Кирил Москаленко

С Википедије, слободне енциклопедије
Кирил Москаленко
Кирил Москаленко
Лични подаци
Датум рођења(1902-05-11)11. мај 1902.
Место рођењаГришно, Руска Империја
Датум смрти17. јун 1985.(1985-06-17) (83 год.)
Место смртиМосква, Совјетски Савез
ОбразовањеMilitary Academy of Strategic Missile Forces

Кирил Семјонович Москаленко (рус. Кирилл Семёнович Москаленко; Гришно, 11. мај 1902Москва, 17. јун 1985) је био маршал Совјетског Савеза, главнокомандујући Стратешких ракетних снага и Генерални инспектор министарства одбране.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Гришно, близу Доњецка у Украјини. Ступио је у Црвену армију 1920, и борио се на разним фронтовима током Руског грађанског рата. Похађао је више војних академија. Током Совјетско-финског рата је био командант артиљерије 51. дивизије.[2]

Када је почела Немачка инвазија на Совјетски Савез, јуна 1941, Москаленко је био командант противтенковске бригаде. Између јуна 1941, и марта 1942, Москаленко је био командант следећих формација, овим редом: 1. противтенковска бригада, XV стрељачки корпус, 6. армија, и VI коњички корпус. Био је командант реформисане 38. армије од марта до јула 1942. Затим је био командант 1. тенковске армије (јули - август 1942), 1. гардијске армије (август - октобар 1942), пре него што је коначно добио команду над 40. армијом, што је дужност коју ће држати до октобра 1943. Москаленко је предводио своје трупе током зимске противофанзиве и током Курске битке. Због бројних доприноса у многим кључним биткама, као што су Московска, Стаљинградска, и Курска битка, битка на Дњепру Москаленко је добио звање Хероја Совјетског Савеза.[3]

Од октобра 1943, до краја рата, Москаленко је био командант 38. армије. Предводио је ову армију при избацивању Немаца из Украјине, Пољске, и Чехословачке. Након рата, Москаленко је служио на разним позицијама у Московском војном округу, пре него што је постављен за команданта 1953.

25. јула 1953, Хрушчов је од њега тајно затражио да ухапси Берију, што је и учињено наредног дана током састанка Президијума, уз помоћ маршала Жукова. Због страха који је совјетска влада имала од раста популарности Жукова, није могао да унесе пиштољ у Кремљ. Москаленко се ушуњао у Кремљ са пиштољем како би ухапсио Берију. Током наредних шест месеци, он и Руденко су истраживали „Случај Берија“. Децембра 1953, совјетски врховни суд је прогласио Берију кривим, након пет дана суђења. 23. децембра је стрељан.

Москаленку, заједно са петорицом других команданата, је 11. марта 1955. дат чин Маршал Совјетског Савеза. Москаленко је остао у Московском војном округу до 1960, када је постављен за главнокомандујућег Стратешки ракетних снага. 1962. је постављен за Генералног инспектора Министарства одбране. Умро је 17. јуна, 1985, и сахрањен је на гробљу Новодевичије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kirill Moskalenko Biography”. Pantheon. Приступљено 30. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Kirill Semenovich Moskalenko (1902-1985)”. Find A Grave. Приступљено 30. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „About Kirill Moskalenko: Soviet military commander”. People Pill. Приступљено 30. 1. 2021. (језик: енглески)