25 година, Вотсонова се нашла на 26. месту на листи најутицајнијих људи на свету Тајм 100 (енгл. Time 100), што је било њено прво појављивање на тој листи. Џил Абрамсон, бивша уредница Њујорк тајмса (енгл. New York Times), као разлог за то навела је да се Вотсонова „храбро и паметно прихватила феминизма” и напор да се мушкарци укључе назвала је „освежавајућим”.[129]

У јануару 2016. Ема Вотсон покренула је феминистички књижевни клуб на Гудридсу (енгл. Goodreads) под називом Наша заједничка полица (енгл. Our Shared Shelf).[130] Циљ клуба је дељење феминистичке идеје и подстицање дискусије о овој теми. Једна књига се бира месечно и о њој се дискутује у последњој недељи тог месеца.[130] Прва књига која је била изабрана била је књига Глорије Стајнем Мој живот на путу (енгл. My Life on the Road), са којом је Ема Вотсон 24. фебруара разговарала на How to: Academy in London.[131][132]

Медији су марта 2017. године критиковали Ему Вотсон због фотографије коју је објавио Венити Фер (енгл. Vanity Fair), а на којој су јој груди делимично видљиве; неки су је у медијима оптужили за лицемерје. Вотсонова је била збуњена зазором, тврдећи да феминизам „није штап којим се туку друге жене”, већ уместо тога говори о слободи, ослобађању и једнакости, коментаришући „Заиста не видим какве везе имају моје сисе са тим”.[133]

У јулу 2019. године, Вотсонова је учествовала у покретању линије за правни савет за људе који су претрпели сексуално узнемиравање на послу. Правни савет пружа Права жена (енгл. Rights of Women), добротворна организација која помаже женама својим познавањем закона.[134]

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Док је радила на филму Ноје (енгл. Noah), Вотсонова је на питање о вероисповести одговорила описавши себе као духовног универзалисту.[135]

Према подацима из 2016, Вотсонова се помиње у Панамским папирима као једна од познатих личности која поседује офшор рачуне.[136] Офшор рачуни Вотсонове налазе се у Британским Девичанским Острвима на Карибима.[137]

Мараи Лараси, активисткиња на тему насиља над женама, била је њен гост на 75. додели награда Златни глобус у 2018. години.[138]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филм[уреди | уреди извор]

Год. Наслов Оригинални наслов Улога Режисер(и) Напомене
2001. Хари Потер и Камен мудрости Harry Potter and the Philosopher's Stone Хермиона Грејнџер Крис Колумбус
2002. Хари Потер и Дворана тајни Harry Potter and the Chamber of Secrets Хермиона Грејнџер Крис Колумбус
2004. Хари Потер и затвореник из Аскабана Harry Potter and the Prisoner of Azkaban Хермиона Грејнџер Алфонсо Куарон
2005. Хари Потер и ватрени пехар Harry Potter and the Goblet of Fire Хермиона Грејнџер Мајк Њуел
2007. Хари Потер и Ред феникса Harry Potter and the Order of the Phoenix Хермиона Грејнџер Дејвид Јејтс
2007. Прича о Деспероу The Tale of Despereaux принцеза Пи Сем Фел
Роберт Стивенхаген 		глас
2009. Хари Потер и Полукрвни принц Harry Potter and the Half-Blood Prince Хермиона Грејнџер Дејвид Јејтс
2010. Хари Потер и реликвије смрти: Први део Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 1 Хермиона Грејнџер Дејвид Јејтс
2011. Хари Потер и реликвије смрти: Други део Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 2 Хермиона Грејнџер Дејвид Јејтс
2011. Моја недеља са Мерилин My Week with Marilyn Луси Сајмон Кертис
2012. Чарлијев свет The Perks of Being a Wallflower Сем Стивен Чбоски
2013. Апокалипса у Холивуду This Is the End глуми себе Сет Роген
Иван Голдберг
2013. Блинг Ринг The Bling Ring Ники Мур Софија Копола
2014. Ноје Noah Ила Дарен Арофонски
2015. Регресија Regression Анџела Греј Алехандро Аменабар
2016. Колонија Colonia Лена Флоријан Галенбергер
2017. Лепотица и Звер Beauty and the Beast Бел Бил Кондон
2017. Круг The Circle Меј Џејмс Понсолт
2019. Мале жене Little Women Мег Марч Грета Гервиг

Телевизија[уреди | уреди извор]

Год. Наслов Оригинални наслов Улога Напомене
2007. Балетске ципелице Ballet Shoes Полин Фосил ТВ филм
2015. Викар из Диблија The Vicar of Dibley Реверенд Ајрис Епизода: The Bishop of Dibley
2022. Хари Потер 20. годишњица: Повратак у Хогвортс Harry Potter 20th Anniversary: Return to Hogwarts саму себе специјал окупљања

Музички видео[уреди | уреди извор]

Год. Наслов Улога Извођач(и)
2010. Say You Don't Want It Лејди One Night Only

Награде и номинације[уреди | уреди извор]

Год. Организација Награда Филм Резултат Реф.
