Колибри

С Википедије, слободне енциклопедије

За друге употребе, погледајте Колибри (вишезначна одредница).

Колибри
Временски распон: 30–0 Ma рупел(ијум) − данашњост
Четири колибрија
из Тринидада и Тобага
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Apodiformes
Породица: Trochilidae
Vigors, 1825
Потпородице

†Eurotrochilus
Florisuginae
Phaethornithinae
Polytminae
Lesbiinae
Patagoninae
Trochilinae
За абецедни списак врста погледајте у:

Колибри[1] (лат. Trochilidae) су породица птица која је са блиским, сродним породицама правих чиопа (Apodidae) и ћубастих чиопа (Hemiprocinidae), сврстана у заједнички ред чиопа (Apodiformes). Поједини аутори издвајају колибрије у сопствени ред Trochiliformes. Породица колибрија има више од 100 родова и око 330-340 врста.

Изглед и грађа тела[уреди | уреди извор]

Колибрији су углавном врло мале птице. Најмањи колибри који је у исто време и најмања птичја врста уопште, Mellisuga helenae, дугачак је, заједно с кљуном и репним перима, само 6 cm. Највећа врста је Patagona gigas, а велики су око 25 cm. Већина колибрија има шарено перје, по правилу с металним одсјајем. Грло мужјака је често сјајно црвено, плаво или смарагдно зелено.

Посебно обележје колибрија је кљун, који је код готово сваке врсте другачији. Тако врста Ensifera ensifera има кљун дуг 10 cm, што је готово једнако колико му је дугачак остатак тела. Супротно томе, кљун врсте Ramphomicron microrhuncum је дуг само 5 mm. Неким врстама кљун је савијен надоле, неким нагоре, а заједничко им је само то, да је сваки прилагођен сасвим одређеном типу цвета, тако да свака врста има своју властиту еколошку станицу, чиме се избегава конкуренција међу врстама.

Језик им је дугачак и може се испружити далеко из кљуна. На врху је расцепљен и има облик цевчице, што им омогућава да лако пију нектар из цветова.

Особине[уреди | уреди извор]

Колибрији имају врло високу фреквенцију замаха крилима, чак до 80 замаха у секунди. То им омогућава лет у страну као и уназад, а могу и остати у ваздуху на једном месту. Још једна особина колибрија је и да имају осам пари ребара, док их друге птице имају углавном шест. Срце им ради брзином од 400 до 500 откуцаја у минуту, а број удаха у минуту им је до 250. За време сна, драстично им се смањује фреквенција откуцаја срца јер би у супротном, због врло брзог метаболизма, угинули од глади.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Колибрији у природи живе искључиво у Америци, и то од југа Аљаске па до Огњене земље.

Таксономија и систематика[уреди | уреди извор]

Фамилију Trochilidae је увео 1825. године ирски зоолог Никола Ајлвард Вигорс са Trochilus као типским родом.[2][3] Молекуларно филогенијске студије колибрија су показале да је фамилија састављена од девет гланих клада.[4][5] Кад су Едвард Дикинсон и Џејмс Ван Ремсен, млађи ажурирали Ховард и Мурову комплетну контролну листу птица света за 4. издање 2013. они су поделили колибрије у шест подфамилија.[6]

Trochilidae
 
 

Florisuginae

 
 

Phaethornithinae

 
 
 
 

Polytminae

 
 
Lesbiinae
 

Heliantheini

 
 

Lesbiini

 
 
 
 

Patagoninae

 
Trochilinae
 
 

Lampornithini

 
 

Mellisugini

 
 
 

Trochilini

 
 
 
 
 
 

Горњи кладограм фамилије колибрија је базиран на молекуларно филогенијским студијама Џимија Макгвајера и његових колаборатора објављеној 2014.[5] [7] Латинска имена су предложили Дикинсон и Ремсен 2013. године.[6]

Родови[уреди | уреди извор]

Врсте[уреди | уреди извор]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Colibri Thalassinus
    Colibri Thalassinus
  • Colibri thalassinus
    Colibri thalassinus
  • Колибри у Тексасу
    Колибри у Тексасу
  • Колибри
    Колибри

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Прилог I - Строго заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ Vigors, Nicholas Aylward (1825). „Observations on the natural affinities that connect the orders and families of birds”. Transactions of the Linnean Society of London. 14 (3): 395–517 [463]. doi:10.1111/j.1095-8339.1823.tb00098.x. 
  3. ^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 143, 264. 
  4. ^ McGuire, J.A.; Witt, C.C.; Altshuler, D.L.; Remsen, J.V. (2007). „Phylogenetic systematics and biogeography of hummingbirds: Bayesian and maximum likelihood analyses of partitioned data and selection of an appropriate partitioning strategy”. Systematic Biology. 56 (5): 837—56. PMID 17934998. doi:10.1080/10635150701656360 Слободан приступ. 
  5. ^ а б McGuire, J.; Witt, C.; Remsen, J.V.; Corl, A.; Rabosky, D.; Altshuler, D.; Dudley, R. (2014). „Molecular phylogenetics and the diversification of hummingbirds”. Current Biology. 24 (8): 910—16. PMID 24704078. doi:10.1016/j.cub.2014.03.016 Слободан приступ. 
  6. ^ а б Dickinson, E.C.; Remsen, J.V., Jr., ур. (2013). The Howard & Moore Complete Checklist of the Birds of the World. Volume 1: Non-passerines (4th изд.). Eastbourne, UK: Aves Press. стр. 105—36. ISBN 978-0-9568611-0-8. 
  7. ^ Bleiweiss, R.; Kirsch, J.A.; Matheus, J.C. (1997). „DNA hybridization evidence for the principal lineages of hummingbirds (Aves:Trochilidae).”. Molecular Biology and Evolution. 14 (3): 325—43. PMID 9066799. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a025767 Слободан приступ. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Колибри на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Колибри.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Колибри&oldid=26477182”