Маслачак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маслачак
Taraxacum vulagaris.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Asterales
породица: Asteraceae
трибус: Cichorieae
род: Taraxacum
Cass.
Екологија таксона
Животна форма:
H (хемикриптофита)

Маслачак (лат. Taraxacum) је род биљака из породице главочика (Asteraceae). Маслачак обухвата вишегодишње зељасте биљке са жутим цветним главицама сложеним из великог броја цевастих и језичастих цветова.

Станиште и распрострањеност[уреди]

Маслачак успешно расте на свим земљиштима, али му највише одговарају влажне ливаде. Маслачак је веома распрострањен. Налази се на ливадама и травњацима, по пустим местима и напуштеним њивама, поред путева и око насеља.

Првобитно настао на просторима Евроазије, данас је распрострањен и у Северној Америци, јужним деловима Африке, Новом Зеланду, Аустралији и Индији. Настањен је у свих 50 држава САД и већини канадских региона.[1] На територији Балкана најчешће се среће врста Taraxacum officinale.

Хемијски састав и употреба[уреди]

Позната је, осим по лековитости, као изузетно хранљива биљка богата витаминима Ц и А, органским киселинама, минералима (посебно калијумом, натријумом и магнезијумом). Пролећна салата прави се од сасвим младих листова који се беру пре цветања и ван насељеног подручја.

У народној медицини се користи за опште јачање организма и пролећно чишћење крви. Од њега се може справљати чај, сируп или маслачково вино.

Корен маслачка има сложен хемијски састав. У млечном соку садржи хетрерозиде, угљене хидрате и минерале, па се користи за лечење упале и камена жучне кесе, жутице, смањеног лучења мокраће итд.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Извори[уреди]

  1. ^ What is AKEPIC? | Alaska Natural Heritage Program, Приступљено 12. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Маслачак