Маслина

С Википедије, слободне енциклопедије

Маслина
Временски распон: Касни плеистоцен до данас, 0.06–0 Ma
↓
Olea europaea у близини Мртвог мора, Јордан
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Lamiales
Породица: Oleaceae
Род: Olea
Врста:
O. europaea
Биномно име
Olea europaea
Мапа дистрибуције

Маслина, маслинка, маслица, уљица, уљеника или олива (лат. Olea europaea) је врста ниског дрвета која потиче из источног Медитерана и припада истоименој фамилији (Oleaceae). Ова врста се гаји у свим земљама Медитерана, као и у Аустралији, Новом Зеланду, Северној и Јужној Америци и Јужној Африци.[2][3]

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Лист, цвет и плод маслине

Зимзелено дрво које расте у Средоземљу, Азији и Африци, где се уље, које се добија прерадом плодова ове биљке, сматра симболом медитеранског начина исхране. Истовремено је и симбол мира, плодности, изобиља и дуговечности. Листови су елиптични, дугуљасти, кожасти са тамнозеленим лицем и сребрнастосивим наличјем и врло кратком дршком. Из пазуха листова развијају се усправне гроздасте цвасти које чине цветови са белом круницом. Чашица и круница имају по 4 листића. Плод је јестива коштуница, позната као маслинка, тамноплаве до скоро црне боје и од њега се добија чувено маслиново уље.

Маслина је кратка и здепаста и ретко прелази 8—15 m (25—50 ft) у висину. 'Пишотана', јединствена сорта која обухвата око 40.000 стабала која се налазе само у области око Пишоте у региону Кампаније у јужној Италији, често превазилази ово, са одговарајућим великим пречником дебла. Сребрнозелени листови су дугуљасти, дужине 4-10 cm и ширине 1-3 cm. Дебло је типично квргаво и уврнуто.[4]

Плод је мала коштуница дужине 1–2,5 cm у зрелом стању, тањег меса и ситнија код дивљих биљака него код воћњачких култивара. Маслине се беру у зеленом до љубичастог ступња.[5] Olea europaea садржи пирену која се у америчком енглеском обично назива „pit”, а у британском енглеском „stone”.[6]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Шест природних подврста Olea europaea распоређене су у широком распону:[7][8][9]

  • Olea europaea subsp. europaea (Медитерански басен). Подврста europaea је подељена на две сорте, europaea, која се раније звала Olea sativa, са садницама званим „оливастерс“, и „силвестрис”, која одговара старој дивље растућој медитеранској врсти Olea oleaster, са садницама званим „олеастерс“.[10] Силвестрис карактерише мање стабло које даје приметно мање плодове.
  • O. e. subsp. cuspidata (из Јужне Африке широм источне Африке, од [Arabian Peninsula[Арабије]] до југозападне Кине)
  • O. e. subsp. cerasiformis (Мадеира); такође позната као Olea maderensis
  • O. e. subsp. guanchica (Канарска острва)
  • O. e. subsp. laperrinei (Алжир, Судан, Нигер)
  • O. e. subsp. maroccana (Мароко)

Подврста O. e. cerasiformis је тетраплоидна, а O. e. maroccana је хексаплоидна.[11] Дивље врсте маслина се понекад третирају као врста Olea oleaster, или „олеастер”. Дрвеће које се у југоисточној Азији назива „белим“ и „црним“ маслинама заправо нису маслине, већ врсте рода Canarium.[12]

Култивари[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак сорти маслина

Познате су стотине сорти маслине.[13][14] Сорта маслине има значајан утицај на њену боју, величину, облик и карактеристике раста, као и на квалитет маслиновог уља.[13] Сорте маслине могу се користити првенствено за уље, јело или обоје. Маслине које се узгајају за конзумацију се генерално називају „стоним маслинама“.[15]

Историја[уреди | уреди извор]

Медитерански басен[уреди | уреди извор]

Фосилни докази указују да је маслиново дрво настало пре 20-40 милиона година у олигоцену, у ономе што сада одговара Италији и источном медитеранском басену.[16][17] Пре око 100.000 година, маслине су људи користили у Африци, на атлантској обали Марока, као гориво и највероватније за конзумацију.[18] Дрвеће дивље маслине, или олестер, било је присутно и сакупљано у источном Медитерану од пре око 19.000 година.[19] Геном култивисаних маслина одражава њихово порекло из популације олестера у источном Медитерану.[20][21][22][23][24] Маслина је први пут култивисана пре око 7.000 година у медитеранским регионима.[16][25]

