Жак Фреско

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жак Фреско

Жак Фреско 2006
Жак Фреско 2006

Информације
Датум рођења 13. март 1916.
Место рођења Бенсонхерст (САД)
Дела
Значајна дела Поглед у будућност (Looking Forward 1969), Најбоље што новац не може да купи (The Best That Money Can't Buy 2002)
Утицаји од Жак Лиоб [1],

Алфред Корзибски[1], Торстен Веблен[1], Стјуарт Чејс[1], Едвард Белами[1], Херберт Џорџ Велс[1], Хауард Скот[1], Норберт Винер[2], Артур Радебауг[3]

Жак Фреско (фр. Jacque Fresco; Бенсонхерст, 13. март 1916) је архитекта, научник и футуриста. Његова интересовања обухватају многе научне дисциплине од којих су неколико у филозофији, науци и инжињерингу[4]. Фреско пише и образује људе о својим погледима на разне научне теме, од којих су најкарактеристичније: дизајнирање самоодрживих градова, уштеда и производња енергије, расподела природних ресурса, кибернетска технологија, напредна аутоматизација и улога науке у друштву, са акцентом на добробити које се њима могу остварити. Он је са сарадницом Роксен Медоуз (енгл. Roxanne Meadows) оснивач и директор организације Венус пројекат (енгл. The Venus Project), лоциране у Венусу, на Флориди[5]. Поред предавања, његовој популаризацији су највише допринели документарни филмови као што су Пројектовање будућности (енгл. Future by Design)[6], Цајтгајст: Прилог[7], Цајтгајст: Корак напред[8][9], Рај или заборав[10] итд. Ови филмови помогли су да се Жакове идеје прошире светом, после чега је уследила масовна „најезда“ активиста[11] жељних да реализују идеје Жака Фрескоа и Венус пројекта.

Садржај

Рани живот[уреди]

Детињство[уреди]

Рођен 13. марта 1916.[12] Жак Фреско је одрастао у малом насељу Бенсонхурст у Њујоршкој општини Бруклин. Своје прве нацрте о будућности Фреско је начинио са 8 година.[13][14]. Његова интересовања су се разликовала од интересовања друге деце и нису се поклапала са темама и градивом којим су га учили у школи[15].[16] Када је одбио да положи положи Заклетву застави послат је код директора школе на разговор. Тада је објаснио директору да сматра да Америка дугује све што поседује другим културама и државама и да због тога жели да положи заклетву Земљи и свим људима на њој. Директор се тада заинтересовао за Фрескоа и обезбедио му приступ књигама, јер је сматрао да његове могућности превазилазе градиво којим га уче у школи. Када је директору показао своје нацрте директор је изразио жељу да Фрескоа представи Бакминстеру Фулеру, с којим је разговарао о промени друштва. Фулер, који је тада био релативно непознат јавности, рекао је Фрескоу „Довољно је тешко само се пробити с новим аутомобилом, а ти покушаваш да промениш друштво“. Касније је Фреско посетио и Ајнштајна. Са њим је највише разговарао о филозофским темама (религија, хармонија у природи, истина итд.). Током десет година непрекидног рада и учења[17] Фреско је велики део свога времена проводио читајући у библиотеци[14]. У детињству Фреско је показивао и таленат за глуму, захваљујући чему је освојио прву награду на „Истакнутом драмском такмичењу“[16]. Такође је унапредио своје вештине сликања и скицирања[16]. Добар део свог слободног времена проводио је причајући са својим колегама, научницима о Дарвину, Ајнштајну, науци и будућности[15][16]. Фреско тврди да је још у времену Велике депресије, у којој је већина људи била гладна и сиромашна, развио забринутост према улози друштва и будућности човечанства[18][19]. У излозима је видео робу и фабрике су још увек биле ту, ресурси су остали непромењени, али банке су пропале и људи су гладовали без посла и крова над главом. То је била чињеница која му није била јасна. Приметио је, како сам каже, да су правила економске игре погрешна. У том општем хаосу оформиле су се групе које су представљале своје виђење будућности након кризе. Фреско је желео да чује мишљења свих група па је одлазио на разне скупове. Тако је отишао на састанак Лиге младих комуниста. На састанку је поставио разна питања председнику на која он није могао да да одговоре. После питања „Како ћете спречити корупцију у Комунизу?“ председник је одлучио да избаци Фрескоа напоље. Потпредседник лиге је рекао да би требало да саслушају Фрескоа после чега су их обојицу избацили.[13][20]. Након тога Фреско је своју пажњу усмерио на Технократију[14][15]. Чуо је да се они интересују за примењивање научних метода у друштву, али је и одатле отишао разочаран. Разочарало га је то што нису имали нацрте за своје идеје, а сметало му је и то што у огранизацији није било црнаца. Посећивао је и друге скупове, али нигде није нашао решења за којим је трагао.

Од разних места на која је путовао у детињству нарочито му се допало на Флориди. Тада се у њему и пробудила љубав према тропским пределима[15]. Средином тридесетих година прошлог века, Фреско је отпутовао на запад у Лос Анђелес, где је започео своју каријеру дизајнера у могим областима.

Каријера[уреди]

Ротокрафт, Авио-компанија Даглас, Јужна мора[уреди]

Жак Фреско на тропима
Један од Фрескоових летећих тањира

У Калифорнији Фреско се запослио у авио-компанији Даглас (енгл. Douglas Aircraft Company) након што им је представио многе од својих идеја за алтернативне авио дизајне[21][13]. Дуго је био заинтересован за дизајнирање летећих тањира, па је покушао да за то заинтересује авио-индустрију у време када се тек почињало са експерименталном конструкцијом авиона[22][23]. Коначно Фреско је демонстрирао такве дизајне 1938. године[24]. После прекида рада у Дагласу крајем 1939[25]., због несугласица о сигурносним дизајнима[26][13], Фреско одлази на Хаваје, тачније на Острва јужног мора. Фреско тврди да је његова посета тим острвима изузетно помогла обликовању његових схватања о културној релативности и прилагођености човекових вредности на другачију околину[26][27][28]. Након повратка у Калифорнију, Фреско је становао на разним локацијама на Хермос плажи и у Лос Анђелесу[15].

Војно ваздухопловсто, Wright Field[уреди]

Жак Фреско у војсци (лево)

Фреско је регрутован 1942. године[29][15]. Убрзо након одласка у војску, Фрескоу су додељене обавезе техничког дизајна за Војно ваздухопловство[26] у Wright Field дизајн лабораторијама у Дејтону, Охајо[30][26][23][15]. Тамо је стварао чак и по 40 нових дизајна дневно[26]. Међу многим дизајнима је и радијално променљиво нагибно крило, које је побољшавало контролу лета дозвољавајући пилоту да подеси дебљину крила током полетања и лета[31]. Војно ваздухопловство га је потом патентирало.[32][33]. На крају је Фреско скромно отпуштен кући[32][15]. Он је имао много напредних идеја за авиацију и због тога је у Авио-индустрији добио репутацију као човек који је 20 година испред свог времена (енгл. "a man twenty years ahead of his time")[23][34].

Тренд кућа[уреди]

Жак Фреско са Ерлом Мунцом(1947)
Trend Home (1947)

Средином четрдесетих година двадесетог века, Фреско почиње да ради са Ерлом Мунцом и Мајчелом Шором (енгл. Earl Muntz and Michael Shore) који су га запослили за дизајнирање модерне и јефтине куће[15]. Резултат његовог рада је једна од првих грађевина изграђена само од стакла и алуминијума, знана као Тренд кућа. На 280 m², постојало је 12 варијанти ових објеката[35]. Ова грађевина могла је бити подигнута од стране 10 људи за само 8 сати[36]. Дизајнирана је од лаких, чврстих и дуготрајних материјала да би се смањила цена производње и да би се повећала њена економичност[37]. Добијена цена је била приближно 5.200 долара[36]. Дизајн је први пут представљн у Хотелу Амбасадор у Лос Анђелесу 1947. године[38]. Структура је први пут изложена лета 1948. године на сцени 8 филма Булевар Сумрака[39] Warner Brothers-a. Ова структура је привлачила преко 20.000 посетиоца[21], а приход је дониран Друштву за превенцију рака. Донација је утрошена на грађење дела нове болнице[40]. Следећих неколико година Тренд кућа је почела да се масовно производи[41] и била је разматрана од стране Америчке владе као могуће решење за војнике који су се враћали из Другог светског рата[15].

3D технологија[уреди]

Већ 1949. године Фреско добија нови посао. Џек Мос и Ирвинг Јерџин (енгл. Jack Moss and Irving Yergin) ангажују Фрескоа за развој технологије за гледање тродимензионалних анимација без коришћења специјалних наочара[42]. Технологија коју је развио била је применљива и за кућне телевизоре[42] и за позоришта. Захтевала је ниска новчана улагања и релативно мале промене у односу на постојећу технологију. Она је такође имала примену и у медицини код прегледа ћелија и операција икс-зрацима[42]. Демонстрирана је лета 1949. године у Калифорнији[43].

Научно-истраживачке лабораторије[уреди]

Жак Фреско у научно-истраживачкој лабораторији

Током касних 40-их и раних 50-их година двадесетог века Фреско је био директор научно-истраживачких лабораторија[30] на две локације. Прва се налазила близу Елужн парка (енгл. Elysian Park) у Лос Анђелесу и била је под управом Фрескоових сарадника Ели Катрана и Хенрија Гиаретоа. Касније је пресељена у Лос Фелиз , близу Холивуда[3], где је је Фреско живео, држао предавања и изучавао технички дизајн[13], а у међувремену истраживао[44] и радио на изумима као независни проналазач и научни саветник[26]. Фреско тврди да је као независне изуме многе патенте продао својим клијентима, чиме је његово име искључено од многих изума[45]. Током тих година Фрескоов рад су успоравале финансијске тешкоће, што га је приморало да врати сву лабораторијску опрему[39][46].

Научна фантастика, пројекат Месечева база, Голим оком[уреди]

Током последњих година у Лос Анђелесу, Жак је радио као дизајнер модела за научно-фантастичне филмове[30][15], као што је телевизијски шоу „Круг око месеца“ (енгл. Ring Around the Moon) по коме је касније снимљен филм „Пројекат Месечева база“ (енгл. Project Moonbase)[47]. Фреско је био запажен због својих високо квалитетних модела и ефеката упркос ниском буџету филмова Б продукције[48][49]. Његови таленти су препоручени Роџеру Корману за филм „Најбоље с милион очију“ (енгл. The Beast with a Million Eyes). Због тог филма је Пол Блејсдел постао познат по специјалним ефектима, међутим Корман није могао да ангажује Фрескоа због буџета од 23.000 долара[50][51]. Фреско је такође радио и као технички саветник у филмској индустрији, пре свега за документарац Луа Стоумена „Голим оком“[52], који је 1956. номинован за оскара. Фрескова репутација раних педесетих у Лос Анђелесу коначно му је омогућила појаву као госта на националној телевизијској емисији You Asked For It као човека сутрашњице. Временом Фрескоова лабораторија добија важан задатак, дизајн једног од најпознатијих ауто-путева, Golden State Freeway, тако да Фреско 1955. године напушта Калифорнију[13][21].

Средње доба[уреди]

Психолог, вежба терапије[уреди]

Пратећи свој нагон за тропским пределима Фреско се 1955. сели у Мајами на Флориди, где је кратко време живео на броду[21]. Почео је да вежба приватне сесије терапија[53][21]. У Мајамију[21] Фреско је држао јавна предавања током касних 50-их и раних 60-их година[54][21] двадесетог века. На предавањима, као познат говорник, Фреско је понекад добијао звање „Доктор“[55] због обимног знања из разних области науке. Од малог, приватног Универзитета "Sierra States" у Калифорнији добио је докторат филозофије[21], међутим тај Универзитет није био наведен на листи акредитованих Универзитета Америчког министарства здравља, просвете и заштите. Због тога су Фрескоове терапије постале предмет преиспитивања. Упркос томе титула доктора је остала његов надимак, тј. он је остао Доктор Фреско. Он ипак признаје да недостатак формалне академске оријентације често отежава промену мишљења људи у академским круговима[21][55].

Пројекат Американа[уреди]

Од средњих 50-их и кроз 60-е Фреско је развио оно што он назива Пројекат Американа (енгл. "Project Americana")[56][21]. То је био десетогодишњи план за Америчку друштвену промену[21]. У његову тадашњу визију улазили су кружни градови као и примена стопроцентне аутоматизације градских система, у којима би машине контролисале друге машине. Таква је била Фрескоова визија размишљајућег града (енгл. "thinking city"). Национални план је такође укључивао и методе за помоћ земњама у рату, тако што ће се код њих градити монтажне фабрике које би производиле монтажне делове за грађевине. Фреско је такође желео да створи много нових културних центара и да промени наставни план и програм у школама. Након успешног појављивања у две епизоде Града Фреда Фишера (енгл. "Town with Fred Fischer")[57], Фрескоа 1962. године подржава CBS у стварању нових идеја. Почетком 1960-е године Калифорнијски адвокат, Џералд Барон упознаје Фрескоа са Хубертом Хампрејем, са којим се наставила преписка све до средине 60-их[28]. Намера је била да се Пројекат Американа препише Хампреју и по њему спроводи. Хампреј би касније постао потпредседник Линдона Џонсона, који је применио нове друштене програме познатије под именом Велико друштво (енгл. "Great Society").

