Мотовун

Координате: 45° 20′ 09″ С; 13° 49′ 40″ И / 45.33595058379882° С; 13.827860511637622° И / 45.33595058379882; 13.827860511637622
С Википедије, слободне енциклопедије

Мотовун
Поглед на Мотовун
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаИстарска
ОпштинаМотовун
Становништво
 — 2011.484
Географске карактеристике
Координате45° 20′ 09″ С; 13° 49′ 40″ И / 45.33595058379882° С; 13.827860511637622° И / 45.33595058379882; 13.827860511637622
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина252 m
Мотовун на карти Хрватске
Мотовун
Мотовун
Мотовун на карти Хрватске
Мотовун на карти Истарске жупаније
Мотовун
Мотовун
Мотовун на карти Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број52424 Мотовун
Позивни број+385 52
Веб-сајтwww.motovun.hr

Мотовун је стари градић у западној Истри, Република Хрватска и седиште истоимене општине у Истарској жупанији. До територијалне реорганизације у Хрватској, налазио се у саставу старе општине Пазин.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се неколико километара од обале поред Новиграда. Броји око 1000 становника. Налази се на надморској висини од 277 m. Становништво се бави у највећој мери виноградарством и туризмом. Осим по свом вину, мотовунском „Терану“, Мотовун је познат и по Мотовунском филмском фестивалу.

Историја[уреди | уреди извор]

Мотовун је се развио из праисторијског утврђења. У 10. и 11. веку у град је био под влашћу поречких бискупа. Од 1278. град је припадао Млетачкој републици.

Најстарији део града има зидине из 13. и 14. века одакле је леп поглед на околину. На главном скверу данас стоји тврђава са звоном из 13. века. Црква је саграђена у ренесансном стилу по плановима млетачког архитекте Паладија 1600. Већина старих зграда је из 16. и 17. века.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, општина Мотовун је имала 1.004 становника, од чега у самом Мотовуну 484.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Мотовун је имало 590 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
389 65,93%
Италијани
  
52 8,81%
Југословени
  
13 2,20%
Словенци
  
5 0,84%
Срби
  
5 0,84%
Мађари
  
1 0,84%
Црногорци
  
1 0,16%
остали
  
3 0,50%
неопредељени
  
16 2,71%
регион. опр.
  
98 16,61%
непознато
  
7 1,18%
укупно: 590

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]