Ледени чај
Ледени чај[1] је облик хладног чаја и обично се служи у чаши са ледом. Може, али не мора бити заслађен. Ледени чај је такође популарно пиће у паковању. Може се мешати са ароматизованим сирупом, са уобичајеним укусима укључујући лимун, брескву, малину, лимету, маракују, јагоду и вишњу.[2] Док већина ледених чајева добија своју арому из лишћа чаја (лат. Camellia sinensis), биљни чајеви се такође понекад служе хладни и називају се леденим чајевима. Ледени чај се понекад припрема тако што се чај натопи водом и посебно дуго оставља да стоји на нижој температури (један сат на сунцу, за разлику од уобичајених 5 минута на 80—100 °C (176—212 °F). Неки људи овакав чај називају „сунчаним чајем“. Поред тога, понекад се такође оставља да одстоји преко ноћи у фрижидеру.
Културне различитости[уреди | уреди извор]
Аустрија[уреди | уреди извор]
Ледени чај је популаран у Аустрији и познат као Eistee (ледени чај). Обично се пије јако заслађен. Један од најпопуларнијих произвођача је Раух (Rauch).
Белгија и Холандија[уреди | уреди извор]
У Белгији, Холандији и другим деловима Европе, Ice-Tea (ледени чај) је бренд различитих газираних ледених чајева које је на тржиште пласирао Липтон још 1978. године. Они такође продају и бројне негазиране ледене чајеве под називом Ice Tea.
Бразил[уреди | уреди извор]
У Бразилу, а посебно у Рио де Жанеиру, један од најпопуларнијих напитака је мате. За разлику од аргентинског или гаучо матеа (такође познатог по називу chimarrão), Бразилци га пију хладног и заслађеног. Омиљени укус им је сок од лимете (а не лимуна) и у Рију га зову „mate com limão“ пошто спада у део локалне културе на плажи, где га улични продавци продају у термичкој амбалажи. Лишће матеа се такође може купити у супермаркетима за припрему код куће. Најпознатији бренд је Leão, који оригинално потиче из Паране у Бразилу, а касније га је откупила Кока-кола. Обично се остави да одстоји у фрижидеру преко ноћи. Leão такође производи негазирани мате као освежавајуће пиће.
Кина[уреди | уреди извор]
Иако то није традиционалан начин послуживања чаја, ледени чај је стекао широку популарност током касних 1980-их, чак и у руралним областима. Многе врсте чаја, укључујући зелени чај, доступне су у конзерви или флаширани и продају се у продавницама. Многе породице праве ледени чај тако што стављају велику количину леда у малу количину јаког топлог чаја или стављају врући чај у фрижидер на неко време. Уобичајене врсте леденог чаја су црни, зелени и улин (烏龍茶), као и многе биљне врсте. Ледени биљни чајеви су посебно популарни током врелог лета, где се „јин” (陰) или расхладно биље користе за прављење чаја као што су хризантема и чај кудинг (苦丁茶). Охлађени (али и даље топли) чај био је популаран током античких времена. Расхлађени чај је раније био доступан само онима који су политички повезани са Комунистичком партијом. Увођење ограниченог капитализма и реформи слободног тржишта које су почеле 1978. године учиниле су хлађење доступним широј популацији по први пут. Кинеско власништво над фрижидерима је порасло са само 7% урбаних породица у 1977. на 95% у 2009. години.[3]
Јужна Африка[уреди | уреди извор]
Ледени чај је постајао све популарнији у Јужној Африци и сада је широко доступан у кафићима и малопродајним објектима широм земље. Нести, Липтон, Менхетн и Фјуз чај су најпопуларнији брендови, поред јужноафричког бренда BOS, који користи роибос локалног порекла из Западног Кејпа.[4]
Швајцарска[уреди | уреди извор]
Масовно произведени чајеви као што је Nestea (Nestlé), Migros Ice Tea и Lipton су популарна освежења, док се свеже припремљени чајеви ретко могу наћи у продаји. Биљни ледени чајеви којима преовладава укус нане су такође доступни, као и они са укусом црног чаја. Обично су обележени натписом ајс ти (ice tea). Швајцарска се сматра домовином флашираног леденог чаја. Макс Шпренглер, швајцарски бизнисмен, пробао је чувени амерички ледени чај и први предложио производњу леденог чаја у флашама. Године 1983. Bischofszell Food Ltd. је постао први произвођач флашираног леденог чаја индустријских сразмера. [5][6][7]
Шведска[уреди | уреди извор]
Ледени чај је популарни летњи напитак у Шведској, нарочито пошто је Шведска земља у којој људи традиционално воле да пију чај. Два водећа Бренда су Липтон (Lipton) и Нести (Nestea), а два најпродаванија укуса су лимун и бресква. FUN Light, популарни бренд лимунаде у Шведској је такође започео продају леденог чаја. Ледени чај се такође продаје у продавницама и ресторанима.