2002 Награда Сатурн Најбољи млади глумац Хари Потер и Камен мудрости Номинација [139]
Награда Емпајр Најбољи деби (поделила са Данијелом Радклифом и Рупертом Гринтом) Номинација [140]
Награда Млади уметник Најбоља улога у играном филму – Главна млада глумица Освојено [38]
Најбоља филмска постава у играном филму (поделила са Рупертом Гринтом и Томом Фелтоном) Номинација
2005 Филмска награда по избору критичара Најбоља млада глумица Хари Потер и Затвореник из Аскабана Номинација [141]
2006 Најбоља млада глумица Хари Потер и Ватрени пехар Номинација
Аустралијска награда по избору деце Омиљена женска филмска звезда Номинација [142]
МТВ филмске награде Најбољи тим на екрану Номинација [49]
2007 Национална награда за филм Најбоља женска улога Хари Потер и Ред феникса Освојено [143]
2008 Награда Емпајр Најбоља глумица Номинација [144]
2010 Награда по избору народа Најбољи тим на малим екранима Хари Потер и Полукрвни принц Номинација [145]
МТВ филмске награде Најбоља женска улога Номинација [146]
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица: фантастика Номинација [147]
2011 Награда уметничког филмског фестивала у Каприју Награда за најбољу филмску поставу Моја недеља са Мерилин Освојено [148]
Аустралијска награда по избору деце Омиљена глумица Хари Потер и реликвије Смрти (први део) Номинација [149]
Награда по избору народа Омиљена филмска звезда (млађа од 25 година) Номинација [150]
Награда Емпајр Најбоља глумица Номинација [151]
Национална награда за филм Улога године Номинација [152]
МТВ филмске награде Најбоља женска улога Номинација [153]
Најбољи пољубац (поделила са Данијелом Радклифом) Номинација
Најбоља борба (поделила са Данијелом Радклифом, Рупертом Гринтом, Арбеном Барјактарајем и Родом Хантом) Номинација
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица: сај-фај/фантастика Освојено [154]
Најбољи пољубац (поделила са Данијелом Радклифом) Освојено
Избор летњег филма: Глумица Хари Потер и реликвије Смрти (други део) Освојено
2012 Аустралијска награда по избору деце Омиљена глумица Номинација [155]
Награда по избору народа Најбоља филмска постава Освојено [156]
Најбоља филмска звезда (млађа од 25 година) Номинација
Награда Сатурн Најбоља споредна глумица Номинација [157]
МТВ филмске награде Најбоља женска улога Номинација [158]
Најбољи пољубац (поделила са Рупертом Гринтом) Номинација
Најбоља постава (поделила са Данијелом Радклифом, Рупертом Гринтом и Томом Фелтоном) Освојено
Награда Удружења филмских критичара из Сан Дијега Најбоља споредна глумица Чарлијев свет Освојено [159]
Најбоља филмска постава Освојено
Награда Удружења филмских критичара из Бостона Најбоља споредна глумица Другопласирана [160]
2013 Награда по избору народа Најбоља глумица у драми Освојено [161]
МТВ филмске награде Најбоља женска улога Номинација [162]
Најбољи пољубац (поделила са Логаном Лерманом) Номинација
Најбољи музички моменат (поделила са Логаном Лерманом и Езром Милер) Номинација
МТВ пионирска награда Освојено
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица у драми Освојено [163]
Најбољи пољубац (поделила са Логаном Лерманом) Номинација
Стилска икона Н/Д Номинација
2014 Награда по избору народа Омиљена глумица у комедији Апокалипса у Холивуду Номинација [164]
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица у драми Ноје Номинација [165]
Британска награда Британски уметник године Н/Д Освојено [166]
Британска модна награда Најбољи британски стил Н/Д Освојено [118]
2017 МТВ филмске награде Најбоља улога у филму Лепотица и звер Освојено [167]
Најбољи пољубац (поделила са Деном Стивенсом) Номинација
Награда по избору тинејџера Најбоља глумица – сај-фај/фантастика Освојено [168]
Најбоља постава (поделила са Деном Стивенсом) Освојено
Најбољи пољубац (поделила са Деном Стивенсом) Освојено
Најбоља глумица у драми Круг Освојено
2018 Награда Златна малина Најгора глумица Номинација [169]
Награда Емпајр Најбоља глумица Лепотица и звер Номинација [170]
Аустралијска награда по избору деце Омиљена глумица Номинација [171]
Награда Сатурн Најбоља глумица Номинација [172]
Награда по избору народа Стилска звезда 2018. Н/Д Номинација [173]
2019 Награда Удружења филмских критичара из Вашингтона Најбоља постава Мале жене Номинација [174]
Награда Удружења филмских критичара из Бостона Најбоља постава Освојено [175]
[176]
Награда Круга филмских критичара са Флориде Најбоља постава Освојено [177]
[178]
Награда Удружења филмских критичара из Сијетла Најбоља постава Номинација [179]
Награда Чикаго Инди критичара Најбоља постава Номинација [180]
2020 Награда Удружења филмских критичара из Остина Најбоља постава Номинација [181]
[182]
Награда AARP Најбоља постава Номинација [183]
Филмска награда по избору критичара Најбоља постава Номинација [184]
Награда Удружења филмских критичара из Џорџије Најбоља постава Освојено [185]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Walker, Tim (29. 9. 2012). „Emma Watson: Is there Life After Hermione?”. The Independent. Архивирано из оригинала 30. 9. 2012. г. Приступљено 12. 1. 2008. 
  2. ^ а б в г д ђ „Life & Emma”. Emma Watson official website. Архивирано из оригинала 21. 4. 2010. г. Приступљено 16. 4. 2010. 
  3. ^ „Check If You're a British Citizen”. United Kingdoms Government. UK Government Digital Service. Архивирано из оригинала 31. 5. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2014. „(If you were born on or after 1 January 1983 and before 1 January 2006 to parents married and British 'not by descent') in most cases you'll be a British citizen 'by descent'.” 
  4. ^ „Emma Watson”. Late Show with David Letterman. Епизода 3145. 8. 7. 2009. CBS. 
