Марија Фјодоровна (супруга Александра III)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Марија Фјодоровна | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. новембар 1847. |
| Место рођења | Копенхаген,  Данска |
| Датум смрти | 13. октобар 1928. (80 год.) |
| Место смрти | Копенхаген, Данска |
| Породица | |
| Супружник | Александар III Александрович |
| Потомство | Николај II Александрович, Grand Duke Alexander Alexandrovich of Russia, Grand Duke George Alexandrovich of Russia, Grand Duchess Xenia Alexandrovna of Russia, Михаил Александрович, Олга Александровна |
| Родитељи | Кристијан IX Дански Лујза од Хесен-Касела |
| Династија | Романов |
| Претходник | Марија Александровна |
| Наследник | Александра Фјодоровна |
Марија Фјодоровна (рус. Мария Фёдоровна; Копенхаген, 26. новембар 1847 — Копенхаген, 13. октобар 1928), рођена као принцеза Дагмар Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург (нем. Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg), била је руска царица, супруга цара Александра III Александровича. Била је друга кћер данског краља Кристијана IX и немачке принцезе Лујзе од Хесен-Касела, и мајка последњег руског цара Николаја II Александровича.
Породица[уреди | уреди извор]
Маријин отац је постао краљ Данске 1863. године, након смрти краља Фредерика VII. Захваљујући брачним везама своје деце, краљ Кристијан IX постао је познат као „таст Европе“. Име Марија Фјодоровна је добила након што је прихватила православну веру, непосредно пре удаје за будућег руског цара Александра III Александровича 1866. године.
Њена старија сестра, данска принцеза Александра, била је удата за краља Едварда VII и мајка енглеског краља Џорџа V, што објашњава необично велику сличност између Николаја II и Џорџа V. Њен најстарији брат био је грчки краљ Ђорђе I. Маријина млађа сестра Тира била је војвоткиња од Камберленда.
Удаја за руског цара[уреди | уреди извор]
Марија Фјодоровна је најпре била верена за царевића Николаја Александровича, најстаријег сина цара Александра II, који је 1865. године преминуо од менингитиса. Верује се да је његова последња жеља пред смрт била да се Марија уда за његовог млађег брата, будућег руског цара Александра III.
Гламурозно венчање Марије Фјодоровне и будућег руског цара Александра III Александровича одржано је 9. новембра 1866. године у царској капели Зимског дворца у Санкт Петербургу.
Император Александар III Александрович преминуо је 1. новембра 1894. године у 49. години.
Револуција и живот у егзилу[уреди | уреди извор]
Упркос револуцији 1917. године која је довела до укидања монархије, Марија Фјодоровна је првобитно одбијала да напусти Русију. На молбе сестре Александре, невољно је пристала да преко Крима и Црног мора крене за Лондон. Енглески краљ Џорџ V послао је ратни брод који је требало да дочека његову тетку. Након кратког боравка у британској бази на Малти, а потом и у Лондону, Марија Фјодоровна се вратила у родну Данску. За бројне руске емигранте у Копенхагену Марија је и даље била царица коју су веома поштовали и често јој се обраћали за помоћ. Марија Фјодоровна је финансијски подржавала Николаја Соколова који је водио истрагу о смрти царске породице и њеног сина Николаја II.
Смрт и сахрана[уреди | уреди извор]
Марија Фјодоровна умрла је 13. октобра 1928. у осамдесетој години живота. Након службе одржане у православној цркви Александра Невског у Копенхагену, сахрањена је катедрали Роскилд.
Руски председник Владимир Путин и данска краљица Маргарета II су се 2005. године сложили да се царичини остаци врате у Санкт Петербург у складу са њеном жељом да буде сахрањена поред свог супруга. Након 140 година од првог доласка у Русију и после готово 78 година од њене смрти, Марија Фјодоровна је 28. септембра 2006. године сахрањена у Храму Св. Петра и Павла поред свог супруга.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
Породица[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Александар III Александрович |  |
10. март 1845. | 20. октобар 1894. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Николај II Александрович |  |
18. мај 1868. | 17. јул 1918. | Александра Фјодоровна |
| Александар Александрович |  |
7. јун 1869. | 2. мај 1870. | умро у детињству од менингитиса |
| Ђорђе Александрович | .png) |
9. мај 1871. | 9. август 1899. | Принцеза из грузијске династије Накашидзе, непризнат брак |
| Ксенија Александровна |  |
6. април 1875. | 20. април 1960. | Александар Михаилович |
| Михаил Александрович |  |
4. децембар 1878. | 13. јун 1918. | Наталија Шереметјевскаја |
| Олга Александровна |  |
13. јун 1882. | 24. новембар 1960. | Петар Александрович од Олденбурга; Николај Куликовски |
Извори[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета, четврто издање, 1986.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
