Матичњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
матичњак
матичњак
матичњак
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Lamiales
породица: Lamiaceae
род: Melissa
Биномијална номенклатура
Melissa officinalis
L.
Екологија таксона

Матичњак (пчелиња трава, маточина, пчелињак, лимун трава) или лат. Melissa officinalis је лековита, ароматична биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Опис биљке[уреди]

Вишегодишња зељаста биљка са кратким ризомом и подземним столонама. Стабло је усправно, длакаво или голо и четворострано. Листови су светлозелени, јајасти са ободом који је грубо тестераст и распоређени су наспрамно. Цветови су сакупљени по 3-10 у пазуху вршних листова. Цветови су двоусни бели, светлољубичасти или жути. Биљка мирише на лимун, отуд назив лимунова трава. Назив пчелиња трава биљка је добила јер су чести посетиоци пчеле. У питању је вишегодишња биљка, чији је век трајања од 5 до 10 година. Формира жбун, бокори се. Из семена се производи расад, који се расађује на 25 цм. Расађивање може да се спроведе и преносом већ оформљеног корена тј. подземног дела биљке на нову парцелу. Биљка се коси најмање 2 пута годишње. Може да буде и врло декоративна саксијска биљка, пријатног мириса.

Дрога и хемијски састав[уреди]

Матичњак се користи у народној и званичној медицини и то његови листови и етарско уље. Скупљају се вршни делови биљке на самом почетку цветања - лист и стабљика (корен не), суше се и прерађују. Листови садрже етарско уље (0,02-0,2%) чији садржај варира зависно од генетског потенцијала и поднебља на коме биљка расте. Користи се у облику чаја, биљних капи или етарског уља.

Лековито дејство[уреди]

Ова биљка се традиционално употребљава у српском народу. Етарско уље је седатив (средство за умирење) и карминатив (средство против надувености стомака), а може и да се утрљава споља против реуматизма и неуралгија. Веома је цењено у парфимеријској индустрији, а и користе се против убода комараца. Поред у ове сврхе, матичњак се користи и код неуроза желудачно-цревног система, психовегетативних болести срца, мигрене. Доказано је и његово антимикробно дејство посебно на вирусе херпеса.

Галерија[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • BioNet škola