Мирмекохорија

С Википедије, слободне енциклопедије

Мирмекохорија је појава да семе биљке разносе мрави.

Расејавање мравима[уреди | уреди извор]

По Кернеру, најревноснији су мрави врсте Tetramorium coespitum. Мрави могу бити искључиви преносиоци семена и тада је мирмекохорија облигатна, али може бити и факултативна код неких врста, чија семена, осим мрава, разносе и други агенси. Мрави семена завлаче у мравињаке и уопште у пукотине и та семена онда клијају. Таква семена имају глатку семењачу и велику каранкулу на пупчаном или микропиларном делу. Такође, нека семена имају арилус и уљана тела.[1]

Мирмекохорне биљке[уреди | уреди извор]

Мрави претежно разносе семена рудералних биљака и врста букових шума. Њихова семена сазревају у пролеће и рано лето. Цветне дршке су им нежне и повијају се наниже како семе сазри омогућавајући мравима да из плодова ваде заостала семена. Мирмекохорне врсте су далеко бројније у тропским областима. Код ових биљака одношење семена под земљу је и добра заштита од евентуалног пожара.[1]

Примери биљака[уреди | уреди извор]

Од познатих врста, мирмекохорне су: зумбул, млађа, јагорчевина, копитњак, русомача, циклама, висибаба, шафран, зимзелен, потајница, ледињак, гавез, као и неке врсте родова Veronica, Carex и неке млечике.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]