  5. ^ „Daniel Radcliffe, Rupert Grint and Emma Watson to Reprise Roles in the Final Two Instalments of Warner Bros. Pictures' Harry Potter Film Franchise” (Саопштење). Warner Bros. 23. 3. 2007. Архивирано из оригинала 2. 4. 2007. г. Приступљено 23. 3. 2007. 
  6. ^ а б Puig, Claudia (11. 6. 2013). „This Is the End – and It's Hilarious”. USA Today. Архивирано из оригинала 5. 10. 2015. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  7. ^ а б „Emma Watson Gets Biblical With Darren Aronofsky's 'Noah'”. indiewire.com. 7. 6. 2012. Архивирано из оригинала 16. 6. 2012. г. Приступљено 24. 7. 2012. 
  8. ^ а б „Emma Watson Graduates from Brown University”. The Telegraph (UK). 25. 5. 2014. Архивирано из оригинала 26. 5. 2014. г. Приступљено 25. 5. 2014. 
  9. ^ а б King, Susan (31. 10. 2014). „At BAFTA Event, Emma Watson Dedicates Award to Her Long Dead Hamster”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 31. 10. 2014. г. Приступљено 31. 10. 2014. 
  10. ^ а б „Emma Watson named UN Women Goodwill Ambassador”. The Independent. 8. 7. 2014. Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. 
  11. ^ Emma Watson named as UN Women Goodwill Ambassador, The Independent
  12. ^ а б „Go Behind the Scenes with Emma Watson on the Burberry Shoot”. Vogue News. јун 2009. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 22. 6. 2014. 
  13. ^ а б Oliver, Dana (14. 3. 2011). „Emma Watson Named New Face of Lancome”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала 4. 9. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2011. 
  14. ^ а б в Holmes, Rachael (17. 9. 2009). „Emma Watson launches ethical fashion range with People Tree”. The Guardian. UK. Архивирано из оригинала 21. 8. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
  15. ^ „Warner Bros. Official site”. Adobe Flash. harrypotter.warnerbros.co.uk. Архивирано из оригинала 10. 04. 2006. г. Приступљено 28. 3. 2006(click appropriate actor's image, click "Actor Bio") 
  16. ^ Barlow, Helen. „A life after Harry Potter”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 3. 7. 2007. г. Приступљено 16. 3. 2006. 
  17. ^ Self, Will (17. 8. 2012). „Emma Watson, The Graduate”. The New York Times. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. 
  18. ^ „Q&A with Emma Watson – The Hour Publishing Company: Entertainment News”. Thehour.com. 18. 12. 2008. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 26. 2. 2014. 
  19. ^ а б Watson, Emma. „Emma”. Emma Watson's Official Website. Архивирано из оригинала 2. 8. 2007. г. Приступљено 3. 8. 2007. 
  20. ^ Reece, Damian (4. 11. 2001). „Harry Potter drama school to float”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 16. 10. 2010. г. Приступљено 8. 3. 2010. 
  21. ^ Watson, Emma. „Emma & Screen”. Official Website. Архивирано из оригинала 7. 5. 2010. г. Приступљено 16. 4. 2010. 
  22. ^ Muir, Kate (15. 5. 2004). „Cast Interviews”. The Times. UK. Архивирано из оригинала 11. 2. 2007. г. Приступљено 12. 1. 2008. 
  23. ^ „Pupils 'sitting too many GCSEs'”. BBC News. 24. 8. 2006. Архивирано из оригинала 18. 6. 2007. г. Приступљено 27. 5. 2007. 
  24. ^ „A-Level results of the stars: Emma Watson, Benedict Cumberbatch, Matt Smith, Jenna Coleman – and the Doctor...”. Radio Times. 17. 8. 2017. Приступљено 25. 1. 2019. 
  25. ^ Tibbetts, Graham (14. 8. 2008). „A-levels: Harry Potter actress Emma Watson gets straight As”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 05. 12. 2012. г. Приступљено 10. 12. 2008. 
  26. ^ а б Long, Camilla (7. 12. 2008). „What next in life for Emma Watson”. The Times. UK. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 10. 12. 2008. 
  27. ^ Ford, James (14. 7. 2009). „Catching up with Emma Watson”. Paste. Архивирано из оригинала 16. 7. 2009. г. Приступљено 15. 7. 2009. 
  28. ^ „Message from Emma”. Emma Watson Official. 7. 3. 2011. Архивирано из оригинала 8. 3. 2011. г. Приступљено 15. 9. 2013. 
  29. ^ „Harry Potter Star Emma Watson begins her year at Oxford University!”. Oxford Royale Academy. 21. 10. 2011. Архивирано из оригинала 3. 10. 2012. г. Приступљено 8. 7. 2013. 
  30. ^ „Interview”. Ellen (video posted to official YouTube channel). 24. 3. 2014. Корисна информација се налази на: 02:12–02:58. Syndicated. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  31. ^ Adams, Char (7. 8. 2015). „Emma Watson Reveals She Took a Weeklong Vow of Silence After 'Horrendous' Split from Matt Janney”. People. Архивирано из оригинала 9. 8. 2015. г. Приступљено 9. 8. 2015. 
  32. ^ Watson, Emma [EmWatson] (9. 10. 2015). „The week long meditation ...” (твит). Приступљено 9. 10. 2015 — преко Twitter-а. 
  33. ^ „Why Emma Watson Became a Certified Yoga Instructor”. ABC News. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 4. 4. 2014. 
  34. ^ „Harry Potter magically shatters records”. Hollywood.com. 18. 11. 2001. Архивирано из оригинала 2. 10. 2007. г. Приступљено 21. 9. 2007. 
