Жрновница (Сплит)
Жрновница | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сплитско-далматинска |
| Град | Сплит |
| Област | Далмација |
| Становништво | |
| — 2011. | 3.222 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 31′ 16″ С; 16° 33′ 28″ И / 43.52119983903118° С; 16.557865597394602° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 68 m |
  Жрновница Жрновница на карти Хрватске | |
 Жрновница Жрновница на карти Сплитско-далматинске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21251 Жрновница |
| Позивни број | +385 21 |
Жрновница је насељено место у саставу града Сплита, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Налази се источно/североисточно од Сплита, у пролазу подно Мосора, са његове јужне стране и са западне/северне стране брда Перуна, уз истоимену реку.
Место је добило име по млиновима.
Историја[уреди | уреди извор]
До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Сплит.
Становништво[уреди | уреди извор]
На попису становништва 2011. године, Жрновница је имала 3.222 становника.
| Број становника по пописима[1] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 569 | 634 | 706 | 804 | 1.028 | 1.153 | 1.254 | 1.505 | 1.350 | 1.025 | 1.037 | 1.785 | 1.967 | 2.274 | 2.524 | 3.222 |
Напомена: Исказује се као самостално насеље од 1981. настало издвајањем дела насеља Сплит. До 1948. исказивано као самостално насеље, а од 1953. до 1971. као део насеља Сплит. У 1991. повећано за део подручја насеља Горње Ситно, а истовремено смањено за део подручја насеља који је припојен насељу Срињине. Од 1857. до 1931. садржи део података за насеље Сплит.
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Жрновница је имало 2.274 становника, следећег националног састава:
Култура[уреди | уреди извор]
Римокатоличка црква "Св. Миховила" на Грачићу, према научним проценама, датира из 13. века.
Презимена[уреди | уреди извор]
Од постанка Жрновнице, у њој су забележена и ова презимена: Бошковић, Михановић, Амижић, Марин, Палаверса, Аљиновић.
Извори[уреди | уреди извор]
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