Аутомобил од 32 дела[уреди]

У Мајамију Фреско се ангажовао на представљању кружних градова и на сакупљању средстава за изградњу једног[55]. У том периоду је дизајнирао аутомобил на 3 точка, који је имао само 32 покретна дела, и кога је намеравао да финансира[58][28][55][59]. Фреско је створио мноштво својих изума као индустријски дизајнер за разне компаније, као што су Alcoa[21] и Major Realty Corporation, као и у сопственој компанји - Jacque Fresco Enterprises Inc.[60]

Поглед у будућност[уреди]

1969. године Кен Кијес (енгл. Ken Keyes) у сарадњи с Фрескоом пише књигу „Поглед у будућност“ (енгл. Looking Forward), у којој описује Фрескове идеје.[61] У првој половини књиге писац се посветио описивању тадашњих проблема људског размишљања и понашања, као и проблеме целог друштва, са акцентом на одраз таквог понашања у будућности. Он је за најбоље описивање будућности узео 3 компоненте: људски систем вредности, начин размишљања и технолошки развој[62]

Друга половина књиге посвећена је погледу на будућност из угла двоје измишљених ликова, Скота и Хеле. У књизи они воде своје пројекте у потпуно кибернетском друштву, у коме је људско задовољство на првом месту, и у коме су напорни рад и својина само речи из прошлости [61]. То је једна од првих публикација теорије о могућој друштвеној примени умрежене централне банке знања (Corcen), са циљем да створи хуману симбиозу између човека и машине[63]. Књига је била изузетно спекулативна, због тога што су Фреско и Кијес разматрали широк спектар техничких и друштвених могућности, од који се за неке говорило да „нису са овога света“ (енгл. "out of this world.")[64]. Друштво описано у Погледу у будућност је описано као идеалан апел у поређењу са Платоновом републиком, пуном проблема и несугласица. У књизи је већина тих проблема решена функцијом Corcen-а[65].

Социокибернетика[уреди]

Фрескоова идеја за Пројекат Американа наставила је да се развија и постала непрофитна организација под именом Социокибернетика (енгл. Sociocyberneering Inc)[66]. Фреско је ову организацију основао 1971. год. То је била научна организација, која је у свом врхунцу бројила 250 људи[67], од којих су касније многи постали Фрескови ученици. Фреско је често држао предавања у Мајамију и у својој кући у Корал Гејблсу (енгл. Coral Gables)[68]. Теме његових предавања су између осталих биле о друштву, друштвеним променама, науци, технологији, инжињерингу, архитектури, религији, мудрости, семантици, антропологији и образовању. Осим предавања Фреско је радио с члановима на стварању дизајна, филмова и литературе која се односила на циљеве и задатке организације.[67]

Жак Фреско и радови у Венусу

Термин Социокибернетика се може дефинисати као „примена најсавременије форме компјутерске технологије у управљању људским пословима“[69]". Почетни циљ Социокибернетике Inc. је био да примени најсавременије облике науке и технологије у решавању проблема, односно приступ редизајнирању друштва у хуманистичком смислу[70], са акцентом на налажење практичних решења која се бржо могу применити и решити проблеме са којима се друштво суочава[71]. Највећи значај придаван је налажењу алтернативних решења у областима штедње енергије и међународне сарадње у свим областима друштва. Један од важних аспеката њихове идеје био је и обједињавање знања и систематски прилаз при градњи нових градова[72]. Било је такође много осврта на изгледе кибернетске технологије са приговорима да будућност људи и градова не зависи од тога како ће град бити дизајниран. Изучавањем дотадашње историје, психологије и еволуције утврђено је да би већина људи, у једном таквом савременом друштву, било изузетно способни за решавање свих друштвених проблема[73].

Фреско је дизајнирао кружни град тако да буде пречника од 1,6 километара, са радијално размештеним концентричним круговима[74]. Сваки прстен би био посвећен одеђеној функцији као што је пољопривреда, рекреација, становање и многе друге. У центру града, у куполи је суперкомпјутер, који би био намењен да функционише као централизовани систем управљања подацима за аутоматизоване процесе у целом граду.

Током 70-их година Фреско је радио на проширењу организације и на промовисању својих идеја. У циљу њиховог остварења Фреско је почео да држи предавања на Универзитетима[75] и да гостује у радио и телевизијским емисијама, као што су Шоу Ларија Кинга (енгл. Larry King Show) и Монтажа Џоа Абрела (енгл. Joe Abrell's Montage). Лари Кинг је неколико пута позивао Фреска у свје радио као и телевизијске емисије, у којима је Фреско разговарао са академицима о предлозима и циљевима Социокибернетике[76][70].

Жак Фреско на послу у Венусу

Чланови Социокибернетике су на врхунцу своје бројности почели да улажу новац у 40 ари земње у месту Напуљ на Флориди. Желели су да саграде експериементалну заједницу, у којој би живели и радили. Међутим, 1978. године је дошло је до неуспеха јер су се чланови уплашили да ће одбор државе Колиер отежати примену њихове идеје. Инвестирање је прекинуто, а земља је продата. Резултат овога је делимичан распад Социокибернетике[77]. Фреско је продао своју кућу[77] и населио се у руралном Венусу. На пољопривредном земљишту основао је истраживачки центар Социокибернетике 1980. године.[78] Уз помоћ преосталих чланова конструисао је неколико грађевина на основу свог дизајна. Након премештања Социокибернетика је постала мање популарана јер је већина чланова остала у Мајамију. Временом се активност Социокибернетике смањила, а Фреско се посветио дизајнирању и учењу уз Роксен Медоуз (енгл. Roxanne Meadows), која је остала његова сарадница.

Каснији живот[уреди]

Жак Фреско са Роксен Медоуз
Жак Фреско у истраживачком центру

Фреско је поново покренуо Социокибернетику 1994. године под новим именом - Венус пројекат [5] (енгл. The Venus Project). До тада је направио велики број модела, који би могли да предстаљају опште нацрте о томе какова би будућност коју он предлаже могла да изгледа и функционише. Они су коришћени у образовним филмовима и као материјал који је слат универзитетима и професорима[19]. Поред образовних материјала, Жак и Роксен су наставили да подржавају пројекат током 90-их кроз слободне изуме[28] (као што су изуми за Pratt & Whitney компанију)[79], индустријски инжињеринг[28] и приказе класичне архитектуре. У то време су неки од Фрескоових дизајна успешно инспирисали неке од компанија у развоју[80]. У једном тренутку Фреско је тврдио да је Венус пројекат у разматрању за развијање планова за изградњу првог експерименталног града у Турској[81][82]. Слично разматрање јавило се и код Дубаиа. Фреско је објавио своју најпознатију књигу „Најбоље што новац не може да купи“ (енгл. "The Best That Money Can't Buy") 2002. године. Четири година касније, Вилијам Газетски (енгл. William Gazecki) је режирао филм „Пројектовање будућности“ (енгл. "Future by Design"), у коме је Фреско поређен са највећим представником ренесансе, Леонардом да Винчијем[6]. У овом филму редитељ је приказао Фрескоову биографију, као и његове идеје о будућности. Следећи филм у коме је Жак говорио о својим идејама био је документарни филм Питера Џозефа Цајтгајст: Прилог (енгл. "Zeitgeist Addendum"). Филм је снимљен 2008. године и у њему се Жакове идеје представлјају као могуће решење за друштвену и еколошку кризу приказану у филму[7]. Манифест овог филма био је развијање Цајтгајст покрета (енгл. "The Zeitgeist Movement"), који је за свој главни циљ имао ширење идеје Жака Фрескоа[83] и Венус пројекта и који се сматрао активистичким огранком Венус пројекта.[28]. Због несуглесица са Питером Венус пројекат се априла 2011. године одвојио од Цајтгајст покрета. Фреско 2010. године покушава да да свој печат синтагми „економија заснована на ресурсима“ (енгл. "Resource-Based Economy")[84], али је одбијен због превише опште дефиниције тог појма. Резултат тога су разне измењене верзије Фрескоове идеје, које разне интернет организације преписују себи[85].

Током 2010 Жак је са Роксен путовао широм света, услед растујућег интересовања за Венус пројекат.[28][86]. Новембра 2011. године Фреско се обратио протестантима из покрета Окупирајмо Волстрит (енгл. "Occupy Wall Street") у Мајамију[87]. Покрет Реалиста (енгл. Raelian Movement) је 2008. године Фрескоу доделио награду Почасног водича (енгл. Honorary Guide) за посвећивање „Целог његовог живота побољшању човечанства у целини“[88]. Потом је 2010-е године објављено да је Фреско изабран да прими Награду за животно дело Ексамплар зироу иницијативе (енгл. Exemplar-Zero Initiative) у лето 2011. године[89].

Фреско је са Роксен у септембру 2012. године посетио Бања Луку[90]. Тамо је 2. септембра одржао предавање. Из Босне је отишао у Русију у Санкт Петербург где је такође представио идеје Венус пројекта.

Тренутно Фреско држи предавања у истраживачком центру Венус пројекта[91][92], у Венусу, на Флориди, где редовно сваке недеље долазе посетиоци који желе да се детаљније информишу о циљевима и предлозима Венус пројекта. У међувремену ради на прикупљању новца за филм о Венус пројекту, који би представљао визију могуће будућности.

Пројекат Винус[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пројекат Винус

Пројекат Винус је организација која чини врхунац Фрескоовог животног рада. То је организација која представља своју визију будућности у којој не би било корупције, рата, криминала, сиромаштва и отпада. Пројекат је основан 1975-е а садашњи назив је добио 1994. године. Лоциран је у централној Флориди близу западног језера Окичоби, око 80 километара североисточно од Форт Мајерса. На плацу површине 21,5 ари налази се 10 зграда по Фрескоовом дизајну, које приказују део архитектонских достигнућа које Пројекат Винус предлаже. То је делом истраживачки центар за представнике пројекта, Фрескоа и Роксен, а делом и образовни центар за присталице пројекта.[93]. У центру се производе снимци и литература у којој се описује и објашњава визија будућности и кораци до њеног остварења. Битан корак у остварењу Фрескоових идеја је снимање филма који би приказивао будући свет који пројекат промовише. Наредни корак је изградња првог експерименталног кружног града, са циљем да тестира Фрескоове хипотезе. Крајњи циљ Венус пројекта је да унапреди друштво, крећући се према глобалном, одрживом технолошком дизајну. Најважнији аспект овог циља је успостављање економије засноване на ресурсима[94]. У многим текстовима везаним за Пројекат Винус често се срећу речи TVP и RBE, које представљају скраћенице енглеских речи The Venus Project и Resource-Based Economy.

Лични живот и породица[уреди]

Фрескоови родитељи су били имигранти из Европе, Исак и Лена Фреско[12]. Фрескоов отац је рођен 1880[95]. године и око 1905. емигрирао је из Истанбула у Њујорк (енгл. New York City), где је радио као пољопривредник[12]. Умро је 1963[95]. године. Фрескоова мајка рођена је 1887. године[96] у Јерусалиму и такође је имигрирала у Њујорк око 1904. године[12]. Умрла је 1988. године[96]. Фреско је имао брата Дејвида и сестру Фреду[12]. Брат му је рођен 1909[97]. године и био је цртач[98], затим војник у Другом Светском Рату[98], а потом позоришни глумац и глумац у Холивуду[15]. Након прекида рада у Холивуду, његова каријера доживљава препород 60-их година када почиње да се појављује у многим филмовима и телевизијским емисијама[99]. Умро је 1997. године[97].

Фреско се два пута женио, док је живео у Лос Анђелесу, а период другог брака је првих неколико година провео у Мајамију[30]. Развео се од друге жене 1957. године и више се није женио[100]. Друга жена, Патриша родила је сина, Ричарда 1953. године, и ћерку, Бамби 1956. године. Ричард је био војник[101] и умро је 1976[102]. Бамби је умрла од рака 2010. године[103].

Од 1975. године Фреско са својом сарадницом Роксен Медоуз живи у истраживачком центру Венус пројекта.

Визија[уреди]

Концепти који преовлађују у Фрескоовим идејама укључују: социокибернетику (примену науке и технологије, нарочито кибернетске, за људске потребе)[69]; биосоцијални притисак (проузрокован интеракцијом између самоодрживости и расположивих ресурса); функционалну етику (поглед у коме су морални преступи немогући без помоћи технолошких инфраструктура)[104]; развојно друштво (друштво константно везано међусобно природним законима, уместо вештачким ограничењима од стране људи); „след догађаја“ (енгл. the march of events) - Процес у коме друштвене, технолошке и економске силе покрећу неопходан ток промена као скуп свих утицаја природних закона, на пример, еволуционарни закони природне селекције или закон понуде и потражње[105][106]; Интелектроника (енгл. intellectronics) - Фрескоов термин коришћен пре него што су пронађени принципи Вештачке интелигенције; самоподизне грађевине (енгл. self-erecting structures) - Зграде или објекти који граде сами себе[107][105]; градови који мисле[108]; и економија заснована на ресурсима.

