Капошијев сарком
Капошијев сарком је један од малигних тумора крвних судова односно хемангиосаркома (енгл. Haemangiosarcoma haemorhagicum multiplex). За Капошијев сарком су карактеристичне мултипле лезије тамно црвено-плаве боје. Овај тумор се често јавља код пацијената оболелих од сиде, поготову код мушкараца. Промене су у виду чворова и флека тамно црвено-плаве боје. Код особа које нису оболеле од сиде су најчешћа локализација доњи екстремитети (периферни тип). Код оболелих од сиде се најчешће среће на усни, непцу, гингиви, конјунктиви и гениталијама (централни тип).
Типови[уреди | уреди извор]
Постоји четири типа овог саркома. Према клиничким карактеристикама разликујемо периферни и централни тип. Централни тип је тежа форма.
Класични тип[уреди | уреди извор]
Среће се ретко (мање од 0,5% малигних тумора). Чешће се јавља у медитеранским пределима и Источној Европи. Болест се јавља код старијих особа у виду мултиплих лезија на екстремитетима. Тумор споро напредује и 10%-20% случајева доводи до смрти. Поред коже и поткожног ткива захваћени су и унутрашњи органи, али без неких значајнијих тегоба. Према клиничким карактеристикама одговара периферном типу. У почетку се јављају многобројне, мале промене црвене боје на ногама и стопалима. Касније се шире на руке и шаке. Временом се тумори полако шире и на остале делове тела. Преомене на кожи су сад у виду плоча и чворова црвенкато-плаве-браон боје.
Афрички тип[уреди | уреди извор]
Среће се у екваторијалној Африци где чини око 10% сих малигних тумора. Ток болести је агресивнији него класични тип. Посебно тешка форма се среће код деце и младих, лимфоаденопатична форма Капошијевог саркома.
Јатрогени Капошијев сарком[уреди | уреди извор]
Јатогено означева нешто изазвано вештачки, у току терапије. Среће се, али ретко код пацијената након трансплантације органа, који узимају имуносупресивну терапију.
Епидемијски тип (код ХИВ инфицираних)[уреди | уреди извор]
Среће се код мушкараца који су оболели од сиде. Ова форма се јавља претежно на лицу, уснама, слузоложи уста, непцу, конјунктиви, гениталијама... Ово је агресивна форма и често долази до инвазије унутрашњих органа и разних тегоба. По клиничким карактеристикама ради се о централном типу. У почетном стадијуму налазе се многобројне, мале флеке и чворићи. Касније натају плочасте лезије и улцерације. Од унутрашњих органа најчешће су погођени дуоденум, желудац, респираторни тракт, лимфни чворови и перикард.
Узрок[уреди | уреди извор]
Јаш увек није утврђен. У везу са Капошијевим саркомом доводи се инфекција хуманим херпес вирусом 8 (ХХВ8). Утврђена је и промена на хромозому 7 сегмент p21.
Туморске ћелије могу бити стимулисане и факторима раста као нпр. интерлеукин 1, трансформишући фактор раста β, фибробласни фактор раста... Ови фактори се могу ослободити у току ХИВ инфекције услед активирања имунитета, а такође и туморске ћелије могу производити ове факторе.
Хистологија[уреди | уреди извор]
Карактеристичне ћелије за Капошијев сарком су вретенсте ћелије, које се испуњавају поткожно ткиво. Присутни су и бројни крвни судови унутар лезија.
Литература[уреди | уреди извор]
- Fritsch Dermatologie und Venerologie, Springer. ISBN 978-3-540-61169-1. Springer Verlag Berlin Heidelberg New York
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