Хиљадама година маслине су се узгајале првенствено ради уља за лампе, без веће примене као кулинарски састојак.[26] Њихово порекло може се пратити до Леванта на основу писаних плоча, коштица маслина и фрагмената дрвета пронађених у древним гробницама.[26][27] Још 3000 година пре нове ере, маслине су се комерцијално узгајале на Криту; могуће је да су оне биле извор богатства Минојске цивилизације.[28]

Порекло узгајене маслине је непознато. Фосилни полен припадника рода Olea пронађен је у Македонији и другим местима широм Медитерана, што указује да је овај род оригинални елемент медитеранске флоре. Фосилизовани листови olea пронађени су у палеосолима вулканског грчког острва Санторини и датирани су на пре око 37.000 година. На листовима су нађени отисци ларви маслинових белокрилки Aleurobus olivinus. Исти инсект се данас обично налази на листовима маслине, што показује да се коеволуциони односи између биљака и животиња нису променили од тог времена.[29] Остали листови пронађени на истом острву датирају од пре 60.000 година, што их чини најстаријим познатим маслинама са Медитерана.[30]

Лековити састојци[уреди | уреди извор]

Маслина, зелена
Мариниране зелене маслине
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија609 kJ (146 kcal)
3,84 g
Шећери0,54 g
Прехрамбена влакна3,3 g
15,32 g
Засићене2,029 g
Мононезасићене11,314 g
Полинезасићене1.307 g
1,03 g
Витамини
Витамин А екв.
(3%)
20 μg
(2%)
231 μg
510 μg
Тиамин (Б1)
(2%)
0,021 mg
Рибофлавин (Б2)
(1%)
0,007 mg
Ниацин (Б3)
(2%)
0,237 mg
Витамин Б6
(2%)
0,031 mg
Фолат (Б9)
(1%)
3 μg
Холин
(3%)
14,2 mg
Витамин Е
(25%)
3,81 mg
Витамин К
(1%)
1,4 μg
Минерали
Калцијум
(5%)
52 mg
Гвожђе
(4%)
0,49 mg
Магнезијум
(3%)
11 mg
Фосфор
(1%)
4 mg
Калијум
(1%)
42 mg
Натријум
(104%)
1.556 mg
Остали конституенти
Water75.3 g
Веза ка УСДА подацима
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Плод маслине богат је беланчевинама, хлорофилом, сапонинима, воском, смолом, витаминима А, D, K и Е, масним киселинама као што су: олеинска, стеаринска, палмитинска, многим минералима, ензимима и др. У старо време се маслиново уље користило за исхрану, хигијену и улепшавање, осветљење, лечење и у ритуалне сврхе. Витамин Е и олеинска киселина су познати и доказани антиоксиданси. Данас у свету постоји више од 50 врста маслиновог дрвета које се гаји широм света управо због производње уља или течног злата као се врло често назива.

Лист маслине[уреди | уреди извор]

Од листа маслине припрема се чај који помаже код упала и тегоба функционисања уринарног тракта.[31]

Маслиново уље[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Маслиново уље

Плод је богат уљем, који се цеди кориштењем притиска кроз разне пресе (хладно цеђено уље), или се издваја користећи врућу воду или пару. Уље се користи у исхрани као додатак јелу, пржење, зачињавање јела, као и у медицинске сврхе. У ранијем периоду су маслине цеђене ручно или уз помоћ камена.

Производи од маслина. (Ајвалик ,Туска)

Маслиново уље се цеди индустријски машинама а почетком двадесетог века је то рађено постројењем на водени погон слично воденици.

Маслина у књижевности и историји[уреди | уреди извор]

У Библији спомиње се више од хиљаду пута. У хришћанству је симбол Божје бриге за људе. Мојсије је ослобађао ратовања мушкарце, који су гајили маслине. Голубица која се после потопа вратила на Ноеву арку у кљуну је носила маслинову гранчицу као симбол помирења Бога и људи. Са много маслинових ганчица народ је прославио Исусов улазак у Јерусалим. Исус се знојио крвавим знојем на Маслинској гори, окружен мноштвом маслина, а Исусов крст, био је по предању од маслиновог и кедровог дрвета.

