Максимилијан II, цар Светог римског царства

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Максимилијан II Емануел.

Максимилијан II
Максимилијан II, портрет који је 1566. израдио Николас Нојфшател
Лични подаци
Датум рођења	(1527-07-31)31. јул 1527.
Место рођења	Беч,
Датум смрти	12. октобар 1576.(1576-10-12) (49 год.)
Место смрти	Регензбург,
Породица
Супружник	Марија Хабзбуршка
Потомство	Ана од Аустрије, Рудолф II, цар Светог римског царства, Archduke Ernest of Austria, Елизабета од Аустрије, краљица Француске, Матија, цар Светог римског царства, Максимилијан III Аустријски, Алберт VII, надвојвода Аустрије, Archduke Wenceslaus of Austria, Маргарета од Аустрије
Родитељи	Фердинанд I Хабзбуршки Ана од Чешке и Угарске
Династија	Хабзбурзи
цар Светог римског царства
Претходник	Фердинанд I, цар Светог римског царства
Наследник	Рудолф II
Краљ Угарске
Период	(1563 – 1576)
Претходник	Фердинанд I
Наследник	Рудолф II

Максимилијан II (нем. Maximilian II; Беч, 31. јул 1527 — Регенсбург, 12. октобар 1576) је био владар из династије Хабзбурга, краљ Чешке од 1562, краљ Угарске од 1563. и најпосле, цар Светог римског царства од 1564. до своје смрти.

Максимилијан је 1527. у Бечу рођен као најстарији син у браку Фердинанда I и Ане, принцезе Угарске и Чешке, из пољске династије Јагелона. Детињство и младост провео је углавном на двору свог стрица Карла V у Шпанији где је образован и припреман за владарске дужности. У септембру 1548. ожењен је својом сестром од стрица Маријом и у периоду од 1548. до 1550. био је царев заступник у Шпанији. Међутим, 1550. отпутовао је у Немачку како би учествовао у преговорима око наслеђивања престола у оквиру хабзбуршке династије.

Карло V је наиме већ одраније одредио да царски круну наследи његов брат Фердинанд, али се сада предомислио у корист свог сина Филипа. Споразумом из 1550. одређено је да Карла ипак наследи Фердинанд, а Фердинанда Филип. Ипак, немачким поседима Хабзбурга требало је да у Филипово име управља Максимилијан који је добио титулу краља Римљана. Овај споразум никада није примењен и представљао је једини неспоразум у оквиру династије Хабзбурга. Ипак, када се 1552. Максимилијан озбиљно разболео причало се да је отрован како би се сачувала владарска права његовог брата од стрица Филипа II.

Од 1550. Максимилијан је пребивао у Бечу где је обављао дужности везане за одбрану аустријских поседа од продора Османлија. Главно питање овог периода било је Максимилијанова оданост католицизму, будући да је Фердинандов син отворено друговао са лутеранским кнежевима. Тек после неколико одбијања, Максимилијан се 1560. јавно изјаснио за католицизам и почео да присуствује црквеним службама.

У фебруару 1562. Максимилијан је у Франкфурту изабран за краља Римљана и убрзо крунисан. Захваљујући овој титули у пракси је постао краљ Немачке. Током изборне конклаве морао је да убеђује католичке кнежеве изборнике у своју оданост католицизму, док је протестантским кнежевима обећао да ће отворено прећи у њихову веру када постане цар Светог римског царства. Након овог крунисања, крунисан је и за краља Чешке, а затим 1563. и за краља Угарске. Након смрти Фердинанда I изабран је 1564. за цара Светог римског царства.

Односи са шпанском граном Хабзбурга побољшани су током Максимилијанове владавине. Филипу II је 1568. умро већ одређени наследник Дон Карлос тако да се Максимилијан понадао да би неки од његових синова могао да наследи шпански престо. Врхунац добрих односа био је 1570. када се Максимилијанова ћерка Ана удала за свог ујака Филипа II и тако је постала четврта супруга шпанског краља. Ипак, Максимилијан није могао да наговори Филипа да ублажи мере против протестаната у хабзбуршкој Низоземској. С друге стране, Скупштина сталежа (Дијета) у Шпајеру 1570. није прихватила цареве предлоге да се ојачају царска овлашћења у погледу спречавања преласка страних војски преко територије царства. Протестантски кнежеви су наиме сматрали да цар тако жели да спречи да војно помажу протестанте у Низоземској и Француској. Дијета у Шпејеру је ипак издвојила мање суме намењене одбрани хабзбуршких поседа од налета Османлија.

У Пољској је 1572. године изумрла мушка линија династије Јагелона смрћу Жигмунда II Августа I. Један део пољских и литванских племића изјаснио се за Стефана Баторија, зета преминулог краља, док је други део позвао Максимилана II да преузме пољску круну. Максимилијан је отишао у Пољску, али је убрзо и морао да се повуче одатле. Умро је 12. октобра 1576. у Регензбургу где је припремао нови поход на Пољску. На самрти је одбио да прими последњу причест. Сахрањен је у Катедрали св. Вита у Прагу.

Са својом супругом Маријом имао је бројно потомство, девет синова и шест ћерки. Наследио га је син Рудолф II, после кога је владао Матија, један од Рудолфове млађе браће.

Породично стабло

16. Фридрих III, цар Светог римског царства

8. Максимилијан I Хабзбуршки

17. Елеонора од Португалије

4. Филип I од Кастиље

18. Карло Смели

9. Марија од Бургундије

19. Изабела Бурбон

2. Фердинанд I, цар Светог римског царства

20. Хуан II од Арагона

10. Фернандо II од Арагона

21. Хуана Енрикез

5. Хуана од Кастиље

22. Хуан II од Кастиље

11. Изабела I од Кастиље

23. Изабела од Португала

1. Максимилијан II, цар Светог римског царства

24. Владислав II Јагело

12. Казимир IV

25. Софија Халшанска

6. Владислав II Јагелонац Млађи

26. Алберт II Немачки

13. Елизабета Хабзбуршка

27. Елизабета од Чешке

3. Ана од Чешке и Угарске

28. John de Foix, 1st Earl of Kendal

14. Гастон II од Фоа, гроф Кандала

29. Margaret de la Pole, Countess of Candale

7. Ана од Фоа-Кандала

30. Гастон IV, гроф од Фоа

15. Катарина од Фоа

31. Елеонора од Наваре

Литература

• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.