Мрмот

С Википедије, слободне енциклопедије

Мрмот
Алпски мрмот
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Породица: Sciuridae
Племе: Marmotini
Род: Marmota
Blumenbach, 1779
Подродови

Мрмот (лат. Marmota) је род сисара из реда глодара. У многим земљама је законом заштићен.[1]

Особине[уреди | уреди извор]

Мрмоти су велики глодари са карактеристично кратким али робусним ногама, увећаним канџама које су добро прилагођене копању, дебелим телима и великим главама и секутићима за брзу обраду разноврсне вегетације. Док је већина врста различитих форми браон боје тла, мармоти се разликују по боји крзна у зависности од околине. Врсте у отворенијим стаништима имају већу вероватноћу да имају бледу боју, док оне које се понекад налазе у добро пошумљеним регионима имају тенденцију да буду тамније.[2][3] Мармоти су најтежи чланови породице веверица. Укупна дужина обично варира од око 42 до 72 cm (17 до 28 in), а телесна маса је у просеку око 2 kg (4 1⁄2 lb) у пролеће код мањих врста и 8 kg (18 lb) у јесен, понекад преко 11 kg (24 lb), код већих врста.[4][5][6] Највећа и најмања врста нису јасно познате.[3][4] У Северној Америци, на основу средњих линеарних димензија и телесне масе током године, чини се да је најмања врста аљаски мрмот, а највећа је олимпијски мрмот.[5][7][8][6] Неке врсте, попут хималајског мрмота и тарбаганског мрмота у Азији, изгледа да достижу отприлике сличну телесну масу олимпијском мрмоту, али није познато да достижу тако велику укупну дужину као олимпијске врсте.[9][10] У традиционалној дефиницији хибернације, највећи мармоти се сматрају највећим „правим хибернаторима“ (пошто већи „хибернатори“ као што су медведи немају исте физиолошке карактеристике као животиње које обавезно хибернирају као што су различити глодари, слепи мишеви и инсектоједи).[11][12] Као мишеви, зечеви и остали глодари, мрмот има секутиће који непрестано расту па мора често нешто да глође да би их трошио. На предњим ногама има четири прста наоружана повијеним канџама помоћу којих животиња узима траву и гранчице, приноси храну устима и копа земљу. На задњим ногама има пет прстију с прилично кратким канџама. Мрмот има веома оштар вид, а уши му хватају сваки и најслабији звук.[13]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Мрмот се храни углавном биљкама, травом и осталим биљем. Такође једе и житарице, инсекте, пауке и црве. Воли младе и мекше биљке било које врсте. Држи храну својим предњим шапама док једе. Мрмоти углавном ради хране излазе из својих јама током јутра и поподне, јер им не пријају више температуре, што може довести до тога да се уопште не хране кад су веома топли дани. Када је време погодно, једу велике количине хране да би створили слој сала у телу, који им је потребан да би преживели дуг период зимског сна.[13]

Дубоки зимски сан[уреди | уреди извор]

Пре него што започну зимски сан, мрмоти истерају сву прогутану храну и попију огромну количину воде (иначе лети мрмоти уопште не пију воду). Овако потпуно испражњеног желуца и чистих црева, склупчају се тако да им њушка додирује реп, и западну у дубок сан. За то време њихова телесна температура спадне на једанаест или дванаест степени. Смањује се и број откуцаја срца. Израчунато је да за време зимског сна мрмот у месец дана удахне седамдесет и једну хиљаду пута, а то значи готово исто толико колико и за само два дана активног живота. Буди се из сна у пролеће и тада је врло слаб јер за време сна потроши сву масноћу накупљену испод коже.[13]

Размножавање[уреди | уреди извор]

Кад се пробуде из зимског сна, мрмоти се посвећују младима који ће се окотити. Мајка припреми посебно, сигурније скровиште. Кад се окоте, мали мрмоти личе на лепе сиве крзнене лоптице. Првих неколико недеља задржавају се у скровишту и мајка их брижљиво доји. Чим донекле поодрасту, мајка их изводи из јаме и дозволи им да се придруже у игри осталим младунцима, али их непрестано брижно пази, спремна да им прискочи у помоћ на најмањи знак опасности. Када ископа нову галерију, пушта унутра своје младе и учи их како треба да беже у споредне ходничиће чим она зазвижди. Мрмоти се споро развијају, сматрају се одраслим тек по навршеној другој години живота.[13]

Могу доживети старост од отприлике осамнаест година.[13]

Занимљивост[уреди | уреди извор]

Као што у Србији постоји народно веровање да мечка може предвидети крај зиме и долазак пролећа, такво исто веровање постоји у Северној Америци везано за мрмота. На дан 2. фебруара 2013. је по 127 пут у Панкстону, малом граду у Пенсилванији, САД одржана живописна манифестација „Дан мрмота“. То је била и тема познатог филма „Дан мрмота“ са Билом Марејем у главној улози.[14]

Врсте[уреди | уреди извор]

