Еолска харфа

С Википедије, слободне енциклопедије
Еолска харфа у старом дворцу у Баден-Бадену , предмет из Scientific American прилог, бр. 483, April 4, 1885
Другачија Еолска харфа

Еолска харфа, жичани музички инструмент који је добио име по грчком богу ветрова Еолу. Састоји се од уске, дрвене правоугаоне резонантне кутије унутар које је напет низ једнаких цревних жица различите дебљине. Број им је неодређен.

Инструмент се се ставља на отворено место изложено струјању ваздуха, па жице под налетима ветра трепере и како су различите дебљине и напетости производе низ различитих звукова. Овакав инструмент познавали су стари Кинези и Индуси, а крајем средњег века појавио се и у Европи. Крајем XVII века направљена је еолска харфа новијег доба, да би у XIX веку постала популарна, па и опевана у лирици Гетеа и Морикеа. Прву нама познату еолску харфу направио је Атанасијус Кирхер.[1]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ -Загреб 1977.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енциклопедија Британика-Научна књига и Просвета 2005 3 књига стр. 46

Спољашње везе[уреди | уреди извор]