Зинедин Зидан

С Википедије, слободне енциклопедије
Зинедин Зидан
Портрет Зинедина Зидана из 2013.
Лични подаци
Пуно име Зинедин Јазид Зидан[1]
Надимак Зизу (Zizou)
Датум рођења (1972-06-23)23. јун 1972. (51 год.)[2]
Место рођења Марсеј, Француска
Висина 1,85 м[3]
Позиција офанзивни везни
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1989—1992
1992—1996
1996—2001
2001—2006		 Кан
Бордо
Јувентус
Реал Мадрид		 61
139
151
155		 6
28
27
37
Репрезентативна каријера
1994—2006 Француска 108 31
Тренерска каријера
2013—2014
2015—2016
2016—2018
2019—2021		 Реал Мадрид (помоћник)
Реал Мадрид Б
Реал Мадрид
Реал Мадрид
Награде
Фудбал
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1998. Француска Француска
Сребрна медаља — друго место 2006. Немачка Француска
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2000. Белгија/Холандија Француска

Зинедин Јазид Зидан (арап. زين الدين زيدان, франц. Zinedine Yazid Zidane; Марсеј, 23. јун 1972), бивши је француски фудбалер и репрезентативац кабилског порекла и доскорашњи тренер шпанског гиганта Реал Мадрида. Током свог првог мандата у овом клубу, Зидан је освајио девет титула у периоду од 2016. до 2018. године. У почетку је водио други тим Реала (тачније, у периоду од две године, од 2014. до 2016.), да би касније преузео сениорску селекцију.

Зинедин Зидан је био везни играч. Дуго година је био члан репрезентације Француске, са којом је освојио Светско првенство 1998. и Европско првенство 2000. Каријеру је завршио у финалу Светског првенства у Немачкој 2006. против Италије, где је био искључен у другом продужетку након што је главом у прса ударио италијанског бека Марка Матерација, али је и поред тога добио Златну лопту за најбољег играча Првенства.

У својој каријери је играо за Кан, Бордо, Јувентус и Реал Мадрид. Када је из Јувентуса прешао у Реал Мадрид за 76 милиона евра постао је најскупљи фудбалер у историји. Са Реалом је освојио Лигу шампиона 2002. постигавши победнички гол против Бајер Леверкузена. Зидан је једини играч уз Роналда који је три пута изабран за најбољег играча света по избору ФИФА, а још три пута се нашао међу првих три.

Биографија[уреди | уреди извор]

Зидан је рођен у Марсеју 23. јуна 1972. као дете алжирских имиграната.[4][5] Идол у младости му је био бивши уругвајски фудбалер Енцо Франческоли.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почетак каријере, Кан и Бордо (1988—1996)[уреди | уреди извор]

Зидан је своју фудбалску каријеру започео у јуниорском тиму УС Сен-Анрија, локалном клубу из Марсеља. Са 14 година, одиграо је прву сезону у јуниорској лиги, где га је приметио Канов скаут Жан Вараду. Зидан је отиша у Кан на шест недеља пробе, али је након тога још четири године провео у клубу. Своју прву утакмицу у француској Првој лиги одиграо је са 17 година, а свој први гол је постигао 8. фебруара 1991, па му је за награду клупски председник поклонио ауто. Врхунац његове прве сезоне у Кану је био пласману Куп УЕФА.

Зидан је сезоне 1992/93 прешао у Бордо, са којим је 1995. освојио Интертото куп и играо у финалу Купа УЕФА 1996. године.[6][7] За Бордо су тада наступали Биксенте Лизаразу и Кристоф Дигари, и тај трио је током 1990-их постао заштитни знак Бордоа и фудбалске репрезентације Француске.

Јувентус (1996—2001)[уреди | уреди извор]

Године 1996 Зидан је прешао у редове италијанског Јувентуса, тадашњег актуалног освајача Лиге шампиона, за 3 милиона фунти. Зидан је у екипи Марчела Липија постао главни организатор игре. Прве сезоне са Зиданом Јувентус је освојио Скудето и Интерконтинентални куп. Такође су играли у финалу Лиге шампиона 1997, у ком је Јувентус изгубио од Борусије Дортмунд резултатом 3:1 .

Идуће сезоне је постигао 7 голова у 32 утакмице и тако помогао Јувентусу да задржи наслов првака Италије и опет је наступио у финалу Лиге шампиона 1998, у ком је Јувентус опет поражен, овај пут резултатом 1:0 од мадридског Реала. На крају те сезоне Зидан је изабран за најбољег фудбалера света.

Током пет сезона у дресу Јувентуса Зидан је постигао 24 гола.

Реал Мадрид (2001—2006)[уреди | уреди извор]

Зидан са Дејвидом Бекамом док су заједно играли за Реал Мадрид.

Године 2001, Зидан је потписао четворогодишњи уговор са Реал Мадридом уз одштету од чак 76 милиона евра, што је и до данас једна од највише плаћених одштета у историји фудбала.[8][9]

Зидане је успешно кренуо с новим клубом. У финалу Лиге шампиона 2002. у Глазгову постигао је гол волејом за 2:1 и победу на Бајер Леверкузеном. Идуће сезоне, Реал је уз шпански Супер куп, освојио и европски, а Зидан је проглашен најбољим играчем 2003. године у избору ФИФЕ и тако је постао уз Роналда једини играч који је ову престижну награду освојио три пута.

