Кајмакчалан

Координате: 40° 55′ 52″ С; 21° 47′ 21″ И / 40.9311° С; 21.7892° И / 40.9311; 21.7892
С Википедије, слободне енциклопедије
Кајмакчалан
Спомен капела палим борцима на врху Кајмакчалана
Географске карактеристике
Координате40° 55′ 52″ С; 21° 47′ 21″ И / 40.9311° С; 21.7892° И / 40.9311; 21.7892
Географија
Кајмакчалан на карти Северне Македоније
Кајмакчалан
Кајмакчалан
Државе Северна Македонија  Грчка

Кајмакчалан је највиши врх планине Ниџе са 2.521 m надморске висине, на граници Северне Македоније према Грчкој (Мариово). Сачињен је од гнајса и гранита, а познат је као поприште најжешћих борби на Солунском фронту током Првог свјетског рата 1916. године. На њему је подигнута спомен капела где се налази и урна, у којој је (било)[1] сахрањено срце доктора Арчибалда Рајса. Јужно од капеле стоји и костурница српских војника, освећена 12. јула 1935,[2] у којој се налазе остаци палих бораца, доста костију је лежало на брду и годинама након битке.[3]

Делегација Републике Србије први пут је посетила Кајмакчалан 2014. године.[4]

Обнова[уреди | уреди извор]

На стогодишњицу (2016) Србија је обновила капелу и костурницу. Капела је добила нови кров, крст је поново исправљен. Фасада и костурница су префарбани.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Срце је нестало током бугарске окупације територија Краљевине Југославије у Другом светском рату.
  2. ^ „Политика”, 12. јул 1935
  3. ^ „Политика”, 17. јул 1940
  4. ^ Кајмакчалан: Срби не умеју и неће да живе без слободе („Вечерње новости“, 1. октобар 2014)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
  • Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]