Ждрелни крајник

С Википедије, слободне енциклопедије
Ждрелни крајник

Ждрелни крајник (лат. tonsilla pharyngea) који се зове и трећи крајник, фарингеални крајник или аденоид[1] је лимфоидно-епителни орган који се налази на горњем зиду носног дела ждрела. Највеће димензије достиже око пете или шесте године старости, а затим се постепено смањује и потпуно ишчезава око 25. године. У време када је потпуно развијен има овалан облик.[2][3][4]

Ждрелни крајник је грађен од великог броја лимфних чворића. Површина му је неравна јер је пресецају тзв. крајничке јамице и крипте.

У случају патолошких промена, као што су увећање овог крајника, он може да узрокује сметње при дисању или да утиче на развој носне дупље, синуса, горње и доње вилице и евентуално грудног коша. Такође може да услови појаву инфекције која се може пренети на органе за дисање и на средње ухо преко Еустахијеве слушне тубе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ВОЈВОЂАНСКО ЗДРАВЉЕ Крајници су први чувар здравља целог организма”. Интернет портал новосадског листа Дневник. Приступљено 2021-04-13. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  3. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  4. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]