Упркос томе што је постигао свој први хет-трик у победи 4-2 против Севиље, Зиданова последња сезона није била успешна, Реал је брзо испао из шпанског купа и Лиге шампиона, и сезону је завршио са 12 бодова заостатка за прваком Барселоном. Дана 7. маја 2006, Зидан је против Виљареала на стадиону Сантијаго Бернабеу одиграо своју последњу утакмицу за Реал Мадрид.

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Зидан је своју прву утакмицу за репрезентацију одиграо 17. августа 1994. у пријатељској утакмици против Чешке и на тој је утакмици постигао 2 гола. Наступио је на Европском првенству 1996. у Енглеској, где је Француска у полуфиналу поражена од Чешке након извођења једанаестераца.

Свјетско првенство 1998.[уреди | уреди извор]

На Светском првенству у Француској Зидане је постигао 3 гола, од чега 2 у финалу против Бразила, ког је Француска победила са 3-0 и тако освојила свој први наслов светског првака.

Европско првенство 2000.[уреди | уреди извор]

Зиданов дрес с бројем 10

Зидан је био кључни играч Француске на ЕП 2000., гдје је одличним играм и пресудним головима помогао својој репрезентацији да освоји наслов првака. Француска је тако, победивши у финалу Италију постала прва репрезентација након Западне Немачке 1974. која је истовремено била и светски и европски првак.

Повреде, повлачење и повратак (2002—2006)[уреди | уреди извор]

Због повреде Зидан није могао играти прве две утакмице за Француску на Светском првенству 2002. Заиграо је у трећој утакмици, али ни он није могао помоћи репрезентацији да победи и избори пласман у осмину финала, па је Француска завршила првенство већ у првој фази без постигнутог поготка.

На Европском првенству 2004. Зидан је у судијској надокнади донео победу Француској против Енглеске постигавши гол из слободног ударца и из једанаестерца. Међутим, Француска је у четвртфиналу поражена од каснијег победника Грчке. Након пораза, Зидан је накратко завршио своју репрезентативну каријеру, да би се 3. августа 2005. вратио на наговор француског селектора Рејмона Доменека, да помогне Француској да избори наступ на Светском првенству.

Дана 27. маја 2006, Зидан је против Мексика забележио јубиларни 100. наступ за репрезентацију и тако постао један од четворице играча који су наступили за Француску репрезентацију више од 100 пута (осим њега тај успех су остварили Марсел Десаи, Дидије Дешам и Лилијан Тирам).

Светско првенство 2006.[уреди | уреди извор]

Зидан изводи једанаестерац у полуфиналу против Португалије који је одвео Француску у финале

На Светском првенству 2006. Француска је, иако пре првенства и није била изразити фаворит, стигла до финала против Италије, за коју је Зидан најавио да ће му то бити последња утакмица у каријери. У финалу Француска је повела Зидановим голом из једанаестерца, чиме је он постао тек четврти играч уз Пелеа, Паула Брајтнера и Ваву који је постигао гол у два различита финала Светских првенства. Међутим, до краја регуларног дела Италија је изједначила на 1-1, а Зидан је у 110. минути продужетака зарадио искључење након што је ударио главом Марка Матерација, који га је претходно увредио.[10] Француска је финале изгубила након извођења једанаестераца, а Зидан је, упркос том инциденту добио Златну лопту за најбољег играча турнира.

Трофеји (као играч)[уреди | уреди извор]

Бордо[уреди | уреди извор]

Јувентус[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Француска[уреди | уреди извор]

Индивидуалност[уреди | уреди извор]

Трофеји (као помоћни тренер)[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Трофеји (као тренер)[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид[уреди | уреди извор]

Индивидуалност[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Acta del Partido celebrado el 12 de mayo de 2019, en San Sebastián-Donostia” [Minutes of the Match held on 12 May 2019, in San Sebastián-Donostia] (на језику: Spanish). Royal Spanish Football Federation. Архивирано из оригинала 14. 12. 2019. г. Приступљено 23. 7. 2019. 
  2. ^ „Zinedine Zidane Profile”. ESPN Soccernet. Архивирано из оригинала 23. 7. 2019. г. 
  3. ^ „Zinedine Zidane”. ESPN FC. Приступљено 23. 7. 2019. 
  4. ^ „ZZ top”. The Guardian. 23. 7. 2019. 
  5. ^ „Why France still loves Zidane”. The Independent. London. 23. 7. 2019. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 23. 07. 2019. 
  6. ^ „1995: Bordeaux lay down Intertoto gauntlet”. UEFA. 1. 8. 1995. Архивирано из оригинала 31. 7. 2013. г. Приступљено 23. 7. 2019. 
  7. ^ „Zinedine Zidane's amazing 11-month Uefa Cup odyssey”. Goal.com. 25. 5. 2015. Приступљено 23. 7. 2019. 
  8. ^ „Zidane al Real” (на језику: Italian). Juventus F.C. 9. 7. 2001. Архивирано из оригинала 6. 8. 2001. г. Приступљено 23. 7. 2019. 
  9. ^ „Zidane stecca la prima”. Rai Sport (на језику: Italian). 28. 7. 2001. Архивирано из оригинала 23. 7. 2019. г. Приступљено 23. 7. 2019. 
  10. ^ „And Materazzi's exact words to Zidane were... , Football, guardian.co.uk”. The Guardian. London. 18. 8. 2007. Приступљено 23. 7. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зинедин_Зидан&oldid=26490266”