Турска[уреди | уреди извор]
У традиционалној земљи која пије чај као што је Турска, са сопственом чајем и културом чаја, ледени чај је постао популаран када га је Липтон представио током 2000-их. Ледени чајеви су популарна алтернатива безалкохолним пићима. Липтон и Нести су били два главна бренда до 2012. године када је потписан уговор између Кока-кола Ичеџек А.С. и Нести је истекао. Кока-кола је заменила Нести својим брендом Фјуз пића, али због речи füze што на турском значи „пројектил“, назив који се користи за турско тржиште је Fuse Tea. Национална компанија за производњу чаја Чајкур је на тржишту са својим брендом леденог чаја 'Диди'.[8]
Уједињено Краљевство[уреди | уреди извор]
Иако се ледени чај не конзумира толико у Великој Британији као у другим европским земљама, пиће је постало популарније током 2000-их.[9]
Сједињене Државе[уреди | уреди извор]
У Сједињеним Државама ледени чај чини око 85% свих конзумираних чајева.[10] Јако заслађена сорта позната као слатки чај популарна је у јужним државама. У државама Нове Енглеске, обично је умереније заслађен и често укључује менту.
Историја[уреди | уреди извор]
Још 1823, Маргерита грофица од Блесингтона писала је о конзумацији леденог чаја у Напуљу.[11]
Најстарији штампани рецепти за ледени чај датирају из 1870-их. У својој куварској књизи из 1871. Мери Ен Брајан Мејсон је написала о леденом чају: ...требало би да буде добро залеђен.[12] Два од најранијих кувара са рецептима за ледени чај су Бакај кувар[13] ауторке Естел Вудс Вилкокс, први пут објављен 1876. године, и Вођење домаћинства у старој Вирџинији[14] од Марион Кабел Тајри из 1878.[15]
Ледени чај је почео да се појављује у Сједињеним Државама током 1860-их. У почетку виђен као новина, током 1870-их постао је прилично раширен.[16] Рецепти су се појављивали у штампи, ледени чај се нудио на јеловницима хотела, а био је у продаји и на железничким станицама.[17] Његова популарност је брзо порасла након што га је Ричард Блечинден представио на Светској изложби 1904. у Сент Луису.[18]
Варијетети[уреди | уреди извор]
Сунце и расхлађени чај[уреди | уреди извор]
Температура чаја припремљеног на овај начин никада се не повећава довољно високо да убије било коју бактерију, остављајући воду потенцијално небезбедном за пиће. Чај треба бацити ако се чини густим, сирупастим или ако садржи ужасте нити, иако може бити опасан чак и без таквих индикатора.[19]
Због ове опасности предложена је алтернатива која се зове „фрижидерски чај” где се чај припрема у фрижидеру преко ноћи. Ово има двоструку предност јер спречава раст штетних бактерија и чај је већ хладан без додавања леда.[20]
Фонтана леденог чаја[уреди | уреди извор]
Године 1996, Министарство здравља града Синсинатија открило је висок ниво колиформних бактерија (због неадекватног свакодневног чишћења) у отворима дозатора пуњених аутоматским машинама за свеже припремљене ледене чајеве у неколико ресторана.[21] Отприлике у исто време, компаније Кока-кола и Пепси кола почеле су агресивно циљане маркетиншке кампање које су имале за циљ да замене свеже припремљени ледени чај у угоститељским објектима концентратом чаја компанија кола који се ставља у продају на исти начин као и фонтанска пића, испумпана из кесе у кутији. У многим случајевима, компаније коле су обезбедиле дозатор за концентрат чаја који је изгледао слично посудама које су раније коришћене за точење свежег чаја.
