Словенски календар

У селу Лепесовки, у Волинској области у западној Украјини, руски археолози Тихонова и Хвајко су 1958. пронашли старо словенско светилиште, у чијем су олтару сачуване две глинене посуде из 2—4. века на којима је утиснут словенски календар тога времена, а у селу Ромашки, јужно од Кијева, у налазишту је био крчаг из 4. века, на којем је такође сликописан календар.

Пронађени календар у Лепесовки је имао својеврсне црте и резе, чинећи загонетну и сложену орнаментику знакова и цртежа. Руски археолог и историчар Борис Александрович Рибаков га је одгонетнуо. На календару у Лепесовки је година подељена на дванаест раздела, са уочљивим симболима ватре и сунца, са јасном раздеобом на годишња доба и назнакама солстиција, са дванаест месеци у којима су послови и дани усклађени са природним погодностима (орање, сетва, жетва, лов, гајење биља), уз тачно назначење датума празника.

Називи дана

Поједини аутори сматрају да су Словени имали недељу од 6 дана и да су знали за 5 радних дана и један нерадни дан, које су назвали: недеља, понедељак, уторак, среда, четвртак и петак. Недеља је имала посебну улогу а радни дани су носили имена по редним бројевима, како су долазили после недеље.

Називи дана у седмици:

• Недеља — дан када се не ради, „не дела”', нерадни дан;
• Понедељак — дан после недеље, дан „по недељи”, први дан у седмици;
• Уторак — „втори” дан, други дан у седмици;
• Среда — „среда” — средина, средњи дан у седмици;
• Четвртак — четврти дан;
• Петак — пети дан.

Седмодневну недељу словенски народи почињу употребљавати тек преласком у хришћанство те се тада и назив за шести седмични дан — субота. Ова реч потиче из јеврејске речи „сабата”.

Данашњи називи за дане код Словена су се прво јавили код Јужних Словена, у тадашњој Византији, да би се временом, преко Бугарске, Словачке и Чешке, проширили и међу осталим словенским народима.

Српски	Руски	Црквено- словенски	Пољски	Доњолужички	Горњолужички	Чешки	Словачки	Словеначки	Хрватски	Македонски	Бугарски	Украјински	Белоруски
понедељак	понедельник	понєдѣ́л҄ьникъ	poniedziałek	pòniedzôłk	pónjeźele	pondělí	pondelok	ponedeljek	ponedjeljak	понеделник	понеделник	понеділок	панядзелак
уторак	вторник	въто́рьникъ	wtorek	wałtora	wutora	úterý	utorok	torek	utorak	вторник	вторник	вівторок	аўторак
среда	среда	срѣ́да	środa	srjoda	srjeda	středa	streda	sreda	srijeda	среда	сряда	середа	серада
четвртак	четверг	чєтврь́тъкъ	czwartek	stwórtk	štwórtk	čtvrtek	Štvrtok	Četrtek	četvrtak	четврток	четвъртък	четвер	чацьвер
петак	пятница	пѧ́тъкъ	piątek	pětk	pjatk	pátek	piatok	petek	petak	петок	петък	п’ятниця	пятніца
субота	суббота	сѫбо́та; собо́та	sobota	sobota	sobota	sobota	sobota	sobota	subota	сабота	събота	субота	субота
недеља	воскресенье	нєдѣ́лѧ	niedziela	njeźela	njedźela	neděle	nedeľa	nedelja	nedjelja	недела	неделя	неділя	нядзеля

Код Словена је сваки дан у недељи имао бога заштитника:

• уторак — Пров, бог освештаних дубова,
• четвртак — Перун, бог грома,
• петак — богиња Мокоша

Називи месеци

Претпоставља се да су Словени знали само за 6 дана у недељи, и да је један месец садржао 5 недеља по 6 дана тј. 30 дана. Ово се веома добро слагало са периодом промене све четири месечеве мене, који траје 29,53 дана.