  35. ^ „2001 Worldwide Grosses”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 10. 4. 2007. г. Приступљено 29. 5. 2007. 
  36. ^ Hiscock, John (4. 11. 2007). „Magic is the only word for it”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 1. 6. 2008. г. Приступљено 23. 9. 2007. 
  37. ^ Linder, Brian (17. 11. 2001). „Review of Harry Potter and the Sorcerer's Stone”. IGN. Архивирано из оригинала 29. 12. 2007. г. Приступљено 23. 9. 2007. 
  38. ^ а б „2002 nominations and winners”. Young Artist's Awards. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2007. 
  39. ^ Kenneth Turan (15. 11. 2002). „Harry Potter and the Chamber of Secrets”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 28. 12. 2005. г. Приступљено 22. 9. 2007. 
  40. ^ Ellen, Barbara (14. 11. 2002). „Film of the week”. The Times. UK. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. Приступљено 23. 9. 2007. 
  41. ^ „Bravo Otto – Sieger 2003”. Bravo magazine (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 22. 9. 2007. 
  42. ^ Trout, Jonathon (1. 6. 2004). „Daniel Radcliffe, Rupert Grint, Emma Watson”. BBC. Архивирано из оригинала 18. 7. 2007. г. Приступљено 3. 8. 2007. 
  43. ^ A. O. Scott (3. 6. 2004). „Harry Potter and the Prisoner of Azkaban: Film review”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 2. 2012. г. Приступљено 23. 9. 2007. 
  44. ^ „Dan Wins Another Otto Award”. DanRadcliffe.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 13. 9. 2007. 
  45. ^ „Bravo Otto Awards 2005” (Саопштење) (на језику: немачки). Presseportal.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 13. 9. 2007. 
  46. ^ Dargis, Manohla (17. 11. 2005). „The Young Wizard puts away childish things”. The New York Times. Приступљено 24. 9. 2007. 
  47. ^ „Daniel Radcliffe, Emma Watson and Rupert Grint”. IGN. 15. 11. 2005. Архивирано из оригинала 7. 11. 2007. г. Приступљено 3. 8. 2007. 
  48. ^ „Goblet of Fire awards”. Broadcast Film Critics Association. Архивирано из оригинала 29. 12. 2007. г. Приступљено 13. 9. 2007. 
  49. ^ а б Carroll, Larry (24. 4. 2006). „Alba, Carell, 'Crashers,' 'Virgin' Big Nominees For MTV Movie Awards”. MTV. Архивирано из оригинала 19. 12. 2007. г. Приступљено 22. 9. 2007. 
  50. ^ Horn, Steven (26. 6. 2007). „Interview with Emma Watson”. IGN. Архивирано из оригинала 7. 11. 2007. г. Приступљено 30. 9. 2007. 
  51. ^ Waterman, Lauren. „emma enchanted”. Teen Vogue. Архивирано из оригинала 5. 1. 2010. г. Приступљено 12. 10. 2009. 
  52. ^ „New Harry Potter scene for queen”. BBC News. 12. 6. 2006. Архивирано из оригинала 21. 9. 2007. г. Приступљено 6. 8. 2007. 
  53. ^ „All Time worldwide opening records”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 23. 6. 2011. г. Приступљено 25. 9. 2007. 
  54. ^ Pryor, Fiona (28. 9. 2007). „Potter wins film awards hat-trick”. BBC News. Архивирано из оригинала 16. 10. 2007. г. Приступљено 29. 9. 2007. 
  55. ^ Howell, Peter (11. 1. 2008). „Stardom fades, but cement lives on”. Toronto Star. Архивирано из оригинала 21. 5. 2008. г. Приступљено 22. 1. 2008. 
  56. ^ Peck, Sally (10. 7. 2007). „Harry Potter's Sidekick 'Rich Enough To Retire'”. The Telegraph. London. Архивирано из оригинала 31. 3. 2014. г. Приступљено 25. 2. 2014. 
  57. ^ Burman, John (10. 3. 2009). „In Pictures: Hollywood's Most Valuable Young Stars”. Forbes. Архивирано из оригинала 15. 4. 2009. г. Приступљено 18. 4. 2009. 
  58. ^ „Harry Potter star Emma Watson is top-earning actress”. BBC News. 5. 2. 2010. Архивирано из оригинала 16. 5. 2014. г. Приступљено 5. 2. 2010. 
  59. ^ а б „Harry Potter Will Be Played By Daniel Radcliffe in Final Two Flicks”. MTV. 2. 3. 2007. Архивирано из оригинала 10. 5. 2009. г. Приступљено 18. 4. 2009. 
  60. ^ „Will Harry Potter lose one of its stars?”. Newsweek. 2. 10. 2006. Архивирано из оригинала 5. 10. 2006. г. Приступљено 25. 9. 2007. 
  61. ^ „Hermione is back”. news.com.au. 25. 3. 2007. Архивирано из оригинала 11. 5. 2009. г. Приступљено 12. 4. 2009. 
  62. ^ Edidin, Peter (24. 3. 2007). „Gang's all here”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 12. 4. 2009. 
  63. ^ Warman, Matt (21. 12. 2007). „Dancing towards their dreams”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 24. 1. 2008. г. Приступљено 12. 1. 2008. 
  64. ^ Pielou, Adriaane (26. 12. 2007). „Ballet Shoes saw me through”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 23. 5. 2008. г. Приступљено 1. 1. 2008. 
  65. ^ „A Christmas treat for all the family” (Саопштење). BBC. Архивирано из оригинала 30. 11. 2007. г. Приступљено 1. 1. 2008. 
  66. ^ „BBC One Transmission Details, weeks 52/1” (Саопштење). BBC. Архивирано из оригинала 9. 12. 2007. г. Приступљено 1. 1. 2008. 
