Кирик и Јулита

С Википедије, слободне енциклопедије
Свети мученици Кирик и Јулита

Свети Кирик и Јулита (грч. Κηρύκος, Ἰουλίττα су хришћански светитељи и ранохришћански мученици.[1]

Јулита је била племићког рода. Рано је остала без мужа са својим новорођеним сином Кириком.[2] Живели су у граду Иконији у Ликаонији. Свога сина Кирика је крстила одмах по рођењу, а када му је било три године, научила га је вери и молитви. Када је цар Диоклецијан наредио гоњење хришћана, у граду Иконији, Јулита се са сином склони у град Селевкију. Тамо је Јулита ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита је тамо храбро исповедила своју веру у Господа Исуса Христа, судија јој узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „ја сам хришћанин, пусти ме матери!" и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Судија се расрдио и треснуо Кирика о земљу који се скотрља низ камене степенице и умре.[3] Видећи како Кирик пострада света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена, 304. године.[4]

Мошти светих мученика Кирика и Јулите сматрају се за чудотворне до данашњег дана. Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви св. Богородице Болничке.

Православна црква прославља свете мученике Кирика и Јулиту 15. јула по јулијанском календару.

Посвећен им је Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима.

Напомене[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sts. Cyricus and Julita the Martyrs of Tarsus”. SPC. Приступљено 19. 1. 2021. [мртва веза](језик: енглески)
  2. ^ „СВЕТИ МУЧЕНИЦИ КИРИК И ЈУЛИТА; СВЕТИ ВЛАДИМИР ВЕЛИКИ КНЕЗ РУСКИ”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-23. 
  3. ^ „Свети мученици Кирик и Јулита | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. arhiva.spc.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  4. ^ „Свети мученици Кирик и Јулита”. www.crkva.se. Приступљено 2024-01-23. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]