Називи за месеце су били у вези са природним појавама. Како Словени живе на великим пространствима, често на великим растојањима једни од других, дошло је до тога да, на пример, исти назив „липањ” Хрвати користе да означе месец јун а Пољаци јул, зато што липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе. Такође, исто је и за месеце „травањ” и „листопад” зато што на југу раније долази пролеће и остала годишња доба него на северу.

Стари називи за месеце у години који су се задржали у словенским језицима:

Савремени српски	Староруски †	Руски	Украјински	Белоруски	Пољски	Кашупски	Полапски †	Доњолужички	Горњолужички	Чешки	Бугарски	Словеначки	Прекомурси	Хрватски	Српски	Македонски	Литвански
Јануар	Просинец	Просинец, Перезимье, Лютовей, Трескун	Січень	Студзень	Styczeń	Stëcznik	lede môn	Wezymski	Wulki rožk	Leden	Просинец, Колог, Коложег, Голям сечко	Prosinec	sečén	Siječanj	Коложег	Коложег	sausis
Фебруар	Сечень	Вьюговей, Бокогрей, Снежень, Лютень	Лютий	Люты	Luty	Gromicznik	rüzac, rüsatz	Swěckowny	Maly rožk	Únor	Съчен, Сечко, Малък сечко	svečan	süšec, sűca	Veljača	Сечко	Сечко	vasaris
Март	Сухий	Зимобор, Протальник, Грачевник, Капельник	Березень	Сакавік	Marzec	Strëmiannik	zürmôn, sürmôn	Pózymski	Naletnik	Březen	Сух	sušec	mali tráven	Ožujak	Дерикожа	Цутар	kovas
Април	Бере- зозол	Снегогон, Ручейник, Первоцвет	Квітень	Красавік	Kwiecień	Łżëkwiôt	choidë môn, chéudemon	Nalětny, Jatšownik	Jutrownik	Duben	Брязок	mali traven	velki tráven	Travanj	Лажитрава	Тревен	balandis
Мај	Травный	Ярець, Травник, Цветень	Травень	Май, Травень	Maj	Môj	laistë môn, leisten mon	Rozhelony	Rožownik	Květen	Тръвен	veliki traven	risálšček, risáolšček	Svibanj	Цветањ	Косар	gegužė
Јун	Изок	Разноцвет, Скопидом, Хлеборост	Червень	Чэрвень	Czerwiec	Czerwińc	pątjustë môn, pancjusté mon	Smažki	Smažnik	Červen	Изок, Червеник	rožnik	ivánšček	Lipanj	Трешњар	Жетвар	birželis
Јул	Червен	Страдник, Сенозарник, Грозник	Липень	Ліпень	Lipiec	Lëpinc	zeminik, semínic	Žnjojski	Pražnik	Červenec	Чръвенъ, жетар, жътвар, сърпен	mali srpan	jakopšček	Srpanj	Жетвар	Златец	liepa
Август	Зарев	Густоед, Разносол, Жнивень	Серпень	Жнівень	Sierpień	Zélnik	haimôn, haymon	Jacmjeński	Žnjenc	Srpen	Орач, Зарев	veliki srpan	méšnjek	Kolovoz	Гумник	Житар	rugpjūtis
Септембар	Ревун	Ревун, Хмурень, Вересень, Зоревник	Вересень	Верасень	Wrzesień	Séwnik	prenjă zaimă môn, pregnia- seine mon, jisinmôn	Požnjenc	Požnjenc	Září	Руен, Руй	kimavec	mihálšček, miháošček	Rujan	Гроздобер	Гроздобер	rugsėjis
Октобар	Листопад	Грязник, Свадебник, Листобой	Жовтень	Кастрычнік	Paździ- ernik	Rujan	wainjă môn, weiniamon	Winowc, Winski	Winowc	Říjen	Листопад	vinotok	vsesvéšček	Listopad	Шумопад	Листопад	spalis
Новембар	Груден	Грудень, Полузимник, Бездорожник, Листогной	Листопад	Лістапад	Listopad	Smùtan	zaimă môn, seynemon	Młośny	Nazymnik	Listopad	Груден	listopad	andrejšček	Studeni	Студени	Студен	lapkritis
Децембар	Студеный	Ветрозим, Студень, Стужайло	Грудень	Снежань	Grudzień	Gòdnik	trubnë môn, trübnemon	Zymski	Hodownik	Prosinec	Студен	gruden	prosinec	Prosinac	Коледар	Снежник	gruodis

