Липац
Липац | |
|---|---|
 Липац | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Добој |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.266 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 43′ 03″ С; 18° 06′ 47″ И / 44.717492° С; 18.112962° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 180 m |
  Липац Липац на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 053 |
Липац је насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Липцу је живјело 1.266 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Липац је удаљен 5 km југоисточно од Добоја и налази се на обронцима планине Озрен, на десној обали ријеке Босне, између насеља Сухо Поље, Стријежевица и Придјел Доњи. Насеље карактеришу брежуљкасти терени испресјецани мањим потоцима због чега је Липац подијељен на засеоке: Брђане, Бјелићи, Варош, Николићи, Вртлићи, Јошава и Зарићи. Због карактеристичног терена на коме са налази у насељу Липац постоје извори квалитетне воде. Најпознатији су "Точкић" у засеоку Николићи и "Лексина вода" у засеоку Вртлићи. У близини Липца налази се вјештачко језеро Горанско.
Клима[уреди | уреди извор]
На климатске услове који владају на овим просторима највише утиче сјеверни перипанонски дио, који припада умјерено–континенталном панонском појасу, а то значи да су љета топла а зиме умјерено хладне, док просјечна годишња температура износи 10 °C. Падавине су углавном распоређене, а најинтезивније су у периоду мај — јун. Просјечно остварена количина падавина креће се од 1000 — 1100 mm/m².
Историја[уреди | уреди извор]
Нема поузданих података по чему је ово насеље добило назив „Липац“. Постоје тврдње да је насеље добило назив по мирисним липама којих је некада било у изобиљу. У насељу Липац постоје чудни монолити чије порекло нико не зна. Монолити се налазе у засеоку Николићи на ливади "Катуниште".
Култура[уреди | уреди извор]
Храм Свете мученице Недеље[уреди | уреди извор]
У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светој мученици Недељи. Идеја за изградњу цркве у Липцу је потекла је од мјештана у јесен 1993. године. Освећење темеља цркве је обавио владика зворничко-тузлански Василије 22. новембра 1994. Подизање зидова и крова је завршено 1997. Храм је по завршетку изградње освештао владика Василије 16. јула 2010.[1] У двориштном кругу цркве налази се парохијски дом, капела, црквена зграда, спомен костурница и партизанско гробље.
Споменик[уреди | уреди извор]
На Петровдан 1999. године поред цркве откривен је споменик на којем су исписана имена погинулих бораца Војске Републике Српске и цивила из Липца у рату 1992—1995. године.
Образовање[уреди | уреди извор]
У Липцу се налази Основна школа „Свети Сава“. Школа је подручна и припада основној школи „Свети Сава“ Добој. У школи се школују ђаци од 1-4 разреда и зграда има двије учионице са мјешовитим разредима. У њој се налазим и матична канцеларија.
Привреда[уреди | уреди извор]
Становници се углавном баве пољопривредом, воћарством, сточарством, пчеларством и експлоатацијом шума. Због положаја Липца на највећем жељежничком чвору у Српској, већина становника ради у предузећу Жељезнице Републике Српске. У Липцу постоје два каменолома где се експлоатише кречњак.
Туризам[уреди | уреди извор]
У насељу се налази угоститељски објекат „Национална кућа“. Објекат је украшен старинама попут лупаче, рала, секире, уџере на отвореном огњишту, а испод сача се припремају домаћа јела озренског краја.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 969 | 877 | 1.007 | ||
| Југословени | 29 | 109 | 22 | ||
| Хрвати | 11 | 5 | 15 | ||
| Муслимани [а] | 2 | 1 | 18 | ||
| Црногорци | 1 | ||||
| Македонци | 1 | ||||
| Словенци | 1 | ||||
| Мађари | 1 | 1 | |||
| остали и непознато | 11 | 10 | 4 | ||
| Укупно | 1.266 | 1.022 | 1.003 | 1.070 | 1.060 |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 1.103 | |
| 1971. | 1.070 | |
| 1981. | 1.003 | |
| 1991. | 1.022 | |
| 2013. | 1.266 | |
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Обрен Петровић, српски политичар и бивши градоначелник града Добоја.
- Александар Ђурић, бивши фудбалер.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Освећени храмови, Светосавски домови и рукопожени свештеници”. Епархија зворничко-тузланска. 27. 4. 2011. Приступљено 4. 9. 2011.[мртва веза]
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Dobojlije u dijaspori: Aleksandar Djurić, Singapur / Australija