  67. ^ Tryhorn, Chris (27. 12. 2007). „Viewers sold on Old Curiosity Shop”. The Guardian. UK. Архивирано из оригинала 21. 8. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2008. 
  68. ^ Teeman, Tim (27. 12. 2007). „Last Night's TV”. The Times. UK. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. Приступљено 1. 1. 2008. 
  69. ^ Watson, Emma. „Filmography”. Official website. Архивирано из оригинала 10. 5. 2010. г. Приступљено 16. 4. 2010. 
  70. ^ „The Tale of Despereaux”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 5. 2. 2010. г. Приступљено 16. 4. 2010. 
  71. ^ Watson, Emma (28. 11. 2007). „Ballet Shoes interviews”. Emma Watson's official website news. Архивирано из оригинала 14. 4. 2009. г. Приступљено 12. 4. 2009. 
  72. ^ Watson, Emma (22. 5. 2008). „Ballet Shoes interviews”. Emma Watson's official website news. Архивирано из оригинала 14. 4. 2009. г. Приступљено 12. 4. 2009. 
  73. ^ „Harry Potter and the Half-Blood Prince Global Release Dates”. Warner Bros. Pictures. Архивирано из оригинала 16. 8. 2010. г. Приступљено 14. 8. 2010. 
  74. ^ „Potter film release date delayed”. BBC News. 15. 8. 2008. Архивирано из оригинала 18. 2. 2009. г. Приступљено 28. 7. 2009. 
  75. ^ Turan, Kenneth (14. 7. 2009). „Review: 'Harry Potter and the Half-Blood Prince'”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 18. 7. 2009. г. Приступљено 28. 7. 2009. 
  76. ^ Kois, Dan (14. 7. 2009). „Critic Review for Harry Potter and the Half-Blood Prince”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 16. 2. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2009. 
  77. ^ Sandhu, Sukhdev (16. 7. 2009). „Harry Potter and the Half-Blood Prince, review”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. 
  78. ^ Watson, Emma (17. 2. 2009). „Filming begins”. Emma Watson's official website news. Архивирано из оригинала 14. 4. 2009. г. Приступљено 12. 4. 2009. 
  79. ^ Schwartz, Alison (14. 6. 2010). „Daniel Radcliffe Calls Wrapping Up Harry Potter Devastating”. People. Архивирано из оригинала 8. 2. 2011. г. Приступљено 9. 2. 2011. 
  80. ^ Jack Malvern (14. 3. 2008). „Longer spell at box office for Harry Potter”. The Times. UK. 
  81. ^ Olly Richards (14. 3. 2008). „Potter Producer Talks Deathly Hallows”. Empire. Архивирано из оригинала 10. 7. 2011. г. Приступљено 14. 3. 2008. 
  82. ^ Ebert, Roger (13. 7. 2011). „Harry Potter and the Deathly Hallows: Part 2”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  83. ^ „Say You Don't Want It”. Архивирано из оригинала 18. 8. 2010. г. 
  84. ^ „Emma in My Week With Marilyn”. emma-watson.net. 8. 10. 2010. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. Приступљено 3. 11. 2010. 
  85. ^ „Emma Watson Joins My Week with Marilyn”. movieweb.net. 24. 9. 2010. Архивирано из оригинала 29. 9. 2010. г. Приступљено 23. 12. 2010. 
  86. ^ McNary, Dave (19. 5. 2010). „Watson, Lerman in talks for 'Perks'”. Variety. Приступљено 16. 7. 2010. 
  87. ^ Mark Olsen (1. 11. 2012). „'The Perks of Being a Wallflower' steadily blossoms”. Los Angeles Times. 
  88. ^ Lombardi, Ken (29. 5. 2013). „This Is the End: Emma Watson Takes on the Boys in a New Red-Band TV Spot”. CBS News. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  89. ^ Inside Look: This Is the End with Seth Rogen and Emma Watson. YouTube (Movieline official). 11. 6. 2013. Архивирано из оригинала 6. 12. 2015. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  90. ^ Kroll, Justin (20. 2. 2017). „Cinderella's Glass Slipper Doesn't Fit Emma Watson”. Variety. Архивирано из оригинала 4. 3. 2013. г. Приступљено 28. 2. 2013. 
  91. ^ Graser, Marc (29. 1. 2015). „Cinderella's Glass Slipper Doesn't Fit Emma Watson”. Variety. Архивирано из оригинала 14. 3. 2013. г. Приступљено 12. 3. 2013. 
  92. ^ GugLiemli, Jodi (18. 1. 2017). „Beauty and the Beast's Emma Watson Reveals She Was Once Offered the Part of Cinderella for 2015 Live-Action Film”. People. Архивирано из оригинала 20. 2. 2017. г. Приступљено 20. 2. 2017. 
  93. ^ Alexandra Cheney, “’Downton Abbey’ Star is New Cinderella,” The Wall Street Journal, 30 April 2013.
  94. ^ „Woman of the Year: Emma Watson”. 15. 10. 2013. Архивирано из оригинала 07. 09. 2013. г. Приступљено 15. 09. 2019. 
  95. ^ „Emma Watson and Cumberbatch Top 'Sexiest' Stars List”. BBC. 2. 11. 2013. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 18. 11. 2014. 
  96. ^ „Emma Watson, Daniel Bruhl to Star in Thriller 'Colonia'”. Variety. 29. 9. 2014. Архивирано из оригинала 24. 12. 2014. г. Приступљено 11. 1. 2015. 
  97. ^ „Emma Watson starring with Ethan Hawke for New Thriller Movie”. Архивирано из оригинала 6. 2. 2014. г. 
