Женски полни органи

С Википедије, слободне енциклопедије
Женски полни органи
Полни органи жене
Идентификатори
MeSHD005836
TAA09.1.00.001
FMA45663
Анатомска терминологија

Женски полни органи су анатомске структуре жене, намењене одржању и продужењу врсте. По својој грађи и функцији они су много сложенији од мушких, јер нису намењени само за стварање јајне ћелије, већ и чување оплођеног јајашца, његов развој и рађање новог организма. У функционалном смислу као и мушки полни органи, састоје се од герминативног и ендокриног дела, а у анатомском од спољашњих и унутрашњих органа.

Анатомија[уреди | уреди извор]

Анатомски гледано женски полни органи се деле на унутрашње и спољашње.

Унутрашњи женски полни органи[уреди | уреди извор]

У унутрашње женске полне органе спадају: вагина, материца, јајници и јајоводи

Јајници[уреди | уреди извор]

Јајници (Ovarium) су парни репродуктивни органи жене. Јајници стварају и ослобађају јајне ћелије.

Јајоводи[уреди | уреди извор]

Јајоводи (tubae uterinae) су парни мишићно-слузокожни органи, дужине од 14 до 16 cm.

Основна функција јајовода је да спроведе јајну ћелију од јајника до материце, али он спроводи и сперматозоиде према навише.

У јајоводима се обавља оплодња јајне ћелије.

Материца[уреди | уреди извор]

Материца (Uterus) је непарни мишићно-слузокожни орган крушкастог облика, уметнут између јајовода и вагине. Материца је смештена у карличној дупљи иза и изнад мокраћне бешике и испред ректума.

Улога материце је да прихвати оплођену јајну ћелију и њено усађивање у материчној слузокожи.

Материца је пресудни орган за нормалан развој плода.

Вагина[уреди | уреди извор]

Вагина је мишићно-слузокожни орган, дужине од 10 до 12 cm. Вагина се пружа од материце кроз међицу и завршава се отвором малих усана.

Спољашњи женски полни органи[уреди | уреди извор]

У спољашње: клиторис, велике усне (labia majora) и мале усне (labia minora), трем вагине (vestibulum vaginae), тремна главица (bulbus vestibuli), Бартолинијеве жлезде (glandulae vestibulares majores-Bartholini) и мале тремне жлезде (glandulae vestibulares minores), а једним именом се називају вулва.

Обољења женских полних органа[уреди | уреди извор]

У најчешћа обољења женских полних органа спадају:

  • Конгениталне аномалије
  • Запаљења
  • Цисте
  • Тумори

Полно преносиве инфекције женских полних органа[уреди | уреди извор]

У најчешће сексуално преносиве инфекције женских полних органа спадају:

  1. гљивичне инфекције
  2. херпес
  3. трихомонијаза
  4. гонореја
  5. сифилис
  6. кондиломи
  7. стидна вашљивост
  8. инфекције изазване хламидијом
  9. вагиноза
  10. вулвовагинитис

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Šljivić B. Sistematska i topografska anatomija,Abdomen i karlica;Naučna knjiga, Beograd,1976.
  • Kurman Rj. Blaustein's Pathology of the Female Genital Tract. 1994 Springer-Verlag,Berlin.
  • Janjić M. Patologija ženskog genitalnog sistema. Beograd, 1994.