Економија заснована на ресурсима[уреди]

Најважније место у Фрескоовим визијама заузима концепт „економије засноване на ресурсима“. То је метод управљања ресурса у коме се механизам цене не јавља као посредник између понуде и потражње. Ни људски рад више не доприноси екстрактивно-производно-дистрибуционом процесу, нити се користи у услужним делатностима. Уместо механизма цене, економија заснована на ресурсима користи кибернетску технологију, која замењује људски рад у свим областима привредних и ванривредних делатности. Фреско тврди да је теоретски, могуће заменити људски рад у било којој делатности аутоматизованим системима. Уколико се овај систем постигне и организује у инфраструктури повезаној кибернетским системима, ресурси би се могли пратити у процесу екстракције, производње и дистрибуције, све док се ти процеси одвијају у затвореном систему, какав је Земља. Он сматра да би овај напредак технологије, уколико буде вођен независно од профита, резултовати већом доступношћу ресурса већем броју људи, стварајући обиље производа и материјала. Тврди да су производне могућности модерне технологије на толико развијеном нивоу да се роба може производити у толиким количинама да ценовни механизам више не би био неопходан за вредновање ресурса. Сматра да ће људи временом наставити са технолошким развојем, и да ће уз правилну употребу кибернетике прећи границу онога што данас називамо изобиљем. Тако би се могла елеминисати потреба за новцем. Фреско мисли да је постизање обиља утолико изводљивије, обзиром на садашње и будуће могућности нанотехнологије. Међутим, остварење економије засноване на ресурсима зависи од глобалног надзора планетарних ресурса, да би се могла успоставити хијерархија ресурсних могућности и да би се на основу тих података човечанство развијало. У суштини, комплетан развој човечанства би зависио од расположивих ресурса. Фреско сматра да већ имамо довољно енергије и ресурса, и да би они могли да задовоље практично све потребе људи. Он мисли да ће, уколико би се ресурси превели у средства којим би људске потребе биле задовољене, друштво проћи кроз парадигматску промену у свим областима. Новонастало обиље и испуњење људских потреба би, по њему, смањило тенденцију према корупцији, криминалу, похлепи и рату. То би убрзо довело до нестанка затвора, полиције, закона и политике. У таквом систему, тежња ка добром животу индивидуе више неће повређивати друге људе, околину или њих саме, јер неизвесност опстанка, створена сиромаштвом више не би утицала на људе, а профит више не би представљао мотив. Систем вредности људи би се променио и било би им задовољство да чувају и унапређују систем који се заиста стара о њима.

Градови будућности[уреди]

Фрескоова аутоматизована изградња

Интелигентно управљање Земаљских ресурса за које се Фреско залаже укључује нове енергетско ефикасније градове. У дизајнима Фреско је тежио што већој економичности и практичности, што се види из његових нацрта. При дизајну градова, Фреско је прорачунао да је најисплатљивије и најпрактичније стварати градове кружног облика. Закључио је да је најисплативије градити градове као целину. Унутрашњост градова би концентричним круговима била подељена на појасеве. Тако би у центру града била централна купола, у којој би се налазио главни компјутер, школе, приступни центри и здравствени центри. Испод централне куполе налазили би се Маглев возови, који би служили за међуградски транспорт. Транспорт унутар града би се обављао једношинским железницама и тзв. трансвејерима који би вршили транспорт вертикално, радијално и линијски. Овакав транспорт свео би коришћење аутомобила на минимум. У следећем појасу су истраживачки, научни, музички, уметнички и забавни центри. Након њега следи стамбени појас у коме су различите варијанте кућа. Свака кућа је од следеће одвојена језерима и дрвећем, тако да се из једне куће не може видети друга. Бујна флора у граду је ту да би показала да је могућ спој природе и технологије. Након тога би следио пољопривредни појас. По ободу би се налазио рекреациони појас, који садржи паркове и терене за разне спортове. Испод града налазила би се мрежа канала за довод воде, струје и топлотне енергије, и одвод смећа и отпада који се касније рециклира. При изградњи града све зграде би се градиле аутоматски, од централне куполе до рекреационог појаса. Градови би у зависности од локације користити енергију ветра, соларну енергију, енергију таласа и морских струја и геотермалну енергију.[109]

Градови на мору[уреди]

При дизајнирању градова будућности Фреско је отишао толико далеко да дизајни обухватају и градове који се налазе на површини мора. Сваки од градова имао би посебну функцију. Неке од функција би биле: узгајање морског живота, обнова природних морских станишта и експлоатација ресурса мора и океана. Многи од тих градова били би универзитетски градови, у којима би се изучавале теме попут океанографије. Неки од градова били би плутајуће болнице, које се у случају наглог пораста болести у неком региону лако могу транспортовати. Неки од градова имали подводне опсерваторије које би служиле за посматрање и проучавање морског жиота у природним стаништима. Ови градови би користили енергију ветра, соларну енергију и енергију таласа и морских струја. Изградња градова на мору је, како Фреско тврди, могућа већ данас.[109]

Развојна култура[уреди]

Фреско је културу будућности у економији заснованој на ресурсима назвао развојна култура. Најважније карактеристике овакве културе биле би: промене у васпитању и поступању са децом које би довеле до новог система вредности; живот у складу са законима природе, а не са законима које је створио човек; одлучивање у складу са потврђеним знањима, истраживањима и расположивим ресурсима; језик прецизнијег значења који би олакшао комуникацију; константан развој и унапређивање целог друштва, у коме неће бити ничег фиксираног и непроменљивог.

Васпитање и образовање[уреди]

Фреско сматра да људско понашање и сисем вредности потпуно зависе од околине у којој је рођен и од спољних фактора који на њега утичу. Он често наглашава да човек не може ни да размишља о нечему чему није био изложен и да појмови нормалан, добар, лош, исправно и погрешно имају различита значења за људе који су излагани различитим спољним факторима. Због таквог схватања, Фреско каже да не постоје добри или лоши људи и да су сви идеално прилагођени околини која их окружује. Верује да је и креативност продукт околине и да у друштву које подстиче креативност свако може бити креативан, али да данашње друштво има супротне циљеве. Детињство је важан период стварања личности, због тога ће родитељи, у будућности за какву се Жак залаже, бити информисани о факторима који утичу на људско понашање, систем вредности и мотивацију. По Фрескоу, деца су радознала и уче врло брзо и лако, али родитељи временом убијају знатижељу у њима, тако што не дају одговоре на питања која деца постављају и не подстичу радознаост. Фреско сматра да ће друштво будућности мотивисати децу да уче, деле идеје, унапређују се и доприносе свету. Деца у школама неће добијати оцене, зато што оцена ствара љубомору и у великој мери спречава децу у дељењу идеја. Многе активности захтеваће тимски рад, што ће учити децу да сарађују, а не да се надмећу. Настава ће бити практична тако да деца могу да виде примену онога што уче, а одвијаће се у околини која одговара теми. Тако ће нпр. они заинтересовани за океанографију вероватно живети у универзитетским градовима на мору, који имају подводне тунеле за посматрање тако да се морски живот посматра у природном стању. Фреско верује да ће у друштву таквог система вредности основни циљ сваког појединца бити допринос свету. Деца ће такође бити васпитавана тако да насилно решавање проблема сматрају неприхватљивим. Поремећаји личности који проузрокују насилно понашање биће уочени још у детињству, тако да ће се таквој деци пружити помоћ на време. Фреско сматра да затвор не може да промени особу у позитивном смислу, због тога ће особе које ипак почине неки злочин бити лечене. [109]

Одлуке у развојној култури[уреди]

Једно од најчешћих питања која се постављају Фрескоу је „Ко ће доносити одлуке у будућности?“ Фреско на то питање увек одговара одговором „Нико неће доносити одлуке, до одлука ће се долазити.“ То би значило да се одлуке не би заснивале на личним ставовима, већ на научним чињеницама. Тако би се нпр. при одлучивању о изградњи бране у обзир узимати сви фактори (брзина протока реке, расположиви ресурси, кретање рибе, позитивни и негативни утицаји на животну средину итд). На основу истраживања тих фактора дошло би се до одлуке о томе од ког материјала је најбоље направити брану, које висине, колико ће дуго бити ту (због могућих негативних утицаја не екосистеме) исл. Негативни и позитивни ефекти најпажљивије ће бити изучавани при променама у медицини и исхрани, а истраживања ће бити вршена у лабораторијама. Уколико су више идеја подједнако ефикасне, примениће се све. Иако се овакве методе анализе користе и данас, Фреско сматра да је данас профит увек испред добробити човека. [109]

До многих одлука долазиће компјутери. Они ће нпр. пратити потражњу и у складу са њом ће контролисати производњу и дистрибуцију одређеног производа. Машине ће такође вршити анализу ваздуха и аутоматски га пречишћавати у случају загађења. Фреско стално наглашава да машине неће надгледати нити контролисати људе. Он сматра да се данашње одлуке заснивају на мишљењу политичара који су, како каже, у основи глупи људи који не знају ништа о свету који их окружује.

Језик истоветног значења[уреди]

Фреско верује да данас препреку у разумевању и разговору представља и данашњи језик. Свака реч коју чујемо наш мозак региструје и ми је тумачимо на основу пређашњих искустава. То значи да две особе које су живеле у различитим условима могу да различито тумаче исту реч. Због тога особе различитих система вредности имају проблема у комуникацији и разумевању.

Као други проблем данашњег језика Фреско наводи аутоматизоване изразе који немају основе у стварном свету. Због тога сматра да је језик којим се данас говори изузетно сиромашан информацијама.

Фреско верује да ће људи у будућности развити језик који ће остављати мање простора за слободна тумачења и у коме ће свака реч имати основе у физичком свету. Такав језик би, како он каже, олакшао разговор и дељење идеја.[109]

Утицаји на Фрескоову визију[уреди]

Фреско наводи неколико теоретичара и аутора који су допринели његовој визији. Неки од њих су: Жак Лиоб (енгл. Jacques Loeb), који је установио Механичко поимање живота; Едвард Белами (енгл. Edward Bellamy), који је написао за Фрескоа изузетно утицајну књигу „Поглед уназад“ (енгл. Looking Backward); Торстен Веблен, који је утицао на покрет Технократију; Алфред Корзибски (енгл. Alfred Korzybski), који је започео Општу семантику; Херберт Џорџ Велс и многи други.[1] Фреско је често говорио „Био сам у могућности да постигнем оно што сам постигао само зато што сам стајао на раменима дивова“.

Фрескоова визија настала је као производ знања из многих области. Многи концепти нису били категоризовани и класификовани од стране академика. Ипак, већина његових идеја пореди се са идејама научника из 19-ог века. Дела као што су „Рај са богатством свих људи без посла уз помоћ природе и науке“ , „Миграција у тропске земље за све класе људи свих нација“ и „Нови свет или Механички систем“, написао је Џон Адолфус почетком 19-ог века, и он се сматра претходником Фрескоове идеје[110]. Такође се Ебензиер Хауард, са књигом „Вртни градови сутрашњице“ и покрет Вртни град почетком 19-ог века сматрају другим узроком Фрескоове идеје[111]. Фрескоова визија искључује механизме модерне економије, а његово схватање економије се пореди са концептом „Предаторске фазе људског развоја“ Торстен Веблена[112]. Остали аспекти Фрескоове визије објашњени су "tabula rasa“ приступом[111]. Систем вредности и природне силе се често наглашавају у Фрескоовој визији. Џек Катран (енгл. Jack Catran) у кратким цртама описује значај тих фактора:

По Фреску, данашњи научници су умешани у сукоб два система вредности: 1. установљен свет научног метода; 2. ненаучна култура (и језик) која га окружује на све стране, али у чијем се телу налази ембрион будућности. Тешко је, каже Фреско, да лаик прихвати науку због ограничења која су му постављена од стране околине. Ове силе, својствене садашњој култури, константно делују на њега, силе које су по самој природи свеобухватне и несвакидашње, и које увек теже ка вишој техничкој и друштвеној средини.[106]

Приметан је Фрескоов органски дизајн градова и еволуција њиховог развоја (радије него револуција) коју он очекује[108]. Однос између функције градских установа и људи се може поредити са односом органа у телу[113]. Такви градови би настајали као одговор на идеју Валтера Б. Канона (енгл. Walter B. Cannon) о достизању хомеостазе друштва[108].

Реакције јавности[уреди]

Целог живота Фреско је означаван као „сањар“[11][55][114], „ексцентрик“[114], „утописта“[19][83], „идеалиста“[77], „лудак“[21], „шарлатан“[13] али истовремено геније, пророк и визионар[83][115][116]. Неки сматрају да је његова визија непрактична, идеализована[82] и да се граничи са научном фантастиком[117][118]. Понекад се за књиге „1984“ и „Врли нови свет“ прича да су повезане са његовом визијом. Овакви ставови се настављају и данас на разним интернет локацијама. Неки га чак означавају као култног вођу Цајтгајст покрета због статуса у филовима[117][119]. Оптужује се и за сарадњу са завереницима Новог светског поретка[120]. Фреско одбацује све такве оптужбе.

Облик владавине, људска природа, наука, грешка у прорачунима[уреди]

Фрескоова хипотеза економије засноване на ресурсима се понекад изједначава са Марксизмом[121], Социјализмом, Комунизмом или Фашизмом[92][117]. Фреско је реаговао на ова поређења изјављивајући „Циљеви Венус пројекта немају паралелу у историји, нити са комунизмом, социјализмом, фашизмом нити са било којим другим политичким идеологијама. Ово је истина због тога што је кибернетика новијег датума. Уз овај системом, финансијски утицај више неће постојати.“[111]

Један писац наводи „Такође је истина да је његов систем владавине, у којем је ауторитет дат експертима у свакој области, у овом случају специјално програмираним компјутерима, тај о коме пишу многи писци, укључујући и добитника Нобелове награде Фридриха Хајека, као о катастрофи.“[77]


Други писац након гледања и разматрања једног од Фрескоових филмова пише:

Што сам више слушао о Фрескоовим специфичностима и распланутим не-специфичностима, све ми се више чинило да се суочавам са боголиком охолошћу, у пратњи наивне борбе, стандарног научно-фантастичног сањара, лицем у лице против људске природе. Док сам записивао последње речи у свјим белешкама Фреско је рекао гледаоцима (то ми је изазвало грозницу, зато што је изгледало као да се обраћа директно мојим белешкама) да људска природа није синоним за људско понашање; ово друго се може променити. Иако су Фрескоови футуристички сценарији, по мом скромном мишљењу пуни проблема, не долази сваки дан неко довољно амбициозан да понуди нацрт за реконструисање света.[110][121]

Остали критици су подразумевали научни приступ Фрескоовим идејама, због изражајног акцента на саму науку, са циљем да се превазиђу препреке човечанства.

