Милан Кашанин
| Милан Кашанин | |
|---|---|
| Датум рођења: | 21. фебруар 1895. |
| Место рођења: | Бели Манастир (Аустроугарска монархија) |
| Датум смрти: | 22. новембар 1981. |
| Место смрти: | Београд (СФР Југославија) |
Милан Кашанин (Бели Манастир, 21. фебруар 1895 — Београд, 22. новембар 1981) је био српски историчар уметности, ликовни критичар, књижевник, историчар књижевности и културни радник.
Историју уметности студирао је на Сорбони код професора Малеа, Баша и Шнајдера. Тезом Бела црква Каранска докторирао је у Београду 1926. године. Био је кустос Музеја савремене уметности, директор Музеја кнеза Павла и Галерије фресака у Београду. Значајан је и као један од организатора првих великих европских изложби у Београду: Италијански портрет кроз векове (1938) и Француско сликарство 19. века (1939). Био је покретач и уредник часописа Уметнички преглед који је излазио између 1937. и 1941. године. Музејом кнеза Павла, како се тада звао данашњи Народни музеј у Београду, управљао је од 1935. до 1944. године.
У научном раду бавио се истраживањем српске уметности од средњег века до новијих времена. Његова тумачења заснована су на учењима француске школе између два светска рата и заснивају се пре свега на префињеној анализи стила. Дао је значајан допринос познавању српске средњовековне књижевности. према речима Димитрија Богдановића његова књига о старој српској књижевности представља одступање од главног тока њеног пручавања али са врло освежавајућим приступом. Кашанин није настојао да да преглед целокупног развоја српске средњовековне књижевности већ је хтео да ревалоаризује њено место у српској култури и да међу читалачком публиком промовише највреднија остварења српског средњовековног наслеђа. Објављивао је ликовне критике од 1924. у листовима Политика, Време и часопису Реч и слика.
21. фебруара 2012. откривена је спомен плоча на згради у Хиландарској улици у Београду где је живео.[1]
Садржај |
[уреди] Важнији радови
- Српска уметност у Војводини од доба деспота до уједињена, 1927.
- Бела црква Каранска, 1928.
- Добрун, 1928.
- Два века српског сликарства, 1942.
- Уметност и уметници, 1943.
- Савремени београдски уметници, 1952.
- Уметничке критике, 1968.
- Српска књижевност у средњем веку, 1975.
- Случајна открића, 1977.
- Камена открића, 1978.
- Погледи и мисли, 1978.
[уреди] Одликовања
- Орден Св. Саве V, III и I реда
- Орден Легије части IV реда (1936)
- Пољски орден 'Polonia Restituta'
- Дански орден III реда
- Холандски орден IV реда
[уреди] Референце
[уреди] Спољашње везе
- „Милан Кашанин - Биографија“, Интернет страница о 27. марту 1941.
- „Милан Кашанин - одабране фотографије“, Интернет страница о 27. марту 1941.
- „Српска култура има почетак, али нема и свој крај“, Миодраг Јанковић, Пресс магазин, историја, 11. јануар 2009.
- Мој отац је спасао музеј („Вечерње новости“, 23. децембар 2009)