  98. ^ Earp, Catherine (5. 2. 2014). „Emma Watson joins Ethan Hawke film Regression”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 19. 4. 2014. г. Приступљено 19. 5. 2014. 
  99. ^ „Colonia (2016)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 6. 3. 2017. г. Приступљено 5. 3. 2017. 
  100. ^ „Regression (2016)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 6. 2. 2017. г. Приступљено 5. 3. 2017. 
  101. ^ „The Vicar of Dibley – Comic Relief Special: The Bishop of Dibley”. British Comedy Guide. Архивирано из оригинала 9. 4. 2015. г. Приступљено 22. 4. 2015. 
  102. ^ Hooks, Bell (18. 2. 2016). „In Conversation with Bell Hooks and Emma Watson”. PAPER. Архивирано из оригинала 20. 02. 2016. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  103. ^ Kit, Borys (4. 3. 2015). „Disney's Beauty and the Beast Casting Dan Stevens as the Beast”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 5. 3. 2015. г. Приступљено 5. 3. 2015. 
  104. ^ Sager, Rebekah (21. 3. 2017). „Beauty and the Beast breaks records: Is Emma Watson now Hollywood's most sought after actress?”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 26. 4. 2017. г. Приступљено 3. 4. 2017. 
  105. ^ „Emma Watson to star in The Circle opposite Tom Hanks”. Entertainment Weekly's EW.com. Архивирано из оригинала 26. 6. 2015. г. 
  106. ^ Spencer Perry (24. 8. 2018). „Emma Watson Replacing Emma Stone in Sony's Little Women Movie”. Comingsoon.net. Приступљено 24. 8. 2018. 
  107. ^ „Oscars: Greta Gerwig's Adaptation Brings 'Little Women' Noms Tally to 14”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 1. 2020. г. Приступљено 13. 1. 2020. 
  108. ^ Neate, Rupert (19. 6. 2008). „Chanel: 'No contract' for Harry Potter's Emma Watson”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 11. 5. 2009. г. Приступљено 18. 4. 2009. 
  109. ^ Craik, Laura (9. 6. 2009). „Harry Potter star Emma Watson charms Burberry”. London Evening Standard. London. Архивирано из оригинала 12. 6. 2009. г. Приступљено 28. 6. 2009. 
  110. ^ Alexander, Hilary (5. 1. 2010). „Emma Watson is Burberry's spring/summer 2010 poster girl”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 9. 2. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
  111. ^ Foster, Alistair (15. 2. 2011). „Elle style icon? I have no idea who you are, Emma Watson”. London Evening Standard. Архивирано из оригинала 11. 3. 2011. г. Приступљено 29. 11. 2011. 
  112. ^ а б „People Tree”. Official website. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
  113. ^ „People Tree collaborates with Emma Watson”. Peopletreeyouth.co.uk. Архивирано из оригинала 08. 02. 2010. г. Приступљено 8. 3. 2010. 
  114. ^ а б в Olins, Alice (13. 1. 2010). „Emma Watson burnishes her ethical fashion credentials”. The Times. UK. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
  115. ^ Milligan, Lauren (1. 2. 2010). „Ethical Emma”. Teen Vogue. Архивирано из оригинала 16. 3. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
  116. ^ Alexander, Hilary (29. 1. 2010). „Emma Watson models her range for People Tree”. The Daily Telegraph. UK. Архивирано из оригинала 4. 2. 2010. г. Приступљено 17. 4. 2010. 
  117. ^ „News”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2010. 
  118. ^ а б Sowray, Bibby (1. 12. 2014). „Emma Watson Wins Award for Best British Style at Fashion Awards”. Telegraph Media Group. Архивирано из оригинала 13. 12. 2014. г. Приступљено 2. 12. 2014. 
  119. ^ „Emma Watson announces UN Women Goodwill Ambassador role”. United Kingdom: BBC Newsbeat. 8. 7. 2014. Архивирано из оригинала 23. 9. 2014. г. Приступљено 21. 9. 2014. 
  120. ^ а б „Emma Watson Gender Equality is Your Issue Too”. UN Women (official transcript). 20. 9. 2014. Архивирано из оригинала 24. 9. 2014. г. Приступљено 25. 9. 2014.  Official video Архивирано 2014-09-25 на сајту Wayback Machine
  121. ^ Bennetts, Leslie (3. 11. 2010). „Emma Watson Interview”. Marie Claire. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 24. 9. 2014. 
  122. ^ Emma Watson at the HeForShe Campaign 2014 – Official UN Video. YouTube. 22. 9. 2014. Корисна информација се налази на: 2:52–2:57. Архивирано из оригинала 5. 2. 2017. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  123. ^ Robinson, Joanna (8. 3. 2015). „Emma Watson on How Being Threatened for Speaking About Feminism Enraged and Motivated Her”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала 9. 3. 2015. г. Приступљено 9. 3. 2015. „When they saw that the minute I stepped up and talked about women's rights I was immediately threatened. I mean within less than 12 hours I was receiving threats. ... It's funny, people were like, 'Oh she's going to be so disheartened by this.' ... I was just raging. It made me so angry that I was just like, 'This is why I have to be doing this. If they were trying to put me off, it did the opposite'.” 
  124. ^ „Malala tells Emma Watson she identifies as a feminist, thanks to her”. Women in the World. 5. 10. 2015. Архивирано из оригинала 07. 11. 2015. г. Приступљено 6. 10. 2015. 
  125. ^ „In Uruguay, UN Women Goodwill Ambassador Emma Watson Urges Women's Political Participation”. United Nations. 18. 9. 2014. Архивирано из оригинала 21. 9. 2014. г. Приступљено 21. 9. 2014. 