Називи за месеце код Словена:

• љути — време опаких мећава и љутих мразева,
• големи месец, фебруар — време велике хладноће и сметова,
• межник — време размеђавања зиме и пролећа,
• бокогреј — време када се са сунчане стране, с бока, почиње осећати топлота,
• сухи — време у коме су мраз и ветар стврдли и осушили све,
• протаљник — време када се на тлу указују прокопнине,
• летник — време пролећног отопљавања,
• жарки — време жега и припеке,
• груден — време стврдњавања земље и стварања грумења, груда, по њивама и путевима,
• грјазник — време блата и каљуга услед падавина,
• студен — време хладне и зимоморне позне јесени,
• снежањ — време снега и сметова,
• просинац, просинец — када лепо време просењује, просијава, када се већ лепи дани појављују и, најпре местимично, после јесењих магли и зимске тмурне облачности, указује се небеска ведрина,
• березен, сакавик — време када брезе и дрвеће, с почетком пролећа и отопљавањем, почињу да луче сокове,
• биљар, травењ, цветањ, квитањ, мај, лажитрава — време бујног раста и цветања трава и грмља,
• липењ — дани миомирисног цветања липе,
• трешњар, черешњар — време доспевања првих воћних плодова,
• црвеник, рујен — преодевање шуме у златасту и румену јесен,
• вересењ — време упадљивости вреска, ниске дрвенасте биљке, малих листова и љубичаста цвета, вечно зелене шибљике, распрострањене у Полесју и брдским пределима,
• жовтењ, листопад, шумопад — време када лишће жути, опада и гора огољује;
• дерикожа — време уништавања стоке због недостатка исхране на крају зиме,
• изок — време појављивања инсеката и оглашавања цврчак,
• червењ — време црва, гусеница и ларви пчела,
• зарев — време ревања или рике јелена,
• сечењ — време најпогодније да се дрвеће сече, јер тада не лучи сокове, да се земља приведе за усеве, што говори и назив
• березозол — време сече, крчења бреза и претварања њихових пањева и корења у пепео (паљевинска земљорадња),
• серпењ, жњивен, жетвар — време жетве,
• гумник, коловоз — време када се летина одвози са њива и жито врше на гумну,
• гроздобер — време бербе винограда, вересењ, кастричник,
• паздерник — време млаћења конопље и лана и извлачења влакана за пређу (вресат: млатити, кострика: конопља, поздер: уситњена дрвенаста стабљика конопље),
• каледар — време кретања обредних поворки у сусрет новом лету,
• коложег — време паљења ватри за појачање снаге зимског сунца,
• свадебник — време свадбовања.

Празници

Словенски празници током године:

Јануар:	1-6. Велесови дани, 6. Турица
Фебруар:
Март:	1. Вјуница, 21. Масленица
Април:	22. Лелин дан
Мај:	1. Радуница
Јун:	4. Јарилов дан, 19-24. Русалкина недеља, 21. Купалов дан
Јул:	20. Перунов дан
Август:	7. Дан жетве
Септембар:	8. Ладин дан, 21. Сварогов дан
Октобар:	петак између 25. октобра и 1. новембра Мокошин дан
Новембар:
Децембар:	21. Колада

Види још

• Српски народни календар
• Српски народни обичаји
• Народни календар
• Црквени календар

Литература

• Миле Недељковић: Зимски знак ватре, летњи знак Сунца и Перунова муња, Српско наслеђе, Историјске свеске бр. 9, 1998.
• Јарослав Францисти: Календар и мерење времена, НИШРО Дневник, Нови Сад, 1982.
• Народни називи за месеце у години
• Slavic Myth and Religion
• Slavic Pagan Holidays
• Slavic Pagan Kalendar