Због чврстоће и отпорности, маслина је симбол снаге. Тако је Херкул имао тољагу од маслиновог дрвета, а Одисеј је маслиновим коцем ослепио Киклопа. Маслина је симбол оданости и верности па је Одисејев и Пенелопин брачни кревет био од пања маслине. Хомер је маслиново уље звао текућим златом. Хипократ је маслиново уље преписивао за више од 60 разних болести. Победницима на Олимпијским играма, на главе су стављали маслинове венце, а за награду су добивали амфоре с маслиновим уљем, које је било тада врло скупо.

Производња[уреди | уреди извор]

Табела показује производњу плода маслине. Првих девет земаља припадају подручју Медитерана и производња маслина у тим државама чини 95% светске производње (према подацима Fao).

Главне земље произвођачи
Година 2003 Производња
(у тонама) 		Обрадива површина
(у хектарима) 		Количина изражена у
(q/Ha)
Свет 17 317 089 8 597 064 20,1
1. Шпанија 3 160 100 2 400.000 25,7
2. Италија 6 149 830 1 140 685 27,6
3. Грчка 2 400.000 765 000 31,4
4. Турска 1 800.000 594 000 30,3
5. Сирија 998 988 498 981 20,0
6. Тунис 500.000 1 500.000 3,3
7. Мароко 470.000 550.000 8,5
8. Египат 318 339 49 888 63,8
9. Алжир 300.000 178 000 16,9
10. Португал 280.000 430.000 6,5
11. Либан 180.000 230.000 4,5
Постројење на водени погон за цеђење маслиновог уља у Панагији на острву Тасос

Галерија[уреди | уреди извор]

  • У Црној Гори, у Бару, расте Стара маслина (Olea europaea) чија се старост процењује на преко 2.000 година. Верује се да је ово најстарије стабло маслине у Европи и једно од најстаријих у свету
    У Црној Гори, у Бару, расте Стара маслина (Olea europaea) чија се старост процењује на преко 2.000 година. Верује се да је ово најстарије стабло маслине у Европи и једно од најстаријих у свету
  • Маслињак
    Маслињак
  • Стара маслина у Каристосу на грчком острву Евбеја
    Стара маслина у Каристосу на грчком острву Евбеја
  • плод маслине пореклом из Јордана (Мртво море)
    плод маслине пореклом из Јордана (Мртво море)
  • Илустрација маслине из 19. века
    Илустрација маслине из 19. века
  • млада биљка
    млада биљка
  • лице и наличје листова
    лице и наличје листова
  • пре цветања
    пре цветања
  • цветање
    цветање