  126. ^ Locker, Melissa (21. 12. 2014). „The Feminist Celebrity of the Year Is ... Emma Watson”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала 9. 3. 2017. г. Приступљено 19. 12. 2014. 
  127. ^ „Emma Watson Davos Equality Speech”. Business Insider. 23. 1. 2015. Архивирано из оригинала 26. 1. 2015. г. 
  128. ^ Begley, Sarah (27. 3. 2015). „Emma Watson Named Most 'Outstanding Woman' In the World”. Time. Архивирано из оригинала 27. 3. 2015. г. Приступљено 27. 3. 2015. 
  129. ^ Sherwell, Philip; Lawler, David (16. 4. 2015). „Time 100: Emma Watson makes first appearance in the world's most influential list”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 16. 4. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2015. 
  130. ^ а б „Emma's Book Club – Our Shared Shelf”. Goodreads. Архивирано из оригинала 8. 7. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2016. 
  131. ^ „Emma Watson in Conversation with Gloria Steinem”. Goodreads. Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 7. 7. 2016. 
  132. ^ „An Evening with Gloria Steinem and Emma Watson”. how to: Academy. Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2016. 
  133. ^ Andrews, Travis M. (6. 3. 2017). „'Feminism is not a stick with which to beat other women': Emma Watson tells off critics of revealing photo”. The Washington Post. Приступљено 7. 3. 2017. 
  134. ^ Reporters, Telegraph (5. 8. 2019). „Emma Watson helps launch sexual harassment advice line for women”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 5. 8. 2019. 
  135. ^ „Emma Watson is a spiritual Universalist who believes in a higher power”. The Huffington Post. 24. 3. 2014. Архивирано из оригинала 16. 3. 2016. г. Приступљено 15. 1. 2016. „I already, before I did [Noah], had a sense that I was someone that was more spiritual, than specifically religious. I had a sense that I believed in a higher power, but that I was more of a Universalist, I see that there are these unifying tenets between so many religions.” 
  136. ^ Morgan, Tom (10. 5. 2016). „Panama Papers: Emma Watson named in latest offshore data release”. The Daily Telegraph. Приступљено 10. 5. 2016. 
  137. ^ Begley, Sarah (11. 5. 2016). „Emma Watson Admits to Offshore Company After Exposure in the Panama Papers”. Fortune. New York City. Приступљено 11. 5. 2016. „Emma Watson has emerged as one of the celebrities named in the Panama Papers, the leaked documents detailing individuals with offshore companies and accounts.” 
  138. ^ CNWN Collection. „Golden Globes 2018: How to Support the Activists' Causes”. Allure. Приступљено 11. 1. 2018. 
  139. ^ „Nominees for 28th Annual Saturn Awards”. United Press International. 14. 3. 2002. Приступљено 7. 4. 2017. 
  140. ^ „Best Debut”. Empireonline.co.uk. Архивирано из оригинала 2. 2. 2003. г. Приступљено 18. 12. 2015. 
  141. ^ „Emma Watson”. Microsoft.com. Приступљено 7. 4. 2017. 
  142. ^ „Prepare to be slimed...as the Nickelodeon Kids' Choice Awards nominees are announced!” (PDF). sydentcent.com.au. 10. 8. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2006. г. 
  143. ^ „National Movie Awards 2007 winners”. BBC News. 29. 9. 2007. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  144. ^ „Best Actress”. Empire. 2008. Архивирано из оригинала 16. 9. 2011. г. Приступљено 15. 10. 2011. 
  145. ^ „Twilight Leads the People's Choice Awards Nominations”. PopSugar. 10. 11. 2009. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  146. ^ „2010 MTV Movie Awards: Complete Winners List”. MTV. Архивирано из оригинала 2. 1. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  147. ^ Soll, Lindsay (14. 6. 2010). „Teen Choice Awards 2010: First Round of Nominees Announced”. MTV. Архивирано из оригинала 4. 5. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  148. ^ „Shining cast of 'My Week with Marilyn' bestowed with 2011 Capri ensemble award”. Capri, Hollywood International Film Festival. Capri World. 8. 12. 2011. Архивирано из оригинала 12. 1. 2012. г. Приступљено 15. 12. 2011. 
  149. ^ „Kids' Choice Awards Nominees 2011”. Digital Spy. 7. 4. 2017. 
  150. ^ „Twilight Dominates People's Choice Nominations Once Again”. PopSugar. 9. 11. 2010. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  151. ^ „Jameson Empire Awards Announce 2011 Nominees” (Саопштење). 24. 2. 2011. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  152. ^ „Voting underway for 2011 National Movie Awards”. UK Cinema Association. 4. 4. 2011. Приступљено 7. 4. 2017. 
  153. ^ „MTV Movie Awards 2011 nominees”. Entertainment Weekly. 3. 5. 2011. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  154. ^ „Blake Lively Wins Choice TV Drama Actress The Teen Choice Awards! Here Are More Winners!”. Hollywood Life. 7. 8. 2011. Архивирано из оригинала 9. 3. 2016. г. Приступљено 23. 5. 2016. 
  155. ^ „Here's the 2012 Kid's Choice Nominees!”. Seventeen Magazine. 17. 2. 2012. Архивирано из оригинала 3. 10. 2015. г. Приступљено 23. 5. 2016. 
  156. ^ „Nominations Announced for the 'People's Choice Awards 2012'”. Tvbythenumbers.zap2it.com. 8. 11. 2011. Архивирано из оригинала 03. 01. 2016. г. Приступљено 26. 2. 2014. 