„Његова визија је изузетно практична, и иако ово представља елемент иновације и добродошлице, у односу на претходне утопијске пројекте, концентрисаност на саму науку сврстава га као свеобухватног човека. Проблеми који нас данас муче захтевају целовит приступ различитих дисциплина, уметности, науке и филозофије радећи на режиму “конвергенције“. Нажалост, Фрескоова визија изгледа да консолидује давно установљени став да су „две културе“ (уметност и наука) противоречне“

Надгледање ресурса се такође наводи као проблем економије засноване на ресурсима[122]. Тврђено је да је у економији заснованој на ресурсима немогуће израчунати доступност ресурса, јер се не користи ценовни механизам. Фреско је реаговао изјављом “Можемо подићи ниво производње толико високо, тако да би било сувишно стављати цену стварима.“[123].

Питање утопије[уреди]

Истражујући да ли је Фрескоова визија утопија Виктор Вакштајн (енгл. Viktor Vakhshtayn) тврди да је Фреско спроводио перспективу која заобилази перспективе утописта 20-ог века. Он је целу Фрескоову визију описао следећим речима „Говори нам о дубокој прошлости будућности“. Такође је рекао „Заправо цела историја 20-ог века је историја смрти утопије. То је оно што је Жаку Фрескоу дало такву моћ. Он је скочио из 19-ог у 21. век прескачући при томе 20-ти век. Само један корак дели Жила Верна и Жака Фрескоа, корак који је веома моћан. То ме изнова и изнова задивљује“[124].

Као одговор на поређење своје идеје са утопијом Фреско је изјавио „Не веријемо у погрешну замисао утопијског друштва. Тако нешто не постоји. Друштва су увек у стању транзиције. Ми предлажемо алтернативни правац, који се обраћа узроцима многих наших проблема. Крајње границе људског и технолошког развоја не постоје.“[111].

Са ширим схватањем утопизма од Фрескоа, Вакштајн након своје почетне процене наводи да изгледа да Фреско има 4 или 5 карактеристика утописта 20-ог века. То су веровање у рационалност науке, веровање у технолошке процесе, да технологија треба да побољша животе људи и да се градови надгледају из центра.[124] Једина карактеристика која је преостала да би се затворило питање утопизма била је „Крајња граница“, и то је управо елемент који Фреско толико наглашава. Вакштајн затвара ово питање изјавом „Када кажемо утопија, не мислимо да се не може применити. Толико утопија је примењено у двадесетом веку. И оне су дискредитоване због пуштања у живот.“ Вакштајн даље оптужује Фрескоа за неодговарање на „Еписемолошко“ питање, односно како ће неко знати да ће се след догађаја одиграти како он очекује[124].

Фреско се обратио овим изјавама доношењем апела:

„Имамо технологију за изградњу глобалног раја на Земљи, и у исто време имамо моћ да завршимо живот какав знамо. Ја сам футуриста. Не могу предвидети тачну будућност, већ само оно што можемо достићи уколико користимо Земљу и њене ресурсе интелигентно. Уколико цивилизација настави садашњим путем, једноставно ће поављати исте грешке из почетка“.[1]

Усмеравајући пажњу на оптужбе утопизма, писац са Копнхагенског Института за будућа истраживања (енгл. Copenhagen Institute for Futures Studies), каже: „За већину људи обећање пројекта звучи као недостижна утопија, али ако је преиспитате мало ближе, видећете изненађујуће велики број научно потврђених аргумената који отварају читав нови свет могућности“[125]. А други писац истог института истиче:

Можда је модерно тумачење речи „утопија“ криво за ситацију у којој, ренесансни човек и футуриста Жак Фреско каже да не жели да назива своје животно дело, Венус пројекат, утопијом. Међутим, визионарска идеја будућег друштва има много заједничких карактеристика са утопијом. Реч утопија има двоструко значење, грчког је порекла и може значити добро место и место кога нема, непостојеће место. Добро место је управо то чему је Фреско посветио свој живот и за шта се бори.[126]

Други писац сугерише: Венус пројекат није статичка утопија, већ динамичка: она захтева доприносни процес вођен од стране променљивог мишљења да ће људска интелигенција и технологија омогућити бољи живот.[110]

Жак као инспирација и утицај на друге[уреди]

Ханс Улрих Обрист записао је „Фрескова будућност може наравно, изгледати застарело и његове белешке су биле предмет критике због својих фантасничних нијанси и сличности, али његови доприноси су урезани у народној психи и његови еко-пријатељски концепти настављају да утичу на данашњу генерацију напредних архитеката, урбаниста и дизајнера“[127] На питање новинара, зашто има толико тешкоћа у реализовању својих идеја, Фреско је одговорио „Зато што не могу да допрем до никога. Немам акредитиве[82]. Без обзира на то позитивни ставови према Фрескоу учинили су га познатим као „генија, пророка и визионара“. Велике похвале појављују се међу многим футуристима, нарочито у Друшту света будућности (енгл. World Future Society), које га је сматрало визионарним инжињером при разматрању његовог рада у „Футуристи“[128][129], коментаришући „Да ли је будућност коју он предвиђа, само замишљена или је чак и могућа, ствар је расправе, али он је успео у подизању нивоа размишљања на вишем нивоу од оног на ког смо ми навикли.“[129] Фресков рад поређен је с радом Паола Солериа (енгл. Paolo Soleri)[115] и нарочито с радом Бакминстера Фулера [130] који је све своје визије настојао да реализује упркос изузетно малим шансама за успех[110][131]. Фреско је такође поређен са Томасом Едисоном [21], и Леонардом да Винчијем[111][111] као и са Николом Теслоm[81]. Обим елабората Фрескових дизајна заинтересовао је, у почетку Фореста Акермена (енгл. Forest Ackerman)[15], касније, Дуга Дрекслера (енгл. Doug Drexler)[132] и Артура Кларка (енгл. Arthur C. Clarke), који је у каснијем животу, покушао да помогне Фрескоу у излагању Венус пројекта[133]. Синергијски теоретичар Норман Артур Коултер (енгл. Norman Arthur Coulter) је ценио Фрескоову визију, због његове жеље да је оствари, како он каже „не за профит, већ да би се задовољиле потребе људских бића“[133]. Аутор Харолд Кобер (енгл. Harold Cober) коментарише „Једном када видиш човекове идеје и зграде, не можеш да их се одрекнеш“[77]. Брус Ејснер (енгл. Bruce Eisner) спомиње да Венус пројекат дели сличне циљеве са његовим Пројектом Острво светилиште (енгл. Island Sanctuary Project)[134]. Коментаришући, како он види Фрескоа инспиративног и са харизматичним методама предавања, Пол Хевит (енгл. Paul G. Hewitt), наводи Фрескоа као један од три главна извора инспирације, која су га окренула према каријери научника[68][135].

Психолог и научник, Џек Катран (енгл. Jack Catran), је записао:

Разматрање невероватно реалног погледа будућности Жака Фрескоа... Постоји много футуриста, „генија“ и самозваних пророка међу нама, који се након детаљног прегледа испоставе разочаравајуће комерцијалним. Најцише процена о будућности створено је фиксираним и уским тачкама гледишта. Сви смо ми производи данашње просечно-узгајане културе, али уколико се ико може назвати генијем у нашем друштву монетарног система, онда је то Жак Фреско, који би требало да буде издвојен као најшира, најсвеснија индивидуа нашег времена.[136]

Социолог и футуриста, Артур Шостак (енгл. Arthur B. Shostak), на Драксел Универзитету (енгл. Drexel University) је често употребљавао Фрескоове идеје у својим предавањима и списима, изјављивајући[137]:

Његов допринос будућности је јединствен. Када он пише или говори, остали футуристи се умирују, размишљају и на крају захваљују - јер његов рад је звук који у себи носи позив за детаљним испитивањем претпоставки под којима радимо. Док се само мали део његових визија може остварити у нашим животима, наши унуци ипак могу да се диве многим стварима које је Жак први предложио.[19]

Филмови о Фрескоу и његовим идејама[уреди]

Након представљања Жакових идеја у документарним филмовима Цајтгајст: Прилог и Пројектовање будућности Фрескоова популарност је порасла, што се огледа и у већем броју филмова који се баве његовом визијом будућности.

15. јануара 2011 у биоскопима се појавио нови филм Питера Џозефа, Цајтгајст: Корак напред, који је придао још већи значај Фрескоу и његовим идејама. У филму су детаљније објашњена могућа решења за данашње проблеме[9].

Фреско је једна од централних личности и у тринаесточасовном документарном филму Моја стварност (енгл. "The Reality of me"), у коме се до детаља описује садашње стање у свету. Ради прегледности филм је подељен на више мањих делова у којима се анализира образовање, утицај околине на човека, језик, монетарни систем итд. Фреско је једна од централних личности у већини ових делова, али се ипак највише истиче у делу о будућности и економији заснованој на ресурсима.[138]

О свету какав би желео да види Жак је такође говорио у документарном филму Рај или заборав. Сценарио овог филма написао је Фреско, а продуцент је његова дугогодишња сарадница Роксен Медоуз. Филм је 30. марта 2012. био доступан на интернету.[139][140]

Убрзо после тога још 2 филма су приказала Жакову визију као решење. Први филм, Owned & Operated, је 15. априла 2012. био доступан на интернету[141], а 29. јуна исте године премијерно је приказан други филм, „Будућност моја љубав“ (енгл. "Future my Love") у режији Маје Борг[142][143] Фреско се, такође, појавио у филму Фреквенција генија (енгл. "Frequency of Genius") који је премијерно приказан 2010. године. [144]

Цитати[уреди]

  • Сами смо створили већину проблема са којма се данас суочавамо. [145]
  • Будућност света је наша одговорност и зависи од одлука које данас доносимо. Сами смо свој спас или своја пропаст.[145]
  • Свака акција или одлука коју донесемо, или не, утиче на будућност. По први пут имамо могућност, технологију и знање да контролишемо те утицаје.[145]
  • Наш основни проблем је недостатак разумевања о томе шта значи бити човек и о томе да нисмо одвојени од природе.[145]
  • За сто година историчари ће можда видети нашу цивилизацију као прелаз од мрачног доба незнања, сујеверја и друштвене неефикасности, на исти начин на који ми видимо свет прошлих неколико векова. [145]
  • Или ћемо научити да живимо у потпуној сарадњи или ћемо проузроковати сопствено изумирање.[145]
  • Шта би се догодило када бисмо ступили у контакт са ванземаљском цивилизацијом када имамо толико проблема у успостављању контакта између људи.[145]
  • Доста говоримо о глобалном развоју и глобалној сарадњи. Али „глобално“ у свим случајевима рефлектује интересе једне нације, а не свих људи.[145]
  • Ма колико нам то било тешко да прихватимо, једини смисао који живот има је онај који му ми људи дамо.[145]
  • Ако не знамо где се налазимо, како ћемо знати где смо се запутили?[145]
  • Ниједан одговор не одговара свим временима, свим људима и свим проблемима.[145]
  • Рат представља највећи неуспех нација у превазилажењу међусобних разлика. Чак и када нације желе мир, најчешће им недостаје знање да би дошле до мирних решења.[145]
  • Морамо престати с непрестаном борбом за људска права и правду у неправедном систему, и почети да градимо друштво у коме су људска права саставни део дизајна.[145]
  • Једино што нам недостаје, да бисмо решили проблеме, је креативно размишљање и интелигенција у нама и нашим изабраним вођама. Највреднији неискоришћен ресурс данас је људска генијалност.[145]
  • Имамо ли капацитета, воље и интелигенције да промислимо и применимо промене за добробит свих или ћемо чекати да неки катастрофални догађај одреди ток будућности?[145]
  • Није интелигенција та од које се морамо плашити, већ незнање.[145]
  • Већина данас прихватљивог понашања би била друштвено увредљива у здравијем или логичнијем друштвеном уређењу.[145]
  • У друшву усмереном ка оскудици великодушност је реткост.[145]
  • Тешко је смислити решења која би служила свима у монетарном систему.[145]
  • Време ја да признамо да иако постоји тло вишег морала, нико од нас тренутно не стоји на њему.[145]
  • Што су наша деца интелигентнија, то ће наши животи бити бољи и наша култура богатија.[145]
  • Морамо се упитати у каквом свету желимо да живимо?[145]
  • Можемо да на Земљи створимо рај или заборав, и уништимо се. Само будућност ће показати, односно оно што ви учините за будућност.[146]
  • Не постоје проблеми црнаца, Пољака, Јевреја, Грка, или жена, постоје само проблеми људи![147]
  • Ми смо идеалан одраз културе у којој живимо.[148]

Дела[уреди]

Књиге[уреди]

