Епархија шабачка

С Википедије, слободне енциклопедије
Епархија шабачка
Српска православна црква
Основни подаци
СедиштеШабац
ДржаваСрбија Србија
Број намесништава9
Број манастира14
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејЈеротеј (Петровић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ шабачки'

Епархија шабачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јеротеј, а седиште епархије се налази у Шапцу где је и Саборна црква.

Границе[уреди | уреди извор]

Седиште Епархије

Обухвата област у западној Србији око града Шапца.

Епархија шабачка се граничи са епархијама Зворничко-тузланском, Сремском, Београдско-карловачком, Шумадијском, Ваљевском и Жичком.

Свети архијерејски сабор СПЦ је на пролећном заседању у мају 2006. донео одлуку да се Шабачко-ваљевска епархија подели на две епархије: Шабачку са центром у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Дотадашњи епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије Трифуновић постао је шабачки епископ.

Историјат[уреди | уреди извор]

Манастир Троноша

После склапања Београдског мира 1739. дошло је до спајања две епархије, једна од њих је била у саставу Аустрије и имала седиште у Ваљеву (Ваљевска епархија), а друга је била у саставу Турске са седиштем у Ужицу (Ужичка епархија). Тако је настала једна велика Ужичко-ваљевска епархија са седиштем у Ваљеву. Овакво стање је потрајало до 1831. када је успостављена ново устројство у српској цркви и поменута епархија подељена на три дела. Крајем 18. века је седиште епархије измештено из Ваљева у Шабац, па се првим шабачким епископом сматра Грк Данило I.

Када је 1831. српска црква добила право да сама поставља Србе епископе уместо дотадашњих Грка, дотадашња велика Ужичко-ваљевско-зворничка епархија подељена је на три епархије: на Ужичку, са седиштем у Чачку (касније названу Жичка епархија), на Ваљевску, која је прозвана Шабачком, пошто је седиште епископа коначно премештено у Шабац, и на Зворничку, чија је област остала под Турцима и добила посебног епископа (данашња Епархија зворничко-тузланска).

Једно време (1886-1898) епархија је била укинута и припојена Београдској митрополији. По уставу СПЦ из 1947. епархија је носила назив Шабачко-ваљевска и има седиште у Шапцу до 2006. године.

Године 2006. Шабачко-ваљевска епархија је престала да постоји и подељена на две нове епархије: Шабачку и Ваљевску. Последњи епархијски архијереј епархије био је епископ Лаврентије Трифуновић, који је по њеној деоби постао епископ шабачки.

Епархија је 2016. године установила књижевну награду „Николај Велимировић”. Њен први добитник је Матија Бећковић, а награда је уручена у мају 2017. године.[1]

Епископи[уреди | уреди извор]

Епископи шабачки и шабачко-ваљевски 1714-1802. Седиште у Ваљеву[уреди | уреди извор]

  • Григорије Николић – из Ужица прешао у Ваљево
  • Доситеј Николић - (1715-1738)
  • Пајсије Грк - (1715-1753), пећки патријарх
  • Теодосије Стефановић Поповић
  • Митрофан
  • Евстатије
  • Јоаким
  • Данило I

Епископи шабачки и шабачко-ваљевски од 1802-1830[уреди | уреди извор]

  • Антим Зепович (1802-1813)
  • Данило II (1814-1815)
  • Мелентије Николић (1815-1816)
  • Герасим Доминин (1816-1830)

Епископи Шабачке односно и Шабачко-ваљевске епархије од 1831-1886 и опет 1898—2006[уреди | уреди извор]

Портрет Име и презиме Време службе
епископ Герасим Ђорђевић 1831-1839
епископ Максим Савић 1839-1842
епископ Сава Николајевић 1844-1847
епископ Мелетије Марковић 1847-1848
епископ Јоаникије Нешковић 1849-1854
епископ Михаило Јовановић 1854-1859
епископ Гаврило Поповић 1860-1866
епископ Мојсеј Вересић 1868-1874
епископ Јероним Јовановић 1877-1884
епископ Самуило Пантелић 1884-1886
епархија укинута и припојена
београдској митрополији (1886-1898)
Димитрије Павловић 1898-1905
Сергије Георгијевић 1905-1919
Јефрем Бојовић 1920
Михаило Урошевић 1922-1933
др Симеон Станковић 1933-1960
Јован Велимировић 1960-1989
епископ Лаврентије Трифуновић 1989-2006

Епископ шабачки[уреди | уреди извор]

Епископ Епархије шабачке после издвајања засебне Ваљевске епархије од 2006:

Портрет Име и презиме Време службе
епископ Лаврентије Трифуновић 2006—2022
епископ Фотије Сладојевић (администратор) 2022—2022
епископ Јеротеј Петровић 2022—

Архијерејска намесништва[уреди | уреди извор]

Епархија је подељена на архијерејска намесништва којим управља архијерејски намесник. Има их 9 и то су:

Манастири[уреди | уреди извор]

Манастир Чокешина
Манастир Добрић
  1. Бјеле Воде,
  2. Богоштица,
  3. Град,
  4. Добрић,
  5. Илиње,
  6. Каона,
  7. Криваја,
  8. Петковица,
  9. Радовашница,
  10. Рожањ,
  11. Рујевац,
  12. Соко,
  13. Троноша,
  14. Читлук,
  15. Чокешина.
  16. Липнички Шор

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]