Килва

С Википедије, слободне енциклопедије
Килва
Kilwa Kisiwani
Светска баштина Унеска
Званично имеРушевине Килва Кисивани и Сонго Мнара
МестоТанзанија Уреди на Википодацима
Координате8° 58′ 54″ Ј; 39° 31′ 02″ И / 8.98173° Ј; 39.51722° И / -8.98173; 39.51722
Критеријумкултурна: iii
Референца144.
Упис1981. (5. седница)
Угроженост2004
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/144

Килва или Килва Кисивани (свах. Kilwa Kisiwani - Велика Килва) је географски појам који се односи на три локалитета у Танзанији - на град Килва Масоко, на острво Килва Кисивани које се налази 1,5 километар удаљено од овог града и насеље Килва Кивиње које се налази 20 километара северно од града Килва Масоко. Сва три локалитета се налазе на обали Индијског океана у Килва дистрикту који је један од шест дистрикта региона Линди.

Килва Масоко[уреди | уреди извор]

Килва Масоко је лучки градић на обали Индијског океана који је по попису из 2002. године имао 12.324 становника. Реч masoko на свахили језику се односи на пијацу. Значајна активност у насељу је риболов.

Килва Кисивани[уреди | уреди извор]

Килва Кисивани је острво које се налази насупрот града Килва Масоко. На свахили језику реч kisiwani значи острво. Данас на острву живи око 500 становника, а на њему се налазе остаци утврђења из времена некадашњег султаната који су уписани на листу Светске баштине 1981. године, а због угрожености природним факторима (ерозија и плављење) и на листу угрожених места Светске баштине 2004. године.

Килва Кивиње[уреди | уреди извор]

Град Килва Кивиње је основан у 17. веку након уништења великог дела насеља на острву Килва. Према попису из 2002. године у насељу живи 13.374 становника. Kivinje је реч на свахили језику која се односи на врсту дрвета (тамарис).

Историја[уреди | уреди извор]

Као први становници Килве спомињу се Мтаката, Мранга и Мчинга са краљем Мримба. Султанат Килва је основао у 11. веку персијски принц Али-ибн-ал-Хасан из Шираза.[1] Висок ниво развоја султаната забележио је 1331. године путописац Ибн Батута наводећи гостопримство тадашњег султана Хасана-ибн-Сулејмана. Из истог периода датирају и палата Хусуни Кубва и проширење Велике џамије.

Португалски морепловац Педро Алварес Кабрал је 26. јула 1500. године упловио у луку Килва, али није успео да се нагоди са султаном око плаћања пореза португалском краљу, што је три године касније у својој другој експедицији за Индију постигао Васко да Гама. Португалци у то време описују град као утврђено насеље са око 12 хиљада становника, уских улица са високим кућама које имају терасе и унутрашње вртове и луком у којој се налазио већи број бродова. Португалци су град први пут разорили 1505. године, а Килва је потом плаћала порез португалском краљу до 1512. године када је освајају Арапи.

Град се поново развија, до оманског освајања 1874. године. Током 19. века Килва је напуштена и запуштена. Средином 20. века почињу археолошка истраживања на острву да би локалитет био стављен 1981. године на листу Светске баштине.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ James Hastings, Encyclopedia of Religion and Ethics Part 24, (Kessinger Publishing: 2003), pp. 847

Спољашње везе[уреди | уреди извор]