Филмови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з A Personal Interview With Jacque Fresco. The Venus Project. Retrieved: 30 March 2011.
    • I owe a great deal to people from many disciplines who contributed to this vision. People like Jules Verne, Edward Bellamy, Howard Scott, Thorstein Veblen, H. G. Welles, Sir Jagardis Chunder Bose, Alfred Korzybski, Walter B. Cannon, Stuart Chase, Clarence Darrow, Arthur C. Clarke, Mark Twain, Jacques Loeb, Carl Sagan and others too numerous to mention." — Q. 11.
  2. ^ Rolfe 1998, стране 167
  3. ^ а б Cristol, Hope (July/Aug. 2003.), "Yesterday's Art of Tomorrow", The Futurist. Vol. 37, No. 4: 69
    • "Radebaugh's future-acumen offers inspiration to contemporary visionaries like Michels in Houston and Jacque Fresco ..." —, pp. 69, col. 1, ¶ 2
  4. ^ Reading List The Venus Project. Retrieved: 07 February 2011.
  5. ^ а б The Venus Project Inc.[мртва веза од 01. 2014.], Florida Department of State Division of Corporations. Retrieved: 07 February 2011.
  6. ^ а б Gazecki, W. (2006). Future by Design. Docflix.
  7. ^ а б Joseph, Peter (2008). "Zeitgeist: Addendum" Retrieved 2011-03-26.
  8. ^ Zeitgeist: Moving Forward
  9. ^ а б Joseph, P. (2011). "Zeitgeist: Moving Forward"
  10. ^ Paradise or Oblivion
  11. ^ а б Angela, Corrias. (Oct. 11, 2009). "They Call Jacque Fresco A Dreamer.". Herald de Paris.
    • "Fresco's and Meadows' unapologetic call for revolution is being welcomed worldwide, increasingly after the economic downturn that has hit all countries and made the middle class the new poor." — ¶ 3; "The Venus Project has inspired activists worldwide. In the UK the non-profit organization "The Venus Project Design" has recently launched its website www.thevenusprojectdesign.com with the aim to recruit volunteer architects, engineers, animators and scientists to work on the Venus Project, and movie director Maja Borg is shooting "Future For Sale," documentary on Jacque Fresco and his suggested society." — ¶ Last
  12. ^ а б в г д 1930 Census (Original Document). Brooklyn, New York: U.S. Department of Commerce. 03 April 1930.
  13. ^ а б в г д ђ е Rolfe, Lionel (1998). Fat Man on the Left: Four Decades in the Underground. Lionel Rolfe. стр. 158-161. ISBN 978-1-879395-01-5. 
    • а "Fresco was not just Catran's mentor — he was also his boyhood chum in the Bensonhurst section of Brooklyn, where the two grew up together at the bottom of the Depression." —, pp. 161, ¶ 5
    • б "At one point during the Depression Fresco had been attracted to the theories of Karl Marx. But he finally decided — and was brave enough to declare as much at a public meeting of the Young Communist League, from which he was physically ejected — that Marx was all wrong." —, pp. 160, ¶ 1
    • в-г"As a Douglas aircraft employee, he had argued with his chief engineer about an airplane design about a airplane design. Fresco warned that it would crash during its first big test. It did, killing two people.." —, pp. 159, ¶ 1
    • дIn the early '50s I went to Fresco's laboratory every Saturday morning ... to take lessons in technical illustration." —, pp. 159, ¶ 3
    • ђ"Jacque Fresco ... had moved to Miami in the Mid-'50s, after the State of California had destroyed the laboratory to make way for the Golden State Freeway." —, pp. 161, ¶ 3
    • е"Fresco had a circle of disciples who considered him next only to Albert Einstein, although the friends and relatives of those disciples often thought Fresco was a fraud and charlatan." —, pp. 158, ¶ 2
  14. ^ а б в Catran, Jack (1988). Walden Three. Pygmalion Books. стр. 64-68. ISBN 978-0-936162-30-0. .
    • а "Bensonhurst, specifically the corner of 67th Street and 20th Avenue ..." —, pp. 64, ¶ 2; "Nearly everybody living in Bensonhurst was a member of a minority; the minorities made up a majority of the neighborhood." —, pp. 68, ¶ 4
    • б "The thirst for learning in the crowded public libraries, was to be seen to be believed." —, pp. 65, ¶ 3
    • в "For us Technocracy obsoleted Marx overnight ..." —, pp. 65, ¶ 5
  15. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Rolfe, Lionel (1998), "Unpopular Science", Fat Man On the Left, Los Angeles: California Classics Books, pp. 166-170. ISBN 978-1-879395-01-5.
    • а"Fresco never got past elementary school. 'It was all bullshit to him,' Catran said." —, pp. 166, ¶ 3
    • б"For a period in the '30s, the 'gang' gathered at night on the roof of Fresco's building in Bensonhurst. The conversation was science." —, pp. 168, ¶ 1
    • в"After a while Fresco also discovered Technocracy ..." —, pp. 168, ¶ 2
    • г"Once as a lad he hopped a freight train to Miami and returned home to Brooklyn raving of the sun and palm trees." —, pp. 168, ¶ 2
    • д"Catran moved in and now all the old gang around Fresco was ensconced in Hermosa Beach." —, pp. 168, ¶ 4
    • ђ"Fresco was standing in an Army induction line outside the Warner studios." —, pp. 169, ¶ 4
    • е"Fresco's talents, however, did not go unnoticed by the Army. He was assigned to a special futuristic unit of the Army's Air Force ..." —, pp. 169, ¶ 4
    • ж"Fresco didn't adjust to Army life and was eventually discharged ..." —, pp. 169, ¶ 4
    • з"Earl 'Madman' Muntz spent $500,000... on something called the Trend Home." —, pp. 170, ¶ 1
    • и"The idea was simply that a home of aluminum could be manufactured quickly and cheaply for all the GIs coming home from the war ... A man from the Truman administration did come to look the project over ..." —, pp. 170, ¶ 1
    • ј"He was the technical adviser on a number of other science-fiction movies." —, pp. 170, ¶ 3
    • к"Fresco was not without his influential admirers. Forrest Ackerman, the well known science-fiction impresario ... was always terribly taken with Fresco." —, pp. 170, ¶ 2
    • л"Fresco had asked his brother Dave Fresco (who became a character actor in Hollywood), what an atheist was." —, pp. 167, ¶ 1
  16. ^ а б в г Catran, Jack (1988), "Genesis – Bensonhurst Beginnings", Walden Three, Sherman Oaks, CA: Pygmalion Books/Jade Publications, pp. 69-70. ISBN 978-0-936162-30-0.
    • а"The advantage of a high school education escaped him, a most fortunate quirk of destiny, for it was that very fact that contributed to his genius; I always suspected that the lack of a formal education was what made him an authentic original." —, pp. 70, ¶ 1
    • б "The story of Johnny Califano, the son of an Italian gangster and a mother dying of overwork, won him the coveted first prize in an All-City drama competition." —, pp. 69, ¶ 3
    • в"his ability to draw and paint, and his unquestioned skill with theatrics, attracted many intellectuals of the day ..." —, pp. 69, ¶ 4
    • г"We spent many hours in that small flat, listening to Jacque expound on Darwin, Einstein, the scientific method, the design of high-speed aircraft, the future, behaviorism, and the indignities of suffering through another impoverished northeastern winter." —, pp. 70, ¶ 4
  17. ^ Fresco, Jacque (2011). Zeitgeist: Moving Forward (Digital Video). New York: Gentle Machine Productions. 05:55-06:53.
  18. ^ Jacque Fresco (12 May 2010). The Great Depression (Digital Video). Venus, Florida: thevenusprojectmedia.
  19. ^ а б в г Ynclan, Nery (July 18, 2002). "Engineer Builds A Foundation For Utopian Dream World". Houston Chronicle (Houston):, pp. 3.
    • а "Fresco says his interest in creating a dramatically different social order emerged from the heartaches of the Great Depression." —, pp. 3, col. 4, ¶ 5
    • б-в"He uses the expertly crafted models made by Meadows to make movies he sells to high school teachers and university professors intrigued by his ideas. The tapes and books, and the models Meadows creates of commercial real estate projects, provide the couple income to keep their hope of finding a major backer for The Venus Project alive." —, pp. 3, col. 5, ¶ 3
    • г"His more immediate goal is to find the funding to make a feature-length film of his techno-utopian lifestyle so his theories can reach a mass audience." —, pp. 3, col. 2, ¶ top
  20. ^ Catran, Jack (1988), "Genesis – Bensonhurst Beginnings", Walden Three, Sherman Oaks, CA: Pygmalion Books/Jade Publications. . ISBN 978-0-936162-30-0. pp. 79.
    • "But this time Fresco stood up, and from the rear of the hall, barked loudly over the startled heads of the crowd, crackling the reverent silence: 'Karl Marx was worng!'" —, pp. 79, ¶ 1
  21. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Smith, Mac. (Dec. 31, 1961). "A Look Ahead Through Fresco's Window". Florida Living Magazine (Miami):, pp. 2-3.
    • а "With a batch of futuristic drawings of saucer-like aircraft as his credentials (this was in 1935), he surprisingly landed a job in the design department of Douglas Aircraft." —, pp. 2, col. 2, ¶ 3
    • б"he designed and built an all-aluminum-and-glass 'house of tomorrow' that was featured in Architectural Record and attracted 20,000 visitors while displayed at Warner Brothers Studio." —, pp. 2, col. 2, ¶ 3
    • в"Los Angeles smog and a new expressway that claimed his lab sent Jacque Fresco to Florida." —, pp. 2, col. 2, ¶ 3
    • г"When he first arrived in Miami he lived (and worked) on a boat." —, pp. 2, col. 3, ¶ 1
    • д"Here, he set up a sideline as a psychological consultant." —, pp. 2, col. 2, ¶ 4
    • ђ"When he ran head-on into a barrage of criticism by the American Psychological Association directed at non-accredited psychologists he gave up his psychology business." —, pp. 2, col. 2, ¶ 4
    • е"He still conducts periodic public lectures designed to help modern man understand his part in 'today's complex and rapidly changing world.'" —, pp. 2, col. 2, ¶ 4
    • ж"His Doctor of Philosophy degree from small, unaccredited Sierra State University (Los Angeles) does nothing to document his scientific work." —, pp. 2, col. 2, ¶ 2
    • з "It is a detriment in pure academic circles, he frankly admits." —, pp. 2, col. 2, ¶ 2
    • и"He chips off the words 'Project Americana' in thick chalk on the worn blackboard built into the wall." —, pp. 2, col. 3, ¶ 1
    • ј"'Americana' is to be the culmination of a 10-year plan launched by Jacque some eight years ago. —, pp. 3, col. 1, ¶ 1
    • к"He occasionally takes a welcome time out for a paying job as an industrial designer. His last 'big job' was a consultant for Major Realty Company ... Major collaborated on the project with Alcoa." —, pp. 3, col. 3, ¶ 2
    • л"Anyone wise to 'crackpots' and keen on conventional procedures for progress would never stray beyond Jacque Fresco's front door ..." —, pp. 2, col. 3, ¶ 7
    • љ"you begin to wonder if Jacque Fresco could be a modern day version of another Frenchman of the past, a Jules Verne with a real-life vision of the future ... OR if he is the kind of crackpot Galileo was in his day and Edison in his with a real graps of the working principles of tomorrow." —, pp. 2, col. 3, ¶ 7
  22. ^ I. Gelatt, Roland., "In a Saucer from Venus", The Saturday Review. Vol. 33, Sept. 1950: 21
    • "This draftsman's conception of a flying saucer shows a helicoptered transparent metal turret with a series of blades flush with the disc's surface." —, pp. 21, ¶ caption
    II. McPartland, John. (Aug. 13, 1952). "Strange Objects In Our Skies". Pacific Stars & Stripes (Tokyo):, pp. 9.
    • "Jacque Fresco drew this conception of a transparent metal turret with a series of cambered blades on the disc's surface shown at the top of the page." —, pp. 9, ¶ caption
  23. ^ а б в Scully, Frank (1950), "The Aerodynamic Correction", Behind the Flying Saucers, New York: Henry Holt & Co. pp. 122-123
    • а"In 1938 Jacque Fresco designed a flying saucer but at that time the aircraft companies said the model was too far ahead of anything they could handle and it was shelved ..." —, pp. 122, ¶ 3
    • б"the model was too far ahead of anything they could handle and it was shelved while he worked on a more conventional job, which he did at Pearl Harbor, just before the war, and some Buck Rogers contributions which were his lot at Wright Field during the conflict." —, pp. 122, ¶ 3
    • в"In the aircraft industry Fresco is known as the man who is forever twenty years ahead of his time." —, pp. 123, ¶ 5
  24. ^ Flammonde, Paris (1971), "The Wonders of Our Discontent", The Age of Flying Saucers, New York: Hawthorn Books, pp. 31
    • "Leo Bentz's asserted witnessing of a disc-shaped craft designed by George de Bay in 1928 and a demonstration of Jacques Fresco's "flying saucer" a decade later." —, pp. 31, ¶ 1
  25. ^ Passenger List (Original Document). Los Angeles: U.S. Department of Labor Immigration and Naturalization. 13 Oct. 1939.
  26. ^ а б в г д ђ Andreeva, Tamrustrated Genius". Olean Times Herald (New York):, pp. 13.
    • а In two cases, his predictions came true when planes of which he spoke as unsafe, cracked up costing several lives ... After that he followed the only logical course open — he quit." —, pp. 13, col. 3, ¶ 1
    • б"From Hawaii he went to the South Seas to relax." —, pp. 13, col. 3, ¶ 2
    • в"Fresco was transferred to the design laboratories at Wright Field." —, pp. 13, col. 2, ¶ 4
