Ернесто Сабато

С Википедије, слободне енциклопедије
Ернесто Сабато
Ернесто Сабато, аргентински књижевник
Лични подаци
Датум рођења(1911-06-25)25. јун 1911.
Место рођењаБуенос Ајрес, Аргентина
Датум смрти30. април 2011.(2011-04-30) (99 год.)
Место смртиСантос Лугарес, Аргентина
ОбразовањеНационални универзитет у Ла Плати
Књижевни рад
Најважнија дела„Тунел“
„О јунацима и гробовима“
„Абадон анђео уништења“

Ернесто Сабато (шп. Ernesto Sabato; Буенос Ајрес, 24. јуна, 1911 — Сантос Лугарес, 30. априла 2011)[1][2] био је аргентински књижевник.[3] Докторирао је на Universidad de La Plata физику и филозофију. Спада међу најзначајније аргентинске писце. Пре књижевне каријере бавио се физиком, најприје у оквиру „Фондације Кири“, а потом и као професор на Универзитету La Plata. Науку оставља 1945. године и започиње књижевни рад.

Иако је велики писац, написао је само три романа, и мноштво есеја. Ти романи су трилогија. Баве се проблемом лудила и мрачним стањима ума као што су насиље, родооскрнављење, манија прогањања, а као најбољи пример је део романа „О јунацима и гробовима“ који се зове „Извештај о слепима“. Комбинујући искуства егзистенцијалистичке поетике (роман „Тунел“) са елементима магичног реализма ("О јунацима и гробовима"), те наративним стратегијама карактеристичним за постмодерну (Абадон анђео уништења").[4] Сабато је створио особен, непоновљив литерарни калеидоскоп и сврстао се у ред најзначајнијих писаца друге половине 20. вијека.

Између осталог Сабато је политички ангажован писац који је у својим романима критиковао војну диктатуру у Аргентини, те га стога називају „анти Борхесом“ јер Борхес није допуштао никакав утицај дневне политике у своја дјела, иако деле заједничко занимање за метафизику с том разликом што Борхес тражи оно надсвесно или Бога, док Сабато тражи оно подсвјесно или узроке лудила. Срели су се пар пута и њихове дискусије су објављене у књизи. Сабато је био председник комитета који је трагао за несталим особама током владавине војне хунте у Аргентини.

Дела[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • „Тунел“ (1948)
  • „О јунацима и гробовима“ (1961)
  • „Абадон анђео уништења“ (1974)

Есеји[уреди | уреди извор]

  • Uno y el Universo.
  • Hombres y Engranajes, 1951.
  • Heterodoxia.
  • El caso Sábato. Torturas y libertad de prensa. Carta Abierta al General Aramburu.
  • El otro rosto del peronismo. 1956. Carta Abierta a Mario Amadeo.
  • El escritor y sus fantasmas.
  • Tango, discusión y clave.
  • Romance de la muerte de Juan Lavalle. Cantar de Gesta.
  • Pedro Henríquez Ureña
  • Tres aproximaciones a la literatura de nuestro tiempo: Robbe - Grillet, Borges, Sartre.
  • Eduardo Falú.
  • Diálogos.
  • Apologías y Rechazos.
  • Los libros y su misión en la liberación e integración de la América Latina.
  • Entre la letra y la sangre. Conversaciones con Carlos Catania.
  • Antes del fin, 1998 Memorias.
  • La Resistencia, 2000

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Умро Ернесто Сабато”. Politika Online. 30. 4. 2011. 
  2. ^ „Poslednja subota Ernesta Sabata”. B92.net (на језику: српски). 1. 5. 2011. 
  3. ^ „Ernesto Sábato | Argentine Writer & Philosopher | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-03. 
  4. ^ „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2024-02-03. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ернесто_Сабато&oldid=27358079”