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Magos Brehm, J.; Draper Munt, D.; Kell, S.P. (2011). „Olea europaea (errata version published in 2016)”. The IUCN Red List of Threatened Species 2011. e.T63005A102150835. Приступљено 26. 6. 2021. 
  2. ^ „Kew World Checklist of Selected Plant Families, Olea europaea”. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 5. 12. 2014. 
  3. ^ „Olea europaea (map)”. Biota of North America Program. Приступљено 5. 12. 2014. 
  4. ^ Eddo Rugini; Luciana Baldoni; Rosario Muleo; Luca Sebastiani (2016). The Olive Tree Genome. Springer. стр. 14. ISBN 978-3-319-48887-5. 
  5. ^ Apostolos Kiritsakis; Fereidoon Shahidi, ур. (2017). Olives and Olive Oil as Functional Foods: Bioactivity, Chemistry and Processing. John Wiley & Sons. стр. 129. ISBN 978-1-119-13531-9. 
  6. ^ Susan Featherstone (2015). A Complete Course in Canning and Related Processes: Volume 3 Processing Procedures for Canned Food Products. Woodhead Publishing. стр. 113. ISBN 978-0-85709-687-6. 
  7. ^ Green PS (2002). „A revision of Olea L. (Oleaceae)”. Kew Bulletin. 57 (1): 91—140. JSTOR 4110824. doi:10.2307/4110824. 
  8. ^ Besnard G, Rubio de Casas R, Christin PA, Vargas P (2009). „Phylogenetics of Olea (Oleaceae) based on plastid and nuclear ribosomal DNA sequences: Tertiary climatic shifts and lineage differentiation times”. Annals of Botany. 104 (1): 143—160. PMC 2706730 Слободан приступ. PMID 19465750. doi:10.1093/aob/mcp105. 
  9. ^ „Genetic characterisation of olive trees from Madeira Archipelago using flow cytometry and microsatellite markers”. Genetic Resources and Crop Evolution. 2008. 
  10. ^ Marone, Elettra; Fiorino, Piero (јануар 2012). „Oleiculture in progress”. Advances in Horticultural Science. 26 (3–4). doi:10.13128/ahs-22672. 
  11. ^ Besnard G, Garcia-Verdugo C, Rubio de Casas R, Treier UA, Galland N, Vargas P (2008). „Polyploidy in the Olive Complex (Olea europaea): Evidence from Flow Cytometry and Nuclear Microsatellite Analyses”. Annals of Botany. 101 (1): 25—30. PMC 2701839 Слободан приступ. PMID 18024415. doi:10.1093/aob/mcm275. 
  12. ^ „Buah Ca-na, Chinese White Olive”. Singapore National Parks Board (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 02. 2019. г. Приступљено 2019-02-14. 
  13. ^ а б World Olive Encyclopedia, International Olive Council, 1996, ISBN 978-8401618819 
  14. ^ Lanza, Fabrizia (2012). Olive: A Global History. Reaktion Books. стр. 106—110. ISBN 978-1-86189-972-9. 
  15. ^ Garrido Fernandez, A.; Fernandez-Diez, M.J.; Adams, M.R. (1997). Table Olives: Production and Processing. Springer. стр. 23—45. ISBN 978-0-412-71810-6. 
  16. ^ а б Boskou, D., ур. (1996). Olive Oil. Chemistry and Technology. AOCS Press. 
  17. ^ Therios, Ioannis Nikolaos (2009). Olives: Volume 18 of Crop Production Science in Horticulture (History of Olive Growing, page 1). CABI. ISBN 978-1-84593-620-4. 
  18. ^ Marquer, L.; Otto, T.; Arous, E. Ben; Stoetzel, E.; Campmas, E.; Zazzo, A.; Tombret, O.; Seim, A.; Kofler, W.; Falguères, C.; El Hajraoui, M. Abdeljalil (2022-03-22). „The first use of olives in Africa around 100,000 years ago”. Nature Plants (на језику: енглески). 8 (3): 204—208. ISSN 2055-0278. doi:10.1038/s41477-022-01109-x. 
  19. ^ Kislev et al. 1992
  20. ^ Besnard et al. 2002,2013b
  21. ^ Lumaret et al. 2004
  22. ^ Baldoni et al. 2006
  23. ^ Diez et al. 2015
  24. ^ Thompson, John D. (2020). Plant Evolution in the Mediterranean: Insights for Conservation. Oxford University Press. ISBN 9780198835141. 
  25. ^ Di Giovacchino, Luciano (2013). „3”. Handbook of Olive Oil: Analysis & Properties (2nd изд.). New York: Springer Science & Business Media. стр. 57. 
  26. ^ а б Vossen, Paul (2007). „Olive Oil: History, Production, and Characteristics of the World's Classic Oils”. HortScience. 42 (5): 1093—1100. doi:10.21273/HORTSCI.42.5.1093 Слободан приступ. 
  27. ^ Lanza, Fabrizia (2011). Olive: a global history. London: Reaktion Books. стр. 15. ISBN 978-1-86189-972-9. 
  28. ^ Gooch, Ellen (2005). „10+1 Things you may not know about olive oil”. Epikouria Magazine (Fall/Spring). Архивирано из оригинала 8. 12. 2014. г. Приступљено 5. 12. 2014. 
  29. ^ Friedrich W.L. (1978). Fossil plants from Weichselian interstadials, Santorini (Greece) II Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2011), published in the "Thera and the Aegean World II", London, pp. 109–128. Retrieved on 2011-12-07.
  30. ^ „Mediterranean Museums of Olive”. www.oliveoilmuseums.gr. Архивирано из оригинала 2016-02-08. г. Приступљено 2016-05-22. 
  31. ^ „Чај листа маслине”. Приступљено 04. 03. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Маслина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маслина&oldid=27549459”