    • г"He produced as many as 40 designs a day ..." —, pp. 13, col. 2, ¶ 8
    • д"He also invented a 'variable camber' wing, patent for which he gave to Uncle Sam." —, pp. 13, col. 2, ¶ 8
    • ђ"Many of them [medics] as well as many practicing scientists gather in Fresco's home or come to him for practical advice or a solution to some problem ..." —, pp. 13, col. 4, ¶ 3
  27. ^ Keyes, Ken; Fresco, Jacque (1969), "Our Values Chart Our Course", Looking Forward, New York: A.S. Barnes & Co. . ISBN 978-0-498-06752-5. pp. 46.
    • "It took Fresco a while to grasp fully the significance of such a system of values based on need and use, instead of ownership." —, pp. 46, ¶ 3
  28. ^ а б в г д ђ е Gore, Jeff. (Oct. 13, 2011). "The View from Venus". Orlando Weekly (Orlando, FL).
    • а"This experience helped to shape what appears to be Fresco’s core ideological principle: that there is no such thing as “human nature,” and hence, a resource-based economy – the most logical and equitable system he can imagine – would not be imperiled by innate greed." — ¶ 20
    • б"In 1969 Fresco built a prototype of the car, powered by a Villiers motorcycle engine placed behind the front wheel."
    • в "Letters exchanged between then-U.S. Senator Hubert Humphrey (who would later be elected vice president of the United States along with President Lyndon B. Johnson) and Gerald Barron, a California attorney and one-time U.S. House candidate who thought highly of Fresco. This correspondence occurred around the time the city of Washington, D.C., was planning its mass transit system. When Fresco finally met Humphrey, he recommended that the train be built above ground to save both financial and material resources; the top of the above-ground tunnel, Fresco argued, could be used as a raised pedestrian walkway."
    • г-d"Meadows designed multi-million dollar luxury homes for powerful real estate developers – how she would “prostitute” herself, she says – and Fresco consulted on aspiring inventors’ designs." — ¶ 23
    • "But it didn’t last – the partnership ended in April of this year..." — ¶ 22
  29. ^ Jacque Fresco World War II Army Enlistment Records, The National Archives. Retrieved: 20 December 2011.
  30. ^ а б в г "A Trip To The Moon". The Miami Herald Sunday Magazine (Miami): pp. Section G. April 8, 1956.
    • а"Fresco was a corporal with the Air Force design development division at Wright field for 18 months during World War II." — col. 2, ¶ 7
    • б"For the past seven years he had operated his Scientific Research Laboratories in Los Angeles." — col. 2, ¶ 5
    • в"He also worked as a movie technical adviser during the time." — col. 2, ¶ 6
    • г"Fresco moved to Miami with his wife and 3-year old son about seven months ago "to escape Los Angeles smog." — col. 2, ¶ 5
  31. ^ "Wing Changes Its Camber", Popular Science. Vol. 150, No. 5: 115, (May 1947).
    • "A hublike hydraulic jack unit, joining a number of flexible spars from points along the wing's edges, increases or decreases space between the wing's surfaces, thus giving the pilot constant control over the wing's performance."
  32. ^ а б U.S. 2410056, Fresco, Jacque, "Variable Camber Wing", issued 11 January 1945
    • б"The invention described herein may be manufactured and used by or for the Government for governmental purposes, without the payment to me of any royalty thereon." —, pp. 1, col. 1, ¶ 1
  33. ^ "Hydraulic Jack to Alter Airplane Wing's Camber", Science News Letter. Vol. 50, No. 20: 310, (Nov. 16, 1946)., JSTOR 3923108
    • "The old dilemma of the camber of an airplane's wings ... has challenged Jacque Fresco of Hollywood, Calif., for patent 2,410,056."
  34. ^ Andreeva, Tamara, "The Buck Rogers Era of Aviation", Western Flying.: 17 (Nov. 1948).
    • "Los Angeles designer Jacque Fresco who it is claimed is at least twenty years ahead of the current trends in aircraft design, predicts some interesting advances in aerodynamics." —, pp. 17, col. 1, ¶ 1
  35. ^ "$5000 Factory Built Home Offered to Solve Housing". Los Angeles Daily News (Los Angeles):, pp. 17. March 03, 1947.
    • "The basic design – there are 12 variations – is a four-room unit comprising two bedrooms, a living room, kitchen, dinette, bath, garage, and patio. It measures 930 square feet overall, considerably more than the minimum set by federal housing agencies." —, pp. 17, ¶ 7
  36. ^ а б "New Home Built of Aluminum". Los Angeles Examiner (Los Angeles):, pp. 7. June 02, 1948.
    • а-б..eight men working 10 hours can erect it – and it will cost only $5200 on a mass-produced basis." —, pp. 7, ¶ 3
  37. ^ "Aluminum Is Featured", Light Metal Age. Vol. 5: 25, (Sept. 1947).
    • "Aluminum is used as the chief material because of its light weight, high strength ratio, permanence, and ease of shop fabrication. Its light weight reduces shipping costs and permits fabrication of larger sections in the factory, while extending the radius or profitable marketing." —, pp. 25, ¶ 2
  38. ^ "$5000 Factory Built Home Offered to Solve Housing". Los Angeles Daily News (Los Angeles):, pp. 17. March 25, 1947.
    • "An "industrially designed" house built on factory assembly lines and selling for less that $5000 was previewed at the Ambassador Hotel today." —, pp. 17, ¶ 1
  39. ^ а б Wallach, Ruth, et al (2011), "Los Angeles: 1937-1947", Los Angeles in World War II, Charleston, South Carolina: Arcadia Publishing, pp. 48
    • "...designed by Jacque Fresco and displayed at the Warner Brothers Sunset Studio at 1385 North Van Ness Avenue in Hollywood..." —, pp. 48
  40. ^ "Cancer Group Exhibits New Trend Home". Los Angeles Times (Los Angeles):, pp. 8A. June 2, 1948.
    • "Proceeds from the exhibition of the house, which is known as Trend Home, will be devoted to the building program of the Cancer Prevention Society, 2628 W Eighth St." —, pp. 8A, ¶ 2
  41. ^ "Aluminum Mass Produced House", Architectural Record. Vol. 104, No. 4: 32, (Oct. 1948).
  42. ^ а б в "Third Dimension Films By Spring Are Forcast", Daily Variety. Vol. 175, No. 8, Aug. 03, 1949: 16
    • а "New process, invented by Jacques Fresco, who is partnered with Moss and Yergin" —, pp. 16, ¶ 2
    • б"Third-dimensional films for both motion pictures and television were reported yesterday to have been developed to such a point that they will be ready for motion picture theatres and video by next spring." —, pp. 16, ¶ 1
    • б "Previously declared an impossibility by experts, principle is now in final stages of perfection. New process, Moss declared, will be more revolutionary than sound. Cost of installing third-dimension for motion picture and television projectors will be minute according to Moss. A simple device will be attached to projector, and this will give films the third dimensional projection. There will be no costly overhaul of machines to install new principle of projection. Eastern banking and manufacturing interests are backing project. Process also is slated to play a vital part in medical x-rays and surgery." —, pp. 16, ¶ 3
  43. ^ "Claim Quick Method for 3-Dimension Pix", Variety. Vol. 175, No. 8, Aug. 03, 1949: 5
    • "Device will be demonstrated on the Coast Aug. 27 when its commercial feasibility for films and video will be tested." —, pp. 5, ¶ 2
  44. ^ "Plastics With A Charge Have Magical Effects", Popular Mechanics. Vol. 104, No. 6: 149, (Dec. 1955).
    • "It may be that in the future your umbrella will consist of nothing more than a small plastic knob on the end of a stick, if the research being done by Jacque Fresco in his small Los Angeles laboratory is successful." —, pp. 149, ¶ 1
  45. ^ Jacque Fresco (2006). Future By Design 0:18:50 (Digital Video). Docflix. Retrieved: 23 March 2011
    • "I did thousands of different things. But this doctor took the patents out in his name." 19:00-19:05
  46. ^ "Auction". Los Angeles Times (LA):, pp. 26. Oct. 23, 1949.
    • "Auction Thursday, Oct. 27th, at 10:30 A.M. on the premises of Scientific Research Laboratories 2835 Riverside Drive, L.A. Scientific & Experimental Eqpt. Machine Shop — Photo & Office"
  47. ^ Project Moonbase, Internet Movie Database., Приступљено 09. 3. 2011.
  48. ^ Warren, Bill (1997), Keep Watching the Skies, Jefferson, NC: McFarland Classics. . ISBN 978-0-7864-0479-7. pp. 145.
    • "The special effects by Jacques Fresco are surprisingly good for a television production." —, pp. 50
  49. ^ "Spaceflight & the Cinema", Acta Astronautica. Vol. 30: 388
    • "The special effects are distinctly low budget though not at all ineffective. There are interesting spacecraft designed and modeled by Jacques Fresco." —, pp. 388, col. 2, ¶ 1
  50. ^ Johnson, John (1996), "Special Visual Effects", Cheap Tricks and Class Acts, Jefferson, NC: McFarland & Company. . ISBN 978-0-7864-0093-5. pp. 50.
    • "Ackerman also named Jacques Fresco, but Corman was working on a film that would cost less than $25000 to make, and he only had a few hundred to blow on his monster." —, pp. 50, ¶ 5
  51. ^ McGee, Mark Thomas (1984), Fast and Furious: the Story of American International Pictures, Sherman Oaks, CA: Mcfarland & Co. . ISBN 978-0-89950-091-1. pp. 21.
    • "'Well,' Forry drawled, 'there's a chap named Jacques Fresco that might be more in your price range. Do you want his number?' Not long after Roger was back on the phone to Forry. 'He wanted a thousand dollars!'" —, pp. 21, ¶ 3
  52. ^ The Naked Eye, Internet Movie Database., Приступљено 09. 3. 2011.
  53. ^ Bonafede, Dom. (May 6, 1956). "License To Be Psychologist Easy To Come By In Florida". Miami Sunday News (Miami):, pp. 24A.
    • "'In evaluating the education of applicants for membership in the APA we refuse to accept training taken at a college or university other than those listed in the publication of the U.S.Office of Education.'" —, pp. 24A, col. 3, ¶ 1; "'It is not accredited for teacher education nor approved for veterans' training ... and it is not on the list of accredited higher institutions issued by the U.S. Department of Health, Education, and Welfare,' Kearney said." —, pp. 24A, col. 4, ¶ 1
  54. ^ . "Forum Scheduled". Miami News (Miami):, pp. 6A. May 16, 1957.
    • "Miami psychologist Dr. Jacque Fresco will speak at 8 p.m. Saturday before the Spinoza Outdoor Forum ..."--II. "Stupidity Introduced". Miami News (Miami):, pp. 5B. July 3, 1958.
    • "Jacque Fresco, a behaviorist, will talk about an 'Introduction to Stupidity" at a noon luncheon next Tuesday of the Miami Beach Lodge of B'nai B'rith at the di Lido Hotel."--III. "This Week In Miami". Miami News (Miami):, pp. 6A. January 26, 1958
    • "Spinoza Outdoor Forum, 11th Street between Collins Avenue and Ocean Drive, Miami Beach, 8 p.m., Dr. Abraham Wolfson and Dr. Jacque Fresco, speakers."
  55. ^ а б в г д Roberts, Jack. (Aug. 7, 1978). "A Dreamer With A Plan For The Future". The Miami News (Miami):, pp. 5A.
    • а "Fresco, who sometimes calls himself "doctor" when hitting the lecture tour, readily admits that his degree in philosophy came from an unaccredited college." —, pp. 5A, col. 2, ¶ 7
    • б-в "In the 1960s he was trying to get people to build his city and take an interest in a three-wheel car he developed which has only 32 parts." —, pp. 5A, col. 2, ¶ 1
  56. ^ Fresco, Jacque., "Project Americana: Man in the World of Tomorrow", Feedback. Vol. 1, No. 5, May 1961.: 6
  57. ^ Dunn, Kristine. (June 5, 1962). "Big Break Needs Break". Miami News (Miami):, pp. 4B.
    • "CBS (Canadian Broadcasting) has approached Channel 2's Fred Fischer and Miamian Jacques Fresco's about a series on Fresco's ideas after Fischer guested Fresco on his past two Friday night shows." —, pp. 4B, col. 2, ¶ 1
  58. ^ Rau, Herb. (Feb. 10, 1961). "Dateline Miami". The Miami News (Miami):, pp. 3B.
    • "Tipster says a man named Jacques Fresco, in the S.W. section, has 'perfected' an automobile that can be mass-produced for $700, the vehicle having only 32 moving parts."
  59. ^ Tyler, Sharon. (July 8, 1968). "Technocratic Age Coming For U.S.". Miami Herald (Miami).
    • "the inventor of a 32-part car, which lies unfinished in a garage due to lack of funds." — ¶ 8
  60. ^ I. "We've Changed The Rules", Popular Science. Vol. 190, No. 3: 215, (March 1967).
  61. ^ а б Cross, Michael S., "Review: 'Looking Forward'", Library Journal. Vol. 94, 1970.: 612
    • а "This is in many ways an attractive speculation, based here on rationalist-humanist premises..." —, pp. 612, col. 3
    • б"Using as illustration a typical 21st-century couple, the authors picture an ideal cybernetic society in which want has been banished and work and personal possessions no longer exist; individual gratification is the total concern." —, pp. 612, col. 3
  62. ^ Pounds, Ralph L.; Bryner, James R. (1973), The School in American Society(3rd ed.), New York/London: The Macmillan Co. pp. 589.
