Накада

С Википедије, слободне енциклопедије
Прединастичке људске фигуре, Накада[1][2][3]

Накада је село на око 80 километара северно од Луксора, на западној обали Нила. Налази се поред значајног налазишта из праисторијског, прединастичког периода, по коме је цела култура добила име накадска култура. Студија Оксфордског универзитета из 2013. године о прединастичком периоду сугерише датум почетка негде између 3.800 и 3.700 пре нове ере.[4]

Британски египтолог Вилијам Метју Флиндерс Петри, који је истраживао ово место 1894. године, први је период Накаде поделио на три подпериода: Накада I, II и III. Петријева хронологија је замењена хронологијом Вернера Кајзера 1957. Кајзерова хронологија је почела око 4000 п. н. е, али је модерна верзија мало прилагођена, на следећи начин:[5]

Прединастички Египћани у периоду Накада I трговали су са Нубијом на југу, оазама западне пустиње на западу и културама источног Медитерана на истоку.[6] Такође су увозили опсидијан из Етиопије за обликовање сечива и других предмета од плочица.[7] Узорци дрвеног угља пронађени у гробницама Некхена, који су датирани у период Накада I и II, идентификовани су као кедар из Либана.[8]Разне биолошке антрополошке студије откриле су да остаци скелета Накаде имају афричке биолошке сличности.[9][10][11]

Генетски подаци о остацима из Накаде[уреди | уреди извор]

