Манастир Бешеново

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Бешеново.
Манастир Бешеново
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. века
ОснивачКраљ Драгутин
Управникархимандрит Арсеније Матић
МестоФрушка гора, Бешеновачки Прњавор
Држава Србија
Гравура манастира Бешеново, 1861.

Бешеново је манастир Епархије сремске Српске православне цркве, један од 16 Фрушкогорских манастира у Војводини. Манастир, тачније његови остаци се налазе на јужним падинама средишњег дела Фрушке горе. Уз некадашњи манастир опстао је Прњавор, који данас чини засебно насеље, Бешеновачки Прњавор.

Манастирска црква је посвећен Св. Арханђелима Гаврилу и Михајлу, у народу познатији као Сабор Светих Арханђела.

Положај[уреди | уреди извор]

Бешеновски манастир се налазио код насеља Бешеновачки Прњавор, некадашњег манастирског прњавора. Манастир се налази на месту где валовити и брежуљкасти терен прелази у брдовити. Ту се манастир налази на почетку долине између брегова Фрушке горе.

Историја[уреди | уреди извор]

Према предању манастир је основао српски краљ Драгутин крајем 13. века. Први званични подаци о постојању манастира су турски и потичу из 1545. године. По подацима са краја 18. века зна се да је манастирска црква већ дуго била озидана од цигле. 1783. године први пут се спомиње звоник са капелом, посвећеној светим Кирику и Јулити. Следећих деценија подизани су конаци, да би они у завршној фази били са два спрата и изграђени са три стране. Улаз у манастир био је западне, слободне стране. 1909. године осликан је иконостас од стране Стевана Алексића.

У манастиру се налази гробница пуковника Александра Рашковића из 1773. године.[1]

Године 1817. јављају се као претплатници забавног штива, калуђери бешеновачки: игуман Нестор Јовановић, те јеромонаси - Александар Радоновић, Авакум Живковић и учитељ, Сава Андрејевић намесник и Јосиф Михаиловић.[2]

Током Другог светског рата манастир је уништаван од стране усташа, да би био бомбардован 1944. године. Сачувани су само делови иконостаса. Пошто је Бешеново до те мере страдало у овом рату у деценијама после није обнављано.

Данашње стање[уреди | уреди извор]

До 2013. године ово је био више локалитет, него назнака било каквог манастира. Подигнут је дрвени звоник и најављен почетак рада на обнови овог најтеже страдалог Фрушкогорског манастира.[1][3] Копање темеља за нову манастирску цркву и грађевински радови на обнови манастира почели су септембра 2013. године,[4][5] Захваљујући прилозима добротвора изливени су темељи храма и прва плоча а поред је изграђен звоник на којег су враћена оригинална манастирска звона.[6] Крст је постављен 10. јула 2015. године.[7]

Игуман манастира је архимандрит Арсеније Матић.

Манастир, априла 2018.[уреди | уреди извор]

  • Манастир Бешеново
    Манастир Бешеново
  • Капела на месту манастира Бешеново. 2003
    Капела на месту манастира Бешеново. 2003

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Манастир Бешеново ниче из пепела („Политика“, 23. јун 2013)
  2. ^ Милован Видаковић: "Љубомир у Елисијуму...", Будим 1817.
  3. ^ Манастири тек треба да засијају („Вечерње новости“, 8. септембар 2013)
  4. ^ Фрушкогорској светињи нови темељи („Вечерње новости“, 20. септембар 2013)
  5. ^ Из темеља опет граде фрушкогорску светињу („Вечерње новости“, 20. септембар 2013)
  6. ^ Опет зазвонила звона Бешенова („Вечерње новости“, 21. новембар 2013)
  7. ^ Опет сија злато Немањића („Вечерње новости“, 11. јул 2015)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Манастир Бешеново на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Бешеново&oldid=26925207”