Милоје Милојевић (композитор)
-
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Милоје Милојевић (вишезначна одредница).
| Милоје Милојевић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 28. октобар 1884. |
| Место рођења: | Београд (Краљевина Србија) |
| Датум смрти: | 16. јун 1946. |
Милоје Милојевић (Београд, 28. октобар 1884 — 16. јун 1946) је био српски композитор и музиколог. Похађао је гимназију у Београду и Новом Саду, а музику је студирао у Минхену. Учитељ певања у гимназији, професор Музичке школе, асистент и доцент за историју музике на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1925-39) и професор Музичке академије (1941-46). Организатор Камерног удружења наставника Српске музичке школе (1911), оснивач и уметнички руководилац универзитетског камерног удружења Collegium musicum (1925), диригент Првог Београдског певачког друштва и Обилића, музички критичар Политике (1921-41) и Српског књижевног гласника (1908-41), покретач и главни уредник часописа Музика (1928).
Ученик и идејни настављач Стевана Мокрањца, Милојевић је поставио своје музичко стваралаштво на широку и чврсту подлогу народне музике; у аутентичном фолклорном мотиву тражио је само инспирацију за оригинално стварање у духу оних ритмова, мелодијских и психолошких особености које народна музика носи у себи. Утицаји Рихарда Вагнера и Рихарда Штрауса (хроматика и композициона техника), француског импресионизма, модерне чешке музике и словенског експресионизма (Модест Мусоргски, Игор Стравински) учинили су линију његовог стваралачког развоја вијугавом, али су јој дали ширину, сложеност и разноликост.
Полазећи са позиција идеалистичке музичке естетике, Милојевић је као музички критичар, и поред извесних субјективних ставова, успео да одржи строги и објективни критеријум и да буде регулатор музичког живота у прелазном периоду из примитиве у већи, шири и свеобухватнији замах европског карактера. Он није био само пасивни хроничар; уочавао је горућа питања и кључне проблеме музичког живота и ангажовано се борио за њихово решење. Његове критике писане су литерарно речитим, бујним, романтичарски надахнутим стилом.
[уреди] Дела
- Минијатуре оп.2 (1914)
- Литургија у Б-дуру, оп.37 (1915-16)
- Симфонијска поема Смрт мајке Југовића (1921)
- Интима за гудачки оркестар оп.56 (1937)
- Косовска свита оп.68 (1942)
 |
Овај незавршени чланак Милоје Милојевић (композитор) је везан за уметнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
