Мери II Енглеска

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Мери II од Енглеске)
Мери II од Енглеске
Лични подаци
Датум рођења(1662-04-30)30. април 1662.
Место рођењаЛондон, Енглеска
Датум смрти28. децембар 1694.(1694-12-28) (32 год.)
Место смртиПалата Кенсингтн, Енглеска
Породица
СупружникВилијам III Орански
РодитељиЏејмс II Стјуарт
Ана Хајд
ДинастијаСтјуарт
Краљица Енглеске, Шкотске и Ирске
Период13. фебруар 1689 − 28. децембар 1694.
ПретходникЏејмс II Стјуарт
НаследникВилијам III Орански

Мери II (енгл. Mary II of England; палата Сент Џејмс, Лондон, 30. априла 1662— палата Кенсингтон, 28. децембар 1694) је била краљица Енглеске, Ирске и Шкотске.

На власт је дошла након Славне револуције 1689. године када су присталице протестантизма свргнули са власти њеног оца, краља Џејмса II након чега је владала заједно са својим супругом Вилијамом III Оранским. Мери, иако је на папиру имала власт у својим рукама препустила ју је свом супругу. Након њене смрти 1694. Вилијам III Орански влада сам.

Рођење и живот до владавине[уреди | уреди извор]

Мери се родила у палати Сент Џејмс 30. априла 1662. године као најстарија кћер краља Џејмса II и његове најстарије супруге Ане Хајд (енгл. Anne Hyde). Мерин стриц био је енглески краљ Чарлс II а деда Едвард Хајд (енгл. Edward Hyde), први гроф од Кларендона и Чарлсов први саветник. Иако је њена мајка родила осморо деце Мери и Ана су једине преживеле. Њихов отац Џејмс, тада војвода од Јорка преобратио се у католицизам 1668. или 1669. године по заповести краља Чарлса II. Мери и Ана су одгојене у протестантском духу. Мерина мајка је умрла 1671. године а њен отац се оженио католикињом Маријом од Модене.

Мери се удала за Вилијама, сина њене тетке и низоземског протестантског владара Вилијама II Оранског. Краљ се у почетку противио овом браку јер је хтео да Мери уда за француског принца католика али се на крају сложио. Џејмс, Мерин отац, пристао је на овај брак из погрешне политичке процене да ће му то побољшати положај међу протестантима. Мери и Вилијам су се венчали у Лондону 4. новембра 1677. године.

Марија је потом отишла да живи у Низоземску. Брак није био нарочито срећан јер она није и поред три трудноће добила дете. Међу становништвом је била популарна због лепе спољашњости и манира али је муж према њој био хладан и занемаривао ју је.

Славна револуција[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Славна револуција

Након смрти Чарлса II који није имао законите деце, круну је наследио његов брат и Мерин отац Џејмс који је поста Џејмс II Током своје кратке владавине Џејмс је водио спорну верску политику која није одговарала енглеским протестантима па су они већ 1687. ступили у преговоре са Мериним мужем Вилијамом III Оранским како би збацили Џејмса са власти. У тим заоштреним политичко-верским приликама рођење сина наследника, Мериног полубрата, Џејмса Френсиса Едварда, изазвало је међу протестантима узбуну јер су страховали од католичке династије на енглеском престолу. Гласине да је син Џејмса II у ствари подметнут подстакле су Мери да напише својој сестри Ани писмо у којем тражи објашњење ових гласина. Ситуација је убрзала преговоре између представника енглеских протестаната и Мериног супруга који је притао на војну интервенцију у Енглеској.

Након што је донео одлуку да интервенише у Енглеској Вилијам је донео декларацију у којој је новорођеног сина Џејмса II назвао наводним принцем од Велса. Дана 5. новембра 1688. низоземса војска се искрцала на енглеско тло и до 11. децембра извојевала је победу ушавши у Лондон. Краљ Џејмс је побегаоу Француску где је уз један неуспели покушај повратка на власт у Ирској живео до краја живота. Мери је била веома потресена околностима у којима се нашао њен отац али није показивала осаћања по заповести свога мужа због чега је касније критикована.

