Ковачева Бара

Координате: 42° 54′ 22″ С; 22° 06′ 35″ И / 42.906166° С; 22.109666° И / 42.906166; 22.109666
С Википедије, слободне енциклопедије

Ковачева Бара
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.Пад 131
Географске карактеристике
Координате42° 54′ 22″ С; 22° 06′ 35″ И / 42.906166° С; 22.109666° И / 42.906166; 22.109666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина652 m
Ковачева Бара на карти Србије
Ковачева Бара
Ковачева Бара
Ковачева Бара на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Ковачева Бара је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 131 становника.

Положај и тип[уреди | уреди извор]

Насеље се налази у непосредној близини В. Сејанице. Лежи на земљишту високом око 650 м. Око Ковачеве Баре су и друга села: Дедина Бара, Стрешковац, Градиште итд. Вода за пиће добија се са извора и из неколико бунара. Познатији извори су: Ђелински, Пориђански, Деда Милински, Мужански и др. Поједини крајеви атара носе ове називе: Мужан, Обешеник, Гмитрова Чука, Бељевина, Бучје, Витлиште, Орничка, Црквиште, Ковалнак, Старо Село, Циганско Стрниште, Пољане. У Ковачевој Бари су две махале - Село и Мужан, и неколико мањих група кућа (на пример, Ђенинска и др.). Оне су међусобом издвојене. Прва махала представља главни део насеља. Куће појединих родова углавном су на окупу. У свему Ковачева Бара има 68 домова (1958. г.).

Постанак села[уреди | уреди извор]

Ковачева Бара је релативно младо насеље. По општем казивању, оно је основано кратко време после оснивања суседне В. Сејанице, која лежи на плоднијем земљишту. Оснивачи Ковачеве Баре били су Срби досељени из неког копаоничког села. То је било пре око 130 година. У данашњој махали Село је место Старо Село или Кованлак. Сељаци говоре, да су тамо лежале прве три куће садашњих најстаријих родова: Деда Младеновци, Деда Анђелковци и Деда Ђоринци. Становници тих кућа касније су се разишли по осталим деловима атара. Ковачева Бара има посебно гробље. Налази се у махали Мужан. Поједини сељаци причају, да је некада кoд данашњег гробља била „латинска" црква. О већим празницима становници посећују цркву у Козару. Потес Циганско Стрниште лежи у истоименом делу села. Тамо су некада живели Цигани.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Ковачева Бара се налази у околини варошице Грделица у Грделичкој клисури, десно од Јужне Мораве. Лесковац је удаљен око 25 km. Веће насељено место је и Власотинце које се налази на око 8 km од села, али није спојено добрим путевима тако да се до њега може стићи само заобилазним путем преко Лесковца или Грделице. На 291 km ауто-пута Београд-Прешево, скреће се у Грделицу, а након око 7 km брдско-планинског пута од Грделице стизе се у Ковачеву Бару.

Село лежи на око 700-900 m надморске висине. Око Ковачеве баре смештена су и друга села: Велика Сејаница, Виље Коло, Козаре, Дедина Бара, Градиште, Дадинце итд. Вода за пиће се добија из извора и бунара, а познатији извори су: Ђелински, Пориђански, Деда Милински, Музански и др. Село је разбијеног брдско-планинског типа. Ковачева Бара има две махале - Село и Музан и неколико мањих група кућа. Прва махала представља главни део села, куће појединих родова углавном су у окупу.

Историја[уреди | уреди извор]

Ковачева Бара је релативно младо насеље. По општем казивању и изворима, оно је основано кратко време после оснивања суседног села Велике Сејанице, која лези на плоднијем земљишту. Оснивачи данашњег села били су Срби досељени из неког копаоничког села у првој половини 19. века, око 1820. После Другог светског рата, доста становника је прешао у Грделицу.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ковачева Бара живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (39,0 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 55 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 310
1953. 330
1961. 317
1971. 289
1981. 269
1991. 212 208
2002. 167 172
2011. 131
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
167 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 151-152 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]