    • "Keyes and Fresco, in their recent utopia Looking Forward, indicate clearly what the choices are: ... All three factors interact with each other. The value structure not only influences the method of thinking and the technology, but it is, in turn, influenced by them. The method of thinking that man employs is affected by his value structure and the technology of the age, but it also plays a part in modifying both of these. Similarly, the technology of any given civilization interacts in a mutual way with the value structure and the methods of thinking. These pregnant factors might be viewed as three gears that mesh with each other." —, pp. 589, ¶ 1
  63. ^ Maynard, Elliot (2006), "Planetary and Solar Resource Management", Beyond Earth, Ontario: Apogee Books, pp. 195-196. ISBN 978-1-894959-41-4.
    • The concept of a Central Computer, which monitors and regulates global society, was envisioned by futurists Ken Keyes, Jr. and Jacque Fresco as early as 1969, when they described a six-foot diameter sphere named Corcen, which would network and integrate computerized information, and serve as a "knowledge bank" that would regulate the lives of individuals in future global society, and coordinate what they referred to as a 'humanized man-machine symbiosis.'" —, pp. 195, ¶ 3
  64. ^ Winetrout, Kenneth (Sept. 1972.), "Looking Forward Review", Etc. A Review of General Semantics. Vol. 29, No. 3: 327
    • "Futurology achieves something of a consummation in Keyes and Fresco's Looking Forward. This book is representative of the anything-may-happen school ... The great merit of Looking Forward is that it asks us to face up to a world out of this world."
  65. ^ Key-Nee, William E. (1995),Plato's Ideal City as the Archetype for Paolo Soleri's Arcosanti and Jacque Fresco's Looking Forward, Tampa: University of South Florida, pp. 112
  66. ^ Sociocyberneering Inc.[мртва веза од 01. 2014.], Florida Department of State Division of Corporations. Retrieved: 08 March 2011
  67. ^ а б Hagan, Alisa. (June 13, 1979). "Environmentalists Put City of Future On Display". Hollywood Sun Tattler (Hollywood, FL):, pp. 1.
    • а-б "Fresco and his 250-member organization are not yet silent. They donate hours each week to research projects and draw blueprints of model cities, transit systems, airplanes and any other area of civilzed life needing improvement." —, pp. 1, ¶ 4
  68. ^ а б Hewitt, Paul G. (2010), "Rotational Motion", Conceptual Physics, Boston: Pearson/Addison-Wesley. . ISBN 978-0-13-137583-3. pp. 122.
    • а "I attended Fresco's dynamic series of weekly lectures in Miami Beach and sometimes at his home in Coral Gables."
    • б "Charismatic Jacque has always been a futurist ... As a teacher, Jacque was and is the very best. He certainly was an enormous influence in my own teaching. He taught me to introduce concepts new to a student by first comparing them to familiar ones — teaching by analogy."
  69. ^ а б "Redesigning A Culture", Science News. Vol. 99, No. 26: 430, (June 26, 1971)., JSTOR 3955843
  70. ^ а б The Larry King Show (Aug. 19, 1974). Larry King Interview (Television). Miami: WTVJ 4. ^ Renick, Ralph; Abrell, Joe; Fresco, Jacque (January 26, 1974). Montage Interview (Television). Montage (WTVJ).
  71. ^ Renick, Ralph; Abrell, Joe; Fresco, Jacque (January 26, 1974). Montage Interview (Television). Montage (WTVJ).
  72. ^ Cornish, Edward S. (1979), The Future, Washington, D.C.: World Future Society. . ISBN 978-0-930242-07-7. pp. 104.
  73. ^ Fresco, Jacque (1979), Structural Systems and Systems of Structure, Miami: Sociocyberneering Inc. pp. 2
  74. ^ Goldmark, Peter C.; Edson, Lee (1973), Maverick Inventor, New York: Saturday Review Press/E.P. Dutton & Co. . ISBN 978-0-8415-0046-4. pp. 253.
    • "Finally, a Florida architect, Jacques Fresco, has devised a kind of self-contained, one mile-in-diameter city arranged in the form of concentric rings of high-rise buildings interconnected by additional buildings, the whole project resembling the spokes of a wheel ..." —, pp. 253, ¶ 2
  75. ^ The Rosenstiel School of Marine and Atmospheric Science Annual Report (Original Document). Miami: The University of Miami. 1970.
    • "Seminar: Sociocyberneering, a possible alternative to the future."
  76. ^ King, et al (Dec. 9, 1975). Panel Discussion (Radio.). Miami: WIOD.
  77. ^ а б в г д Schmadeke, Steve (Oct. 27, 2002). "Venus Before Dawn". Naples Daily News (Naples, FL): pp. G1.
    • а-б"Not surprisingly, there have been some setbacks to Fresco's grand vision. The biggest came in 1978... The group's plan collided with the Collier County zoning board ... Fresco says, 'So they all pulled out, they left.' ... Fresco sold his share of the Naples land and his Miami home ..."
    • в "people who know Fresco call him one of the last true idealists, with a potent blend of inventiveness and obsession ... He's the rare idealist, they say, who has refused to make the normal accommodations with life."
    • г"It's true that his ideas, with variations in scope not only have been tried in another era. They owe much to Technocratic thought, a 1930s movement advocating the reform of social structures under the guidance of scientists and engineers and writers like Paul Ehlrich."
  78. ^ Tice, Neysa. (Oct. 29, 1981). "Venus Is Headquarters For Sociocyberneering Research Center". Lake Placid Journal (Lake Placid, FL):, pp. 1B.
    • "'The future will be tremendous, once we unleash it,' he says from Sociocyberneering's Venus research center, founded 10 months ago." —, pp. 1B, ¶ 5
  79. ^ Eyman, Scott. (Jul 14, 1985). "The Great Idea Chase". The Sun Sentinel (Fort Lauderdale, FL):, pp. 7.
    • "To finance what they have done thus far, Fresco free-lances his designs for tools and prostheses to doctors and clients like Pratt and Whitney ..."
  80. ^ "Designing the Future of Hospitality", National Hotel Executive. March 2000; Hardy, John R., Venus's 'Utopia' May Remain Elusive, Yet Industry Values Should Be Questioned, pp. 6; Balfe, Christopher J., Venus Project Could Pave Vision for Lodging Industry, pp. 6; Wolff, Howard, Design Firm Credits Futuristic Concepts, pp. 7
  81. ^ а б Bodnar, Alex (July 2008.), "Future Vision", GO. Vol. 7, No. 7
    • а"Fresco and his partner have been invited to build a Museum of the future in Turkey and potentially an experimental city." — col. 2, ¶ 2
    • бThis and other achievements have earned him a following among innovators both young and old, some who compare the inventor to Nikola Tesla and other relatively obscure but prolific pioneers." — col. 2, ¶ 1
  82. ^ а б в 7 News Features: The Venus Project[мртва веза од 01. 2014.] (Digital Video). WSVN 7 News. 2009.
    • а'Turkey wants me to come back and design a museum of the future, new city.'" — 03:55-03:59
    • б"Maybe because it seems idealistic, or maybe it's hard to look ahead when the present is so bleak." — 00:01-00:09
  83. ^ а б в Feuer, Alan. (March 17, 2009). "They've Seen the Future and Dislike the Present". The New York Times (New York):, pp. 24A.
    • "There, in the crowd, was Jacque Fresco, an industrial designer and the engineering guru of what people unironically called 'the movement.'"
  84. ^ Resource Based Economy Trademark, United States Patent & Trademark Office
  85. ^ RBOSE RBEF Atlas Initiative Z-Land
  86. ^ Face of the Future (Digital Video). TV New Zealand. 2010. Retrieved: 23 March 2011
    • "At 94, it's a future that Jacque will never see. But it won't stop him spending the next seven months traveling the globe promoting his vision. It's called the Venus Project and he says 50 million people around the world are now involved or aware of it." — 00:12-00:31
  87. ^ Tracy, Liz (November 19, 2011). "The Venus Project's Jacque Fresco Lectures Occupy Miami On His Visions Of A Utopian Future"[мртва веза од 01. 2014.]. Miami New Times (Miami, FL).
  88. ^ "Jacques Fresco Honorary Guide of the Raelian Movement" (website). RaelianNews.org. 24 Oct 2008., Приступљено 21. 3. 2011.
    • "Rael has bestowed the title of Honorary Guide of the Raelian Movement to Jacques Fresco." — ¶ 1
  89. ^ Exemplar Zero Lifetime Achievement Award. Retrieved: 30 March 2011.
    • "Exemplar-Zero are proud to announce that futurist Jacque Fresco has been designated the Inaugural E-Z Awardee for Lifetime Achievement. The E-Z Awards will take place in Summer 2011." — News & Events
  90. ^ Покрет Венус пројекат
  91. ^ tours
  92. ^ а б Newman, Alex (10 March 2011). "Zeitgeist and the Venus Project". The New American., Приступљено 23. 3. 2011.
    • а "The New American had an opportunity to spend the day with Fresco and his partner during the project's 28-country "World Tour" stop in Stockholm, Sweden." — ¶ 22
    • б"Countless critics have drawn parallels between Fresco's vision and totalitarian systems that have wreaked havoc and death in the past such as communism, socialism, Marxism, and fascism. But Fresco rejects those comparisons." — ¶ 49
  93. ^ Research Center The Venus Project. Retrieved: 31 March 2011
  94. ^ Aims and Proposals The Venus Project. Retrieved: 31 March 2011
  95. ^ а б Social Security Death Index Master File: Isaac Fresco (Original Document). Social Security Administration.
  96. ^ а б Social Security Death Index Master File: Lena Fresco (Original Document). Social Security Administration.
  97. ^ а б Social Security Death Index Master File: David Fresco (Original Document). Social Security Administration.
  98. ^ а б David Fresco World War II Army Enlistment Records, The National Archives. Retrieved: 09 March 2011.
  99. ^ "Blacklisted Actor Rebuilt Career". The Los Angeles Times (Los Angeles). July 26, 1997.
    • "Nearly a decade later, Fresco resumed his career on television. He appeared in such popular series as 'Bewitched,' 'Get Smart,' 'Hill Street Blues,' 'X-Files' and 'Murder One.' Recent films have included 'Liar Liar' and 'The Little Princess.'"
  100. ^ Florida Divorce Index (Original Document). Miami, FL: Florida Department of Health. July 1957.
  101. ^ I. "2 Sikh Converts Charged By Army". The Los Angeles Times (Los Angeles):, pp. 2. Sept. 20, 1973.
    • "The lawyer, Robert Rivkin, said his clients were James Broadwell, 21, a tank driver, of Superior, Wisconsin, and Richard Fresco, 20, a scout car observer from Miami." —, pp. 2, ¶ 2
    II. "News in Brief: A special U.S. Army". The Los Angeles Times (Los Angeles):, pp. 2. Oct. 28, 1973.
    • "A special U.S. Army court-martial in Wuerzburg, West Germany; sentenced two soldiers who converted to the Sikh religion of India last September to three months' confinement at hard labor: Pvt. Richard Fresco, 20. of Miami, Fla., and Pfc. James K. Broadwell, 21, of Superior, Wis."
  102. ^ Social Security Death Index Master File: Richard Fresco (Original Document). Social Security Administration.
  103. ^ Bambi Fresco Obituary, Tributes.com. Retrieved: 09 March 2011.
  104. ^ Fresco, Jacque. (1977). "Lecture: Functional Ethics." Classic Lecture Series 1. (Audio). Venus/Miami, FL: The Venus Project, Inc.
  105. ^ а б Fresco, Jacque (1977), Introduction to Sociocyberneering, Miami: Lidiraven Books. pp. 17, 20
    • а"The March of Events are not stopped by political or ideological movements. At most, they may be temporarily slowed. The forces of social evolution press onward, ultimately forcing the required change." —, pp. 17, ¶ 2
    • б"This concept can be compared to a luxury liner, which is designed to serve all the needs of the passengers. The TES will have redundant technical, mechanical, and electrical systems to continue service in the event of failure. —, pp. 20, ¶ 3
  106. ^ а б Catran, Jack., "Man in Society", Feedback. Vol. 1, No. 5, May 1961.: 1
  107. ^ Fresco, Jacque. (2002). Self-erecting Structures (DVD). Venus, FL: The Venus Project, Inc..
  108. ^ а б в Coulter, Arthur., "The Venus Project: A Review", Journal of the Synergetic Society No. 247, Oct. 1996.: 10
    • аIt is based on evolution by design, addressed to real human needs, not the blind pursuit of more wealth by the wealthy which now dominates the political and economic processes. [...] It does not call for revolution or resort to the political process [...]" —, pp. 10, ¶ 9
    • б Many years ago, the Harvard physiologist Walter Cannon, wrote an essay, "The Body Physiologic and the Body Politic". In it he pointed out that the human system was organized to provide a stable internal environment for the cells and tissues of the body. Building on the work of Claude Bernard, he introduced the term "homeostasis" to describe this state. If the cells need more glucose, the system responds by providing more glucose, for example. Cannon suggested that our economic/political system should be similarly organized. Over 60 years later, the Venus Project may provide a way to achieve this.
    • в Instead of "urban renewal" — which achieves so little and costs so much and mostly makes the rich richer — the Project envisions designing new cities — "cities that think". —, pp. 10, ¶ 9
  109. ^ а б в г д The best that money can't buy: beyond politics, poverty, & war
  110. ^ а б в г Notaro, Anna (Dec/Jan 2005.), "Imagining the Cybernetic City: The Venus Project", Nebula. Vol. 2, No. 4: 1–20
    • а"Etzler pre-dates Fresco ... by a century, but his approach has similarities, not just in the potential for technology to minimize the need for menial labor, but also for his emphasis on the practical attainability of a better world." —, pp. 12, ¶ 1