Вилијам је убрзо, на нерегуларан начин, сазвао парламент који је 12. фебруара 1689. прогласио да је Џејмс абдицирао побегавши из Енглеске. Престо је проглашен упражњеним а понуђен је, не по правилном смеру наслеђивања Џејмсовом сину, већ његовој кћери Мери. Марија је постала краљица а утврђено је да ће владати заједно са Вилијамом. Парламент је то озваничио посебним законом који је познат као Повеља о правима. Истим законом Џејмс је оптужен за злоупотребе током своје владавине и стављени су ван снаге сви закони који су укидали ограничења за католике. Такође је утврђено да ниједан католик не може да наследи енглески престо. Утврђена је и линија наслеђивања према којој би енглеску круну требало да наследе потомци Вилијама и Марије а ако они не буду имали потомака онда би енглеску круну наследила Џејмсова млађа кћерка Ана и њени потомци. Лондонски бискуп Хенри Комптон крунисао је Вилијама и његову жену у Вестминстерској опатији 11. априла 1689. године. Крунисање није извршио кентерберијски надбискуп зато што је сматрао нелигитимним свргавање Џејмса II.

Владавина и смрт[уреди | уреди извор]

Након 1690. године Мерин супруг и сувладар Вилијам је често био одсутан јер је ратовао против Француске у Низоземској. Он је угушио и устанак у Ирској и Шкотској који су подигли присталице свргнутог краља Џејмса II. За то време Енглеском је управљала Мери.

Године 1690. је због наводне завере затворила свог ујака Хенрија Хајда, грофа од Кларендина а 1692. је из истих разлога затворила Џона Черчила, војводу од Молбороа због чега се замерила својој сестри Ани којој је војводина супруга била пријатељица. Односи између две сестре остали су хладни све до Мерине смрти.

Марија је изненада умрла 28. децембра 1694. од богиња у палати Кенсингтон. Сахрањена је у Вестминстерској опатији. Након њене смрти Енглеском је владао до своје смрти Вилијам III.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Хенри Стјуарт
 
 
 
 
 
 
 
8. Џејмс I Стјуарт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Мери Стјуарт
 
 
 
 
 
 
 
4. Чарлс I Стјуарт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Фредерик II Дански
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Софија Мекленбуршка
 
 
 
 
 
 
 
2. Џејмс II Стјуарт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Антонио Бурбонски
 
 
 
 
 
 
 
10. Анри IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Хуана III од Наваре
 
 
 
 
 
 
 
5. Хенријета Марија од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Франческо I Медичи
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Јохана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
1. Мери II од Енглеске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Laurence Hyde[1]
 
 
 
 
 
 
 
12. Хенри Хајд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Anne Sibell[1]
 
 
 
 
 
 
 
6. Едвард Хајд, 1. гроф од Кларендона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Edward Langford[1]
 
 
 
 
 
 
 
13. Mary Langford
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Mary St Barbe[2]
 
 
 
 
 
 
 
3. Ана Хајд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. William Aylesbury[1][3]
 
 
 
 
 
 
 
14. Sir Thomas Aylesbury, 1st Baronet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Anne Poole[1][3]
 
 
 
 
 
 
 
7. Frances Aylesbury
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Francis Denman[1][3]
 
 
 
 
 
 
 
15. Anne Denman
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ann Blount[1]
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Jones, W. A. (1853). "Lord Clarendon and his Trowbridge Ancestry", The Wiltshire Archaeological and Natural History Magazine, vol. 9. стр. 282–290
  2. ^ Evans, C. F. H. (January 1975). "Clarendon's Grandparents", Notes and Queries, vol. 22, no. 1. стр. 28
  3. ^ а б в Alsbury, Colin (2004). „Aylesbury, Sir Thomas, baronet (1579/80–1658)”. Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/929.  (subscription or UK public library membership required)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мери II Енглеска на Викимедијиној остави.
Краљица Енглеске
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мери_II_Енглеска&oldid=27553481”