Следећи списак садржи све врсте рода Marmota[15] укључујући недавно дефинисани M. kastschenkoi.[16]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Примери врста[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Популарна енциклопедија, БИГЗ
  2. ^ Armitage, KB; Wolff, JO; Sherman, PW (2007). Evolution of sociality in marmots: it begins with hibernation. Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 356—367. 
  3. ^ а б Cardini, A; O'Higgins, Paul (2004). „Patterns of morphological evolution in Marmota (Rodentia, Sciuridae): geometric morphometrics of the cranium in the context of marmot phylogeny, ecology, and conservation”. Biological Journal of the Linnean Society. 82 (3): 385—407. doi:10.1111/j.1095-8312.2004.00367.x Слободан приступ. 
  4. ^ а б Armitage, KB; Blumstein, DT (2002). Body-mass diversity in marmots. Holarctic marmots as a factor of biodiversity. Moscow: ABF. стр. 22—32. 
  5. ^ а б Edelman, AJ (2003). „Marmota olympus”. Mammalian Species. 2003 (736): 1—5. S2CID 198129914. doi:10.1644/736 Слободан приступ. 
  6. ^ а б Armitage, KB; Downhower, JF; Svendsen, GE (1976). „Seasonal changes in weights of marmots”. American Midland Naturalist. 96 (1): 36—51. JSTOR 2424566. doi:10.2307/2424566. 
  7. ^ Barash, David P. (1989). Marmots: Social Behavior and Ecology. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1534-8. 
  8. ^ Hubbart, JA (2011). „Current Understanding of the Alaska Marmot (Marmota broweri): A Sensitive Species in a Changing Environment”. Journal of Biology and Life Sciences. 2 (2): 6—13. 
  9. ^ Murdoch, JD; Munkhzul, T; Buyandelger, S; Reading, RP; Sillero-Zubiri, C (2009). „The Endangered Siberian marmot Marmota sibirica as a keystone species? Observations and implications of burrow use by corsac foxes Vulpes corsac in Mongolia”. Oryx. 43 (3): 431—434. doi:10.1017/S0030605309001100 Слободан приступ. 
  10. ^ Chaudhary, V; Tripathi, RS; Singh, S; Raghuvanshi, MS (2017). „Distribution and population of Himalayan Marmot Marmota himalayana (Hodgson, 1841)(Mammalia: Rodentia: Sciuridae) in Leh-Ladakh, Jammu & Kashmir, India”. Journal of Threatened Taxa. 9 (11): 10886—10891. doi:10.11609/jott.3336.9.11.10886-10891 Слободан приступ. 
  11. ^ Armitage, KB (1999). „Evolution of sociality in marmots”. Journal of Mammalogy. 80 (1): 1—10. JSTOR 1383202. doi:10.2307/1383202 Слободан приступ. 
  12. ^ Nedergaard, J; Cannon, B (1990). „Mammalian hibernation”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. B, Biological Sciences. 326 (1237): 669—686. Bibcode:1990RSPTB.326..669N. PMID 1969651. doi:10.1098/rstb.1990.0038 Слободан приступ. 
  13. ^ а б в г д Мала енциклопедија животињског царства, Просвета, Београд.
  14. ^ Данас је Дан мрмота Блиц,
  15. ^ Thorington, R. W., Jr., and R. S. Hoffman. (2005). "Family Sciuridae". Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, pp. 754–818. D. E. Wilson and D. M. Reeder, eds. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
  16. ^ а б Brandler, OV (2003). „On species status of the forest-steppe marmot Marmota kastschenkoi (Rodentia, Marmotinae)”. Zoologičeskij žurnal (на језику: руски). 82 (12): 1498—1505. 
  17. ^ Cassola, F. (2016). „Marmota marmota”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T12835A510082. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T12835A510082.en Слободан приступ. Приступљено 11. 11. 2021. 
  18. ^ J. Herrero; J. Canut; D. Garcia-Ferre; R. Garcia Gonzalez; R. Hidalgo (1992). „The alpine marmot (Marmota marmota L.) in the Spanish Pyrenees” (PDF). Zeitschrift für Säugetierkunde. 57 (4): 211—215. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-10-01. г. Приступљено 2010-11-13. 
  19. ^ Tsytsulina, K. (2008). „Marmota camtschatica”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2008. Приступљено 6. 1. 2009. 
  20. ^ Kryštufek, B.; B. Vohralík (2013). „Taxonomic revision of the Palaearctic rodents (Rodentia). Part 2. Sciuridae: Urocitellus, Marmota and Sciurotamias”. Lynx, N. S. (Praha). 44: 27—138. 
  21. ^ GBIF Secretariat. „Marmota arizonae GBIF Backbone Taxonomy”. Приступљено 30. 4. 2017. 
  22. ^ Paleobiology Database. „Marmota minor”. Приступљено 30. 4. 2017. 
  23. ^ GBIF Secretariat. „Marmota vetus GBIF Backbone Taxonomy”. Приступљено 30. 4. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мрмот на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мрмот&oldid=27603031”