Маглић (планина)

Маглић
Географске карактеристике
Највиша тачка	Велики Витао
Ндм. висина	2.396 m
Координате	43° 16′ 52″ С; 18° 43′ 59″ И
Географија
Маглић
Државе	Црна Гора, Босна и Херцеговина
Републике	Република Српска

Маглић је динарска планина између БиХ (Републике Српске) и Црне Горе. Налази се на тромеђи географских обасти Босна, Херцеговина и Стара Херцеговина. Маглић је уједно и назив највишег врха у Републици Српској, односно БиХ. Највиши врх планине је Велики Витао (2.396 m) који се налази на подручју Црне Горе, док је врх Маглић на 2.386 m надморске висине . По другим изворима, највиши врх је Маглић са 2.386 m, односно 2.388 m. Планина се налази око 20 km југозападно од Фоче уз границу БиХ и Црне Горе. Омеђена је реком Сутјеском на западу, планином Волујак на југозападу, рекама Дрином и Пивом на североистоку, те планином Биоч на југоистоку.

Поглед на црногорски део Маглића

Маглић је изграђен од пермских стена, мезозојских кречњака, дијабаза и малафира, а видљиви су и леднички трагови. Обрастао је буковом и црногоричном шумом. Горња шумска граница је на око 1.600 m, а изнад те висине је плато са пашњацима и бројним гребенима и висовима. Најпознатије висоравни су Вучево (са врхом Црни врх), Рујевац, Снијежница (Сњежница), Пријевор и Мратињска Гора. На Маглићу се налази и Перућица, највећа прашума у Европи и велики цирк Урдени долови са Трновачким језером на 1.517 m. Подножје планине и све падине су богате водом, са бројним изворима од којих је најиздашнији Царев До који никад не пресушује.

Види још

• Перућица
• Национални парк Сутјеска

Литература

• Мала енциклопедија Просвета, I-III, Просвета, Београд, 1986.
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
• Атлас свијета, ЈЛЗ Мирослав Крлежа, Загреб, 1988.

Спољашње везе

• Сајт владе Републике Српске