Луњевац

Координате: 44° 32′ 14″ С; 20° 54′ 26″ И / 44.537166° С; 20.907166° И / 44.537166; 20.907166
С Википедије, слободне енциклопедије

Луњевац
Месна канцеларија
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2011.Пад 563
Географске карактеристике
Координате44° 32′ 14″ С; 20° 54′ 26″ И / 44.537166° С; 20.907166° И / 44.537166; 20.907166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина154 m
Луњевац на карти Србије
Луњевац
Луњевац
Луњевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11431
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Луњевац је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Настао је као заселак Селевца (општина Смедеревска Паланка) исељавањем Селевчана на своја трла (имања која су настала крчењем храстових шума и на којима се обично држала стока (нарочито свиње, јер је жира било у изобиљу). Према попису из 2011. било је 563 становника (према попису из 2002. било је 607 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Статус посебног насеља добија тек 1946. године, када још увек припада општини Азања. Тек административном реорганизацијом из 1964. године, када су укинути срезови, Луњевац припада општини Смедерево, где се и сада налази. Луњевац, као и већина села у Шумадији, полако изумире, што се види и из податка да школске 2006/2007. године у сва четири разреда има 15 ђака, са тенденцијом даљег опадања. Становништво се претежно бави пољопривредом (воћарство) иако је терен погодан за ратарство и сточарство, што је и било главно занимање пре 20–25 година.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Луњевац живи 482 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (44,3 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу постоји 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 733
1953. 770
1961. 790
1971. 769
1981. 753
1991. 722 685
2002. 607 659
2011. 563
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
594 97,85%
Југословени
  
6 0,98%
Хрвати
  
1 0,16%
Македонци
  
1 0,16%
непознато
  
1 0,16%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]