Кливленд
| Кливленд енгл. Cleveland | |
|---|---|
 Колаж слика Кливленда | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сједињене Америчке Државе |
| Федерална јединица | Охајо |
| Округ | Кајахога |
| Основан | 1796. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 396.815 |
| — густина | 1.858,88 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 28′ 56″ С; 81° 40′ 11″ З / 41.482222° С; 81.669722° З |
| Временска зона | UTC-5, лети UTC-4 |
| Апс. висина | 199 m |
| Површина | 213,47 km2 |
  Кливленд Кливленд на карти Ohio | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 216 |
| ФИПС код | 39-16000 |
| ГНИС код | 1066654 |
| Веб-сајт | |
| www.city.cleveland.oh.us | |
Кливленд (енгл. Cleveland, пре 1831. Cleaveland) други је по величини град у америчкој савезној држави Охајо. Налази се на североистоку САД, на месту где се река Кајахога улива у језеро Ири. Број становника по попису из 2010. године је 396.815.
Кливленд је главни град Округа Кајахога. Уједно је географски, привредни и културни центар шире статистичке регије (Cleveland-Elyria-Mentor Metropolitan Statistical Area) у којој живи 2 милиона људи.
Кливленд је основан 1796. године. Због положаја повољног за саобраћај, град је у 19. веку брзо постао саобраћајни и индустријски центар. Године 1930. био пети највећи град САД са 900.000 становника. Због структурних промена у привреди друге половине 20. века, Кливленд је доживео опадање становништва и привредног значаја. Томе су допринели етнички сукоби и лош образовни систем. Сиромаштво, висока незапосленост, криминал, смањена привредна активност и одливање становништва су проблеми са којима се град бори до данас.
У граду делује велики симфонијски оркестар, неколико професионалних спортских тимова (Кливленд кавалирси, Кливленд индијанси, Кливленд браунси), а ту је и Кућа славних рокенрола (Rock and Roll Hall of Fame). У Кливленду постоје 3 универзитета. Лука је трећа по величини међу лукама Великих језера и повезана је са Атлантским океаном.
Демографија[уреди | уреди извор]
| Година | Становништво[1][2] |
|---|---|
| 1820 | 606 |
| 1830 | 1075 |
| 1840 | 6071 |
| 1850 | 17034 |
| 1860 | 43417 |
| 1870 | 92829 |
| 1880 | 160146 |
| 1890 | 261353 |
| 1900 | 381768 |
| 1910 | 560663 |
| 1920 | 796841 |
| 1930 | 900429 |
| 1940 | 878336 |
| 1950 | 914808 |
| 1960 | 876050 |
| 1970 | 750903 |
| 1980 | 573822 |
| 1990 | 505616 |
| 2000 | 478403 |
| 2010 | 396815 |
Становништво[уреди | уреди извор]
| Група | 2000. | 2010. |
| Белци | 132710 | |
| Афроамериканци | 208208 | |
| Азијати | 7213 | |
| Хиспаноамериканци | 39534 | |
| Укупно | 478403 | 396815 |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Клајпеда
Александрија
Брашов
Мишколц
Мејо
Бахир Дар
Бангалор
Кливленд
Фјер
Холон
Ибадан
Лима
Meanguera- Morazán
- Beit She'an
Љубљана
Волгоград
Гдањск
Тајпеј
Виченца- Нетуно
Братислава
Рума
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Gibson, Campbell (јун 1998). „Population of the 100 Largest Cities and Other Urban Places in the United States: 1790 to 1990”. United States Census Bureau. Приступљено 20. 10. 2012.
- ^ „Profile of General Population and Housing Characteristics: 2010 Census Summary File 2”. American FactFinder. U.S. Census Bureau. Приступљено 20. 10. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
