Лехитски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Лехитски језици и дијалекти

Лехитски језици су група западнословенских језика, током историје распрострањена у Пољској и источним деловима Немачке (Бранденбург, Мекленбург, Померанија). Само три језика из ове групе се данас сматрају живима: пољски, кашупски и шлески, и говоре се највећим делом на територији Пољске. Говорници ових језика називају се Лехитима.

Карактеристике лехитских језика[уреди | уреди извор]

Подела лехитских језика[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]