    • д Similarly to Soleri, another visionary architect, R. Buckminster Fuller devoted his imaginative efforts to respond to the challenges posed by the modern world. Like in the case of Jacque Fresco, Fuller's motivation was an acute social awareness of the profound economic disparities which characterize our 'supposedly' advanced way of living. Although Fuller did not come up with a whole new blueprint for humanity, he sought to 'do more with less' ..." —, pp. 9
  111. ^ а б в г д ђ Grønborg, Morten (2010), "The World According to Fresco", Future Orientation. Iss. 1: 15–19
    • а "The idea isn't unlike Ebenezer Howard's Garden Cities of Tomorrow, see page 38, though naturally it is infinitely more modern." —, pp. 18, col. 2, ¶ 1
    • б "The tight-knit metropolitan society is the key to the project, see page 39, which proposes a tabula rasa approach ..."
    • д"His followers – many of them with roots in The Zeitgeist Movement — call him 'a modern Da Vinci'." —, pp. 18, col. 1, ¶ info box
  112. ^ Humphries, Maria; St Jane, Michelle (2011), "Transformative Learning in Troubling Times: Investing in Hope", Society and Business Review. VoL 6, No. 1: 31
    • "'No where have we really overcome what Thorstein Veblen called 'the predatory phase' of human development. The observable economic facts belong to that phase and even such laws as we can derive from them are not applicable to other phases' (Einstein, 1949). Jaques Fresco ... takes a similar view. Business and monetary economies generally he argues are predatory — devised to serve business and the monetary economies — not humanity." —, pp. 31, ¶ 1
  113. ^ Smitha, Elaine. (2011), Screwing Mother Nature for Profit, London: Watkins Publishing. . ISBN 978-1-78028-018-9. pp. 74.
    • "It is an integrated system, just like the human body. All aspects of it function with a unified goal of a healthy, self-sustaining system. Fresco's designs also interface with comfort and utility. He bases his concept on the capacity of the human body to be efficient, flexible, strong and enduring, integrally supported by a neatly packaged organized system of blood and extracellular fluids. Each relies on the other, and some cells even multitask when the need is there. Nature must be in harmony to efficiently function, to make the flowers bloom and emit a fragrant perfume. Harmony is our goal in life and in business, just as it is in biology. " —, pp. 74, ¶ 5
  114. ^ а б Thomas, Mike (Feb. 12, 1995). "He's A Dreamer From Venus". The Orlando Sentinel (Orlando, FL):, pp. 26.
    • б "Jacque is 78, brilliant by his own account, eccentric by mine." —, pp. 26, ¶ 2
  115. ^ а б "Detour Article", Detour., (1997).
    • а "The amiable and erudite visionary believes that 'the intelligent application of science and technology' will provide the bridge to cross over into new thinking ..."
    • б"Fresco is not alone in his ambitions visionary Italian architect Paolo Soleri has been pursuing his vision of a brave new world at Arcosanti, an experimental community in the high desert of Arizona ..."
  116. ^ Jenrette, David. (Feb. 11, 1971.), "Jacques Fresco", Gold Coast Free Press. Vol. 1, No. 1: 10
    • "Fresco is not of this time, he is a prophet of days to come, an emissary of the future ..."
  117. ^ а б в Goldberg, Michelle (Feb. 02, 2011). "Brave New World". The Tablet., Приступљено 23. 3. 2011.
    • а-б"It's a global organization devoted to a kind of sci-fi planetary communism ..." ¶ 4
    • в"At 96, the bearded, impish Fresco suddenly has a large global following ..." — ¶ 19
  118. ^ Donovan, Travis W. (March 16, 2010). "The Zeitgeist Movement: Envisioning A Sustainable Future". The Huffington Post., Приступљено 23. 3. 2011.
    • "Fresco was lively and animated as he guided the audience through a visual presentation of his conceptual ideas and models for sustainable technology. Wowing the crowd with images that seemed of science fiction ..." — ¶ 11
  119. ^ Gilonis, Samuel (21 February 2011). "The Cult of Zeitgeist". Wessex Scene., Приступљено 27. 3. 2011.
  120. ^ "Peter Joseph, Jacque Fresco and the Zeitgeist Movement: Venus Flytrap or Final Solution?"[мртва веза од 01. 2014.]. The Sovereign Independent. Feb. 7, 2011., Приступљено 23. 3. 2011.
    • "Fresco spoke at the 10th anniversary of the UN's Earth charter last year and subsequently attended Mikael Gorbachev's congress, which you will find on thevenusproject.com hidden away in the Netherlands section. Hell, even if for some reason you think rubbing shoulders with those mid level elites is okay, what about Fresco's co-speaker Ervin Laszlo, (who he "spent time with") who founded the Club of Budapest, with Aurelio Peccei, founder of the Club of Rome, full of lovely illuminati globalists, who want a one world order, unified, worshipping the Earth, under a new age religion." — ¶ 7
  121. ^ а б "Welcome to the Future Review", Video Librarian. Vol. 13, No. 5: 66, (Oct. 1998).
    • "Futurist Jacque Fresco's vision of the new society ... has more than a faint Marxist-utopian ring to it, except that in Fresco's world — a kind of Bucky Fuller landscape on steroids ..." — ¶ 1
  122. ^ Murphy, Robert P. (Aug. 30, 2010). "Venus Needs Some Austrians". Ludwig von Mises Institue., Приступљено 30. 12. 2011.
  123. ^ Fresco, Jacque. (2007). Great Expectations (DVD). Stockholm, Sweden: Solaris Filmproduktion..
  124. ^ а б в Kuznetsov, Yevgeny; Vakhshtayn, Viktor; Filonovich, Sergey; Khramkova, Ekaterina. (December 22, 2011). Knowledge Stream 10: Engineer for an Ideal Future (Video). Moscow, Russia: Digital October.
  125. ^ Olsen-Rule, Nikolina (2010), "Utopian Spaces", Future Orientation. Iss. 1: 41
  126. ^ Grønborg, Morten (2010), "Editorial: Utopia", Future Orientation. Iss. 1: 5.
  127. ^ Obrist, Hans-Ulrich (Dec. 2007.), "Futures, Cities", Journal of Visual Culture. Vol. 6, No. 3: 360
  128. ^ "The Venus Project", The Futurist. Vol. 29, No. 6: 66, (Nov/Dec. 1995).
    • "Visionary engineer Jacque Fresco has just published a book describing the Venus Project, a model cybernetic city of the future ..." — ¶ 1
  129. ^ а б "Thinking Big About the Future", The Futurist. Vol. 36, No. 3: 61, (May/June 2002).
    • "In The Best that Money Can't Buy, visionary engineer Jacque Fresco presents a richly illustrated description of a cybernetically enhanced world system that allows all humanity to benefit." — ¶ 1
  130. ^ Conn, David R. (Oct. 1, 2007.), "Future By Design Review", Library Journal. Vol. 132, No. 16: 101
    • "Fresco is often compared to R. Buckminster Fuller, but in this presentation he lacks Fuller's transcendence."
  131. ^ Fresco, Jacque (May/June 1994.), "Designing the Future", The Futurist. Vol. 28, No. 3: 30
    • "Jacque Fresco invites comparison with the late R. Buckminster Fuller and Paolo Soleri. All three may be classed as comprehensive designers seeking to realize in practical terms their grand visions of a better future world. All three dreamed on a grandiose scale and then struggled with the nitty-gritty details of realizing their great dreams — at least in some measure — in concrete form."
  132. ^ Doug Drexler (2006). Doug Drexler Interview (Digital Video). Docflix. Retrieved: 23 March 2011
  133. ^ а б Feldman, Karen (January 24, 1997). "A Future Without Money". Philadelphia Tribune (Philadelphia, PA):, pp. 4B.
    • а "Clarke has sent him the names of people who might be able to help him get exposure and financial backing to build his first city, an experimental one." —, pp. 4B, col. 2, ¶ 12
    • б "Dr. Art Coulter, professor emeritus of the University of North Carolina, also found Fresco s vision impressive ... Coulter, a biomedical engineer, said one of its best features is its emphasis 'that it should be done not for profit, but to meet the needs of human beings.'" —, pp. 4B, col. 2, ¶ 15
  134. ^ Eisner, Bruce (Jan. 16, 2004). "The Venus Project Aims at Redesigning Our Culture". Bruce Eisner's Vision Thing., Приступљено 30. 3. 2011.
    • "The Venus Project has similar aims to the Island Sanctuary Project. Both believe that our culture is due for an upgrade."
  135. ^ "Author Interviews: Paul G. Hewitt". Pearson. 2003., Приступљено 23. 3. 2011.
    • "There are three big influences. First is Burl Grey ... Then there was his friend, Jacque Fresco, who demonstrated inspirational teaching in his public lectures about building a saner world via technology. The third is dear friend Ken Ford ... All three greatly inspired me to be inspirational to others."
  136. ^ Catran, Jack (1980), Is There Intelligent Life On Earth?, Sherman Oaks, California: Lidiraven Books. . ISBN 978-0-936162-29-4. pp. 211.
  137. ^ Shostak, Arthur B. (2005), Futuristics: Looking Ahead, Chelsea House Publishers. . ISBN 978-0-7910-8401-4. pp. 7.
    • "Jacque Fresco and Roxanne Meadows shared their extraordinary artwork. Many whose ideas are not aired directly in the book nevertheless made a vital contribution."
  138. ^ The Reality of me
  139. ^ Paradise or Oblivion on imdb
  140. ^ Paradise or Oblivion official website
  141. ^ Owned & Operated
  142. ^ Future My Love official website
  143. ^ Future My Love on imdb
  144. ^ Frequency of Genius
  145. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т The Best that money can't buy http://books.google.rs/books/about/The_best_that_money_can_t_buy.html?id=JhzxAAAAMAAJ&redir_esc=y
    • a Most problems we face today are of our own making. -, pp. 6, ¶5
    • б The future of the world is our responsibility and depends upon decisions we make today. We are our own salvation or damnation. -, pp. 6, ¶5
    • в Every action and decision we take – or don’t – ripples into the future. For the first time we have the capability, the technology, and the knowledge to direct these ripples. -, pp. 7, ¶7
    • г Our main problem is a lack of understanding of what it means to be a human and that we are not separate from nature. -, pp. 8, ¶2
    • д In a hundred years, historians may look back on our present civilization as a transition period from the dark ages of ignorance, superstition, and social insufficiency just as we view the world of a few hundred years ago. -, pp. 10, ¶9
    • ђ Either we learn to live together in full cooperation or we will cause our own extinction. -, pp. 11, ¶2
    • е What would happen if we made contact with an alien civilization, when we have such difficulty making contact with our fellow human beings? -, pp. 18, ¶2
    • ж We talk a lot about global development and global cooperation. But the “global” in each case reflects the individual nation’s interests and not those of all people. -, pp. 18, ¶5
    • з As difficult as it may be for many to accept, the only meaning life has is what we humans give it. -, pp. 25, ¶3
    • и Not knowing where we are, how can we possibly know where we are headed? -, pp. 27, ¶7
    • ј No single answer works for all time, all people, and all problems. -, pp. 33, ¶1
    • к War represents the supreme failure for nations to resolve their differences. Even when nations desire peace, they usually lack the knowledge to arrive at peaceful solutions. -, pp. 35, ¶4
    • л We must stop constantly fighting for human rights and equal justice in an unjust system, and start building a society where equal rights are integral part of design. -, pp. 37, ¶2
    • љ Our only shortage is a lack of creative thought and intelligence in ourselves and our elected leaders to solve these problems. The most valuable untapped resource today is a human ingenuity. -, pp. 48, ¶1
    • мDo we have the capacity, the will, and the intelligence to clearly think out and implement changes for our overall benefit, or will we wait for some catastrophic event to direct the future? -, pp. 54, ¶2
    • н It is not intelligence we must fear, but ignorance. -, pp. 64, ¶7
    • њ Much of a behavior acceptable today would be socially offensive in a saner or more logical arrangement. -, pp. 84, ¶1
    • о In a scarcity-oriented society generosity is a rare occurrence. -, pp. 84, ¶1
    • п It is difficult to think of solutions that would serve the interest or the majority in a monetary system. -, pp. 88, ¶2
    • р It is time we acknowledge that, while there may be a moral high ground, none of us are currently standing on it. -, pp. 94, ¶5
    • с The more intelligent our children, the better our lives and the richer our culture will be. -, pp. 98, ¶1
    • т We have to ask ourselves what kind of world we want to live in. -, pp. 113, ¶1
  146. ^ Paradise or Oblivion
    • 46:30 We could either develop paradise on Earth or oblivion; wipe ourselves out, only the future will tell, it's what you do to make the future.
  147. ^ Jacque Fresco - Introduction to Sociocyberneering - Larry King (1974)
    • 26:45 - There are no Negro problems, or Polish problems, or Jewish problems, or Greek problems, or women's problems. They're Human problems!
  148. ^ London lecture
    • 07:50 - We're perfect reflections of the culture we live in.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]