Немачка комунистичка партија

С Википедије, слободне енциклопедије
Немачка комунистичка партија
Deutsche Kommunistische Partei
ВођаПатрик Кебеле
Основана1968.
ПретходникКомунистичка партија Немачке
СедиштеЕсен
 Немачка
Број чланова  (2017)3.500
Идеологијакомунизам,
антиревизионизам,
марксизам-лењинизам
Политичка позицијакрајња левица
Међународно чланствоИнтернационална конференција комунистичких и радничких партија
Европска странкаПартија европске левице (посматрач)
Бојецрвена
Бундестаг
0 / 630
Бундесрат
0 / 69
Европски парламент
0 / 96
Веб-сајт
www.dkp.de

Немачка комунистичка партија (нем. Deutsche Kommunistische Partei, DKP) је политичка партија у Немачкој. Основана је 1968, а сматра се наследницом Комунистичке партије Немачке, чији је рад у Западној Немачкој био забрањен 1956. године. Уско је сарађивала с источнонемачком Јединственом социјалистичком партијом Немачке (СЕД), од које је примала знатну финансијску помоћ и директиве.[1]

Западнонемачки минстар правде допустио је 1968. оснивање нове комунистичке партије под новим именом,[2] а сем тога је у процесу било и усвајање политике побољшања односа с Источном Немачком (Остполитик).

НКП је у немачкој политици била и остала мања политичка партија без шире подршке. Значајнију је подршку на локалном нивоу имала током 1970-их у Хамбургу (2,2% гласова), Бремену (3,1%) и Сарланду (2,7%).

Након уједињења Немачке 1990, НКП је доживела пад подршке,[1] а добар део њеног дотадашњег чланства прешао је у Партију демократског социјализма (наследница СЕД).

НКП је од 2005. пружала подршку новооснованој Левици, али је немачки комуниста Кристел Вегнер у интервјуу 2008. оправдавао Берлински зид и Штази. Како би задржала добар углед,[1] Левица је избацила НКП из коалиције неколико дана касније.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Björn Hengst, Philipp Wittrock (19. 2. 2008). „Linke zeigt Kommunisten die Rote Karte” (на језику: German). Spiegel Online. 
  2. ^ Helmut Bilstein u. a., Organisierter Kommunismus in der Bundesrepublik Deutschland, Opladen (1977). стр. 16.
  3. ^ „Aktuell”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 29. 05. 2013. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]