Кеита и Бојс (1996) су приметили да ДНК студије нису спроведене на јужним преддинастичким египатским скелетима.[12] Мада, различите ДНК студије су откриле да су Нубијци из хришћанског доба и модерни Нубијци, заједно са модерним афроазијским говорним становништвом на Рогу Африке, пореклом од мешавине западноевроазијске и афричке популације.[13][14][15][16] Неколико научника је истакло низ методолошких ограничења у примени ДНК студија на египатске мумифициране остатке.[17][18]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UCLA Encyclopedia of Egyptology” (PDF). 
  2. ^ „Naqada, ivory carvings”. www.ucl.ac.uk. 
  3. ^ Petrie, William Matthew Flinders (1895). Naqada and Ballas (на језику: енглески). стр. 213. 
  4. ^ „Carbon dating shows ancient Egypt's rapid expansion”. 
  5. ^ Hendrickx, Stan. „The relative chronology of the Naqada culture: Problems and possibilities [in:] Spencer, A.J. (ed.), Aspects of Early Egypt. London: British Museum Press, 1996: 36-69.” (на језику: енглески): 64. 
  6. ^ Shaw, Ian (2002). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford, England: Oxford University Press. стр. 61. ISBN 0-500-05074-0. 
  7. ^ Barbara G. Aston, James A. Harrell, Ian Shaw (2000). Paul T. Nicholson and Ian Shaw editors. "Stone," in Ancient Egyptian Materials and Technology, Cambridge, 5-77, pp. 46-47. Also note: Barbara G. Aston (1994). "Ancient Egyptian Stone Vessels", Studien zur Archäologie und Geschichte Altägyptens 5, Heidelberg, pp. 23-26. See on-line posts: [3] and [4].
  8. ^ Parsons, Marie. „Egypt: Hierakonpolis, A Feature Tour Egypt Story”. www.touregypt.net. Приступљено 2008-07-09. 
  9. ^ "When Mahalanobis D2 was used,the Naqadan and Badarian Predynastic samples exhibited more similarity to Nubian, Tigrean, and some more southern series than to some mid- to late Dynasticseries from northern Egypt (Mukherjee et al., 1955). The Badarian have been found to be very similar to a Kerma sample (Kushite Sudanese), using both the Penrose statistic (Nutter, 1958) and DFA of males alone (Keita,1990). Furthermore, Keita considered that Badarian males had a southern modal phenotype, and that together with a Naqada sample, they formed a southern Egyptian cluster as tropical variants together with a sample from Kerma". Zakrzewski, Sonia R. (април 2007). „Population continuity or population change: Formation of the ancient Egyptian state”. American Journal of Physical Anthropology (на језику: енглески). 132 (4): 501—509. PMID 17295300. doi:10.1002/ajpa.20569. 
  10. ^ Keita, Shomarka. „Analysis of Naqada Predynastic Crania: a brief report (1996)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 12. 2022. г. Приступљено 26. 01. 2023. 
  11. ^ Godde, K. (2009). „An examination of Nubian and Egyptian biological distances: support for biological diffusion or in situ development?”. Homo: Internationale Zeitschrift für die Vergleichende Forschung am Menschen. 60 (5): 389—404. ISSN 1618-1301. PMID 19766993. doi:10.1016/j.jchb.2009.08.003. 
  12. ^ Celenko, Theodore (1996). "The Geographical Origins and Population Relationships of Early Ancient Egyptians" In Egypt in Africa. Indianapolis, Ind.: Indianapolis Museum of Art. стр. 20—33. ISBN 0936260645. 
  13. ^ Sirak, K.A. (2021). „Social stratification without genetic differentiation at the site of Kulubnarti in Christian Period Nubia”. Nature Communications. 12 (1): 7283. Bibcode:2021NatCo..12.7283S. PMC 8671435 Слободан приступ. PMID 34907168. doi:10.1038/s41467-021-27356-8. „We find that the Kulubnarti Nubians were admixed with ~43% Nilotic related ancestry on average (individual proportions varied between ~36-54%) and the remaining ancestry reflecting a West Eurasian-related gene pool ultimately deriving from an ancestry pool like that found in the Bronze and Iron Age Levant. … The Kulubnarti Nubians on average are shifted slightly toward present-day West Eurasians relative to present-day Nubians, who are estimated to have ~40% West Eurasian-related ancestry.” 
  14. ^ Hollfelder, Nina (2017). „Northeast African genomic variation shaped by the continuity of indigenous groups and Eurasian migrations”. PLOS Genetics. 13 (8): e1006976. PMC 5587336 Слободан приступ. PMID 28837655. doi:10.1371/journal.pgen.1006976. „All the populations that inhabit the Northeast of Sudan today, including the Nubian, Arab, and Beja groups showed admixture with Eurasian sources and the admixture fractions were very similar. …Nubians are an admixed group with gene-flow from outside of Africa … The strongest signal of admixture into Nubian populations came from Eurasian populations and was likely quite extensive: 39.41%-47.73%. … Nubians can be seen as a group with substantial genetic material relating to Nilotes that later have received much gene-flow from Eurasians.” 
  15. ^ Haber, Marc (2017). „Chad Genetic Diversity Reveals an African History Marked by Multiple Holocene Eurasian Migrations”. American Journal of Human Genetics. 99 (6): 1316—1324. PMC 5142112 Слободан приступ. PMID 27889059. doi:10.1016/j.ajhg.2016.10.012. „We found that most Ethiopians are a mixture of Africans and Eurasians. … Eurasian ancestry in Ethiopians ranges from 11%–12% in the Gumuz to 53%–57% in the Amhara.” 
  16. ^ Ali, A. A. (2020). „Genome-wide analyses disclose the distinctive HLA architecture and the pharmacogenetic landscape of the Somali population”. Scientific Reports. 10 (6): 1316—1324. Bibcode:2020NatSR..10.5652A. PMC 5142112 Слободан приступ. PMID 27889059. doi:10.1038/s41598-020-62645-0. „Principal component analysis showed approximately 60% East African and 40% West Eurasian genes in the Somali population, with a close relation to the Cushitic and Semitic speaking Ethiopian populations.” 
  17. ^ Eltis, David; Bradley, Keith R.; Perry, Craig; Engerman, Stanley L.; Cartledge, Paul; Richardson, David (12. 8. 2021). The Cambridge World History of Slavery: Volume 2, AD 500-AD 1420 (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 150. ISBN 978-0-521-84067-5. 
  18. ^ Candelora Danielle (2022). Candelora Danielle, Ben-Marzouk Nadia, Cooney Kathyln (eds.). (31. 8. 2022). Ancient Egyptian society : challenging assumptions, exploring approaches. Abingdon, Oxon. стр. 101—122. ISBN 9780367434632. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Накада на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за села је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Накада&oldid=27550694”