Пола-пола[уреди | уреди извор]
У Сједињеним Државама је расла популарност мешаног пића названог „пола-пола“ од касних 1960-их када је великан голфа Арнолд Палмер наручио једно у Палм Бичу на Флориди.[22] Пола-пола је мешавина леденог чаја и лимунаде, дајући напитку много слађи укус. Често звано „Арнолд Палмер“ (иако је сам Палмер преферирао однос два дела леденог чаја према једном делу лимунаде[23]), пиће су на крају пласирали Снапл, Нантакет Нектарс и АриЗона ледени чај; АриЗона је лиценцирала име и слику Арнолда Палмера за своје верзије. Године 2012, снимљен је кратки документарац ESPN-а о пићу, са Палмером, стручњацима за пиће, групом PGA голфера и комичаром Вилом Арнетом који расправљају о историји и популарности тог пића.[24]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „New words list December 2012”. Oxford English Dictionary. Архивирано из оригинала 26. 04. 2013. г. Приступљено 14. 3. 2013.
- ^ Natural beverages. Alexandru Mihai Grumezescu, Alina Maria Holban (First изд.). Duxford, United Kingdom. 2019. ISBN 978-0-12-816690-1. OCLC 1105557044.
- ^ „What Do Chinese Dumplings Have to Do With Global Warming?”. The New York Times. 27. 7. 2014.
- ^ „BOS – Not just an ice tea”.
- ^ „Bischofszell Food Ltd.”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2013. г. Приступљено 29. 04. 2014.
- ^ Bischofszell Food Ltd. Архивирано 2013-01-17 на сајту Wayback Machine
- ^ www.20minuten.ch; 20 Minuten; 20 Min; www.20min.ch (8. 7. 2014). „20 Minuten – So kam der Eistee in die Schweiz – News”. 20 Minuten.
- ^ „Lipton Ice Tea Çaykur Didi Ve Fuse Tea'ye Karşı – Brand Talks – Burada Markalar Konuşur!”. Brand Talks – Burada Markalar Konuşur!. 19. 3. 2014.
- ^ „Ice Ice Baby”. UK Tea Council. Приступљено 3. 8. 2011.
- ^ Tea Fact Sheet Tea Association of the USA (2/1/2008).
- ^ Blessington, M.C. (1839). The Idler in Italy. The Idler in Italy. H. Colburn. стр. 87. Приступљено 4. 3. 2021.
- ^ Mason, M.A.B. (1871). The Young Housewife's Counsellor and Friend: Containing Directions in Every Department of Housekeeping : Including the Duties of Wife and Mother. J.B. Lippincott & Company. стр. 127. Приступљено 4. 3. 2021.
- ^ Wilcox, Estelle Woods (1905). „Iced Tea”. The Original Buckeye Cook Book and Practical Housekeeping: A Compilation of Choice and Carefully Tested Recipes. Reilly & Britton Company. стр. 188. Приступљено 2012-07-01 — преко Google Books.
- ^ Tyree, Marion Cabell (1878). „Iced Tea”. Housekeeping in Old Virginia. Louisville, Kentucky: John P. Morton & Co. стр. 64. Приступљено 2012-07-01 — преко Internet Archive.
- ^ „Feeding America Project”. Digital.lib.msu.edu. Приступљено 2009-06-29.
