Књажевац
| Књажевац | |
 |
|
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Зајечарски |
| Општина | Књажевац |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
43° 30′ 00" СГШ 22° 25′ 60" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 37015 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19350 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | KŽ / КЖ |
  Књажевац
Књажевац на мапи Србије |
|
Координате: 43° 30′ 00" СГШ, 22° 25′ 60" ИГД
Књажевац је градско насеље у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. у граду је живело 37.015 становника (према попису из 1991. било је 36.705 становника).
Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.
Садржај |
[уреди] Историја
Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.
Турско време
За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.
Други балкански рат
Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[1] Град су Бугари разрушили и опљачкали.
Књажевац је био завичај истакнутог политичара Народне радикалне странке Аце Стонојевића.
[уреди] Саобраћај
Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:
- Београд 254 km
- Зајечар 46 km
- Ниш 60 km
- Прахово - Дунав 103 km
- Сокобања 41 km
- Пирот 64 km
- Софија 147 km
[уреди] Демографија
У насељу Књажевац живи 31.536 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 11287 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 35.238 | 95,48% | ||
| Роми | 299 | 1,54% | ||
| Македонци | 43 | 0,22% | ||
| Југословени | 40 | 0,20% | ||
| Црногорци | 38 | 0,19% | ||
| Хрвати | 27 | 0,13% | ||
| Албанци | 23 | 0,11% | ||
| Бугари | 17 | 0,08% | ||
| Словенци | 8 | 0,04% | ||
| Мађари | 7 | 0,03% | ||
| Муслимани | 5 | 0,02% | ||
| Немци | 3 | 0,01% | ||
| Руси | 2 | 0,01% | ||
| Власи | 2 | 0,01% | ||
| Чеси | 1 | 0,00% | ||
| Украјинци | 1 | 0,00% | ||
| Румуни | 1 | 0,00% | ||
| непознато | 76 | 0,39% | ||
| м | ж | |||
| ? | 39 | 49 | ||
| 80+ | 174 | 289 | ||
| 75-79 | 243 | 388 | ||
| 70-74 | 325 | 429 | ||
| 65-69 | 430 | 554 | ||
| 60-64 | 488 | 545 | ||
| 55-59 | 549 | 550 | ||
| 50-54 | 970 | 960 | ||
| 45-49 | 910 | 956 | ||
| 40-44 | 721 | 752 | ||
| 35-39 | 538 | 587 | ||
| 30-34 | 595 | 638 | ||
| 25-29 | 688 | 640 | ||
| 20-24 | 723 | 627 | ||
| 15-19 | 638 | 636 | ||
| 10-14 | 534 | 472 | ||
| 5-9 | 481 | 416 | ||
| 0-4 | 413 | 404 | ||
| просек | 39.3 | 41.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8031 | 2145 | 5249 | 359 | 267 | 11 |
| Женски | 8600 | 1498 | 5306 | 1256 | 534 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3779 | 178 | - | 88 | 1686 | 62 | 256 | 346 | 93 | 168 |
| Женски | 3317 | 49 | - | 6 | 1577 | 17 | 72 | 438 | 70 | 39 |
| Оба | 7096 | 227 | - | 94 | 3263 | 79 | 328 | 784 | 163 | 207 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 31 | 41 | 284 | 130 | 136 | 97 | - | - | 183 | |
| Женски | 61 | 40 | 122 | 213 | 409 | 59 | - | 2 | 143 | |
| Оба | 92 | 81 | 406 | 343 | 545 | 156 | - | 2 | 326 |
[уреди] Референце
- ^ Јаша Томић: Рат у Маћедонији и Бугарској; стр. 193
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