  157. ^ „Saturn Award Nominations Announced; HUGO and HARRY POTTER Lead with 10 Nominations Each”. Collider. 29. 2. 2012. Архивирано из оригинала 16. 4. 2015. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  158. ^ „MTV Movie Awards 2012: The winners in full”. Digital Spy. 4. 6. 2012. Приступљено 7. 4. 2017. 
  159. ^ „Argo Leads San Diego Critics' Awards; Michelle Williams Surprise Winner For Waltz”. Indiewire. 23. 5. 2016. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. 
  160. ^ „"Zero Dark Thirty," Day-Lewis and Riva Top Boston Society of Film Critics Awards”. Indiewire. 9. 12. 2012. Архивирано из оригинала 7. 4. 2017. г. 
  161. ^ „Nominees Announced for the 'People's Choice Awards 2013'”. Tvbythenumbers.zap2it.com. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 02. 11. 2013. г. Приступљено 26. 2. 2014. 
  162. ^ „2013 MTV Movie Awards winners list”. Entertainment Weekly. 4. 4. 2013. Архивирано из оригинала 18. 1. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  163. ^ „Complete list of Teen Choice 2013 Awards winners”. Los Angeles Times. 11. 8. 2013. Архивирано из оригинала 22. 4. 2014. г. 
  164. ^ „People's Choice Awards: Fan Favorites in Movies, Music & TV”. PeoplesChoice.com. Архивирано из оригинала 30. 11. 2009. г. Приступљено 23. 1. 2014. 
  165. ^ „Teen Choice Awards Nominees For 2014 Announced”. The Huffington Post. 18. 6. 2014. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  166. ^ „Robert Downey, Jr. & Judi Dench Among BAFTA LA Britannia Awards Honorees”. Deadline Hollywood. 18. 9. 2014. Архивирано из оригинала 19. 9. 2014. г. 
  167. ^ Knapp, JD (7. 5. 2017). „2017 MTV Movie and TV Awards: Complete Winners List”. Variety. Архивирано из оригинала 8. 5. 2017. г. Приступљено 8. 5. 2017. 
  168. ^ Ramos, Dino-Ray (13. 8. 2017). „Teen Choice Awards 2017 Winners: 'Wonder Woman', 'Beauty And The Beast', 'Riverdale' Among Honorees”. Deadline Hollywood. enske Business Media, LLC. Приступљено 14. 8. 2017. 
  169. ^ Hooton, Christopher (22. 1. 2018). „2018 Razzie awards: Emma Watson and Jennifer Lawrence among nominees for disservices to film”. The Independent. Приступљено 5. 2. 2018. 
  170. ^ Ruby, Jennifer (19. 1. 2018). „Empire Film Awards 2018: The Last Jedi leads the pack with nine nominations including Best Actress for Daisy Ridley”. London Evening Standard. Приступљено 29. 1. 2018. 
  171. ^ Pedersen, Erik (26. 2. 2018). „Nickelodeon Unveils 2018 Kids' Choice Awards Nominations”. Deadline Hollywood. Приступљено 3. 3. 2018. 
  172. ^ McNary, Dave (15. 3. 2018). „'Black Panther,' 'Walking Dead' Rule Saturn Awards Nominations”. Variety. Приступљено 16. 3. 2018. 
  173. ^ USA TODAY Life staff (24. 9. 2018). „People's Choice Awards 2018: The nominees”. USA Today (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2018. 
  174. ^ „The 2019 Washington DC Area Film Critics Association (WAFCA) Nominations”. The Washington DC Area Film Critics Association (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2019. 
  175. ^ „Current Winners – 2019 Awards”. Boston Society of Film Critics (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 11. 2019. г. Приступљено 2. 1. 2020. 
  176. ^ „The 2019 Boston Society Of Film Critics (BSFC) Winners”. Next Best Picture (на језику: енглески). Приступљено 2. 1. 2020. 
  177. ^ „Marriage Story leads 2019 Florida Film Critics Awards Nominations”. Florida Film Critics Circle (на језику: енглески). Приступљено 19. 12. 2019. 
  178. ^ „Marriage Story and Portrait of a Lady on Fire tie for the most wins”. Florida Film Critics Circle (на језику: енглески). Приступљено 24. 12. 2019. 
  179. ^ „"The Irishman" Leads the 2019 Seattle Film Critics Society Nominations”. Seattle Film Critics Society. 9. 12. 2019. Архивирано из оригинала 10. 12. 2019. г. Приступљено 10. 12. 2019. 
  180. ^ „‘Little Women’ Tops Chicago Indie Critics Nominations”. Deadline Hollywood (на језику: енглески). Приступљено 29. 12. 2019. 
  181. ^ Stoddard, Elizabeth (30. 12. 2019). „2019 AFCA Award Nominations”. Austin Film Critics Association (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 30. 12. 2019. 
  182. ^ Stoddard, Elizabeth (7. 1. 2020). „2019 Awards”. Austin Film Critics Association (на језику: енглески). Приступљено 7. 1. 2019. 
  183. ^ Appelo, Tim (13. 1. 2020). „2019 Movies for Grownups Award Winners”. AARP. Приступљено 13. 1. 2020. 
  184. ^ Pete Hammond (9. 12. 2019). „‘The Irishman’, ‘Once Upon A Time In Hollywood’ Lead Critics’ Choice Nominations; Netflix Dominates With 61 Noms In Movies And TV”. Deadline Hollywood (на језику: енглески). Приступљено 8. 12. 2019. 
  185. ^ „2019 Awards”. Georgia Film Critics Association (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 01. 2020. г. Приступљено 3. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ема_Вотсон&oldid=26954315”