- ^ „When was iced tea invented?”. Quezi.com. 2009-03-11. Архивирано из оригинала 2009-06-18. г. Приступљено 2009-06-29.
- ^ Olver, Lynne. „Ice Tea”. The Food Timeline. Приступљено 2009-06-29.
- ^ „Iced Tea: The Distinctively American Beverage”. Teausa.com. Приступљено 2009-06-29.
- ^ Mikkelson, Barbara (2006-06-10). „Bacteria in Sun Tea Risk”. Snopes.com. Приступљено 2009-06-29.
- ^ Mikkelson, Barbara (2006-06-10). „Bacteria in Sun Tea Risk”. Snopes.com. Приступљено 2010-04-17.
- ^ Debugging the Dispenser. Scroll down the page to find "Debugging the Dispenser", U.S. Food and Drug Administration.
- ^ „Arnold Palmer”.
- ^ Boren, Cindy (26. 9. 2016). „The story behind how Arnold Palmer invented his famous drink, the Arnold Palmer”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2020-12-14.
- ^ „30 for 30 Shorts: The Arnold Palmer”. Grantland.com. 28. 11. 2012. Приступљено 14. 7. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Yamamoto, T; Kim, M; Juneja, L R (1997). Chemistry and Applications of Green Tea. CRC Press. стр. 4. ISBN 978-0-8493-4006-2.
- Salter, Nicola (2013). Hot Water for Tea: An inspired collection of tea remedies and aromatic elixirs for your mind and body, beauty and soul. ArchwayPublishing. стр. 4. ISBN 978-1-60693-247-6.
- Peter T. Daniels, ур. (1996). The World's Writing Systems. Oxford University Press. стр. 203. ISBN 978-0-19-507993-7.
- Hinsch, Bret (2008). The ultimate guide to Chinese tea. Bret Hinsch. ISBN 978-974-480-129-6.
- Dien, Albert E. (2007). Six Dynasties Civilization. Yale University Press. стр. 362. ISBN 978-0-300-07404-8.
- Bennett Alan Weinberg; Bealer, Bonnie K. (2001). The World of Caffeine: The Science and Culture of the World's Most Popular Drug. Psychology Press. стр. 63. ISBN 978-0-415-92722-2. „The Portuguese traders and the Portuguese Jesuit priests, who like Jesuits of every nation busied themselves with the affairs of caffeine, wrote frequently and favorably to compatriots in Europe about tea.”
- Mary Lou Heiss; Heiss, Robert J. (2011). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide. Random House. стр. 31. ISBN 978-1-60774-172-5. „"By the time of the Shang dynasty (1766–1050 BC), tea was being consumed in Yunnan Province for its medicinal properties"”
- Mair, Victor H.; Hoh, Erling (2009). The True History of Tea. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-25146-1.
- Martin, Laura C. (2007). Tea: The Drink that Changed the World. Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3724-8.
- Mair, A. Gramza-Michałowska. Caffeine in tea Camellia sinensis — Content, absorption, benefits and risks of consumption.
- Mair, Monique B.HicksY-H.PeggyHsiehLeonard N.Bell. Tea preparation and its influence on methylxanthine concentration.
- Mair, Nigel Melican. CAFFEINE AND TEA: Myth and Reality.
- Ody, Penelope (2000). Complete Guide to Medicinal Herbs. New York, NY: Dorling Kindersley Publishing. стр. 48. ISBN 978-0-7894-6785-0.
- Macfarlane, Alan; Macfarlane, Iris (2004). The Empire of Tea. The Overlook Press. ISBN 978-1-58567-493-0.
- Benn, James A. (2015). Tea in China: A Religious and Cultural History. Hong Kong University Press. ISBN 978-988-8208-73-9.
- Heiss, Mary Lou; Heiss, Robert J. (2007). The Story of Tea: A Cultural History and Drinking Guide. Ten Speed Press. ISBN 978-1-58008-745-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Ледени чај на Викимедијиној остави
