Ксенон-дифлуорид
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Ксенон(II) флуорид
| |
| Други називи
ксенон-флуорид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.033.850 |
| MeSH | Xenon+difluoride |
| |
| Својства | |
| XeF2 | |
| Моларна маса | 169,2968 g mol−1 |
| Агрегатно стање | влажна бела чврста супстанца |
| Густина | 4,32 g cm−3, основно |
| Тачка кључања | 114 °C |
| разлаже се 0.042 g/100mL @ 999 °C | |
| Напон паре | 5.2 kPa |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | паралелне линеарне XeF2 јединице |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | линеаран |
| Диполни момент | 0 D |
| Опасности | |
| Главне опасности | експлозивна, корозивна,
веома отровна |
| Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Ксенон-дифлуорид је хемијско неорганско једињење хемијске формуле XeF2.
Добијање[уреди | уреди извор]
Може се добити превођењем смеше ксенона и флуора у одређеном односу кроз цев од никла загрејану на температури од 400 °C и наглим хлађењем добијеног продукта.[1]
Својства[уреди | уреди извор]
Ово је безбојна до бела чврста супстанца, нежна на додир. Раствара се у флуороводоничној киселини.[1]
Воду оксидује до елементарног кисеоника[1]:
- 2XeF2 + 2H2O → О2 + 2Xe + 4HF
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Филиповић И. & Липановић, С. (1982.) Опћа и анорганска кемија. Школска књига: Загреб.
