Немања Гордић

С Википедије, слободне енциклопедије
Немања Гордић
Лични подаци
Пуно име Немања Гордић
Датум рођења (1988-09-25)25. септембар 1988.(35 год.)
Место рођења Мостар, СФРЈ
Држављанство Босна и Херцеговина
Висина 1,93 m
Информације о каријери
НБА драфт 2010. / није изабран
Про каријера 2005—
Позиција плејмејкер
Сениорска каријера
Године Клуб
2005—2010
2010—2012
2012
2012—2013
2013—2014
2014—2016
2016—2019
2019—2020
2020—2022
2022—2023
2023—2023
2024
Будућност
Виртус Рома
Азовмаш
Партизан
Игокеа
Цедевита
Будућност
Партизан
Морнар Бар
Клуж-Напока
Игокеа
Спартак
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2009—2019 Босна и Херцеговина

Немања Гордић (Мостар, 25. септембар 1988) је босанскохерцеговачки кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера, а тренутно наступа за Игокеу.

Године 2014. је проглашен за најбољег спортисту Републике Српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Немања Гордић је рођен 25. септембра 1988. године у Мостару у српској породици.[1] Године 1992. као четворогодишње дете, је напустио ратом захваћени родни град и преселио се код мајчине породице у Гацко. Тамо је три године тренирао фудбал, а у слободно време је играо кошарку.[1]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Немања је неко време паралелно тренирао фудбал и кошарку, а потом само кошарку. На једном кошаркашком кампу у Требињу оставио је добар утисак па су га позвали да игра за тамошњи КК Леотар. У Требињу се задржао годину дана, освојивши кадетско првенство БиХ, да би се потом са 16 година преселио у подгоричку Будућност.[1] Током прве сезоне играо је једну од главних улога у редовима црногорског шампиона. Одличну утакмицу у НЛБ лиги (данас Јадранска лига) одиграо је против Црвене звезде којој је дао 21 поен. Постао је стандардни члан прве петорке и постизао око десетак поена по утакмици.

У трећој сениорској сезони постао је један од најзначајнијих играча Будућности и константно пружао добре игре. У 11. колу Јадранске лиге против Крке постигао је 27 поена. На крају сезоне је уврштен у најбољу петорку црногорског првенства. Након што је за време репрезентативне акције сломио руку, Будућност је формирала екипу без Немање. Када се вратио у децембру 2010, за њега више није било места у тиму, но на његову срећу добио је позив из италијанске Лотоматике коју је тада водио Богдан Тањевић.[1] Провео је у италијанском клубу наредних годину и по дана.

У новембру 2012, након само два месеца у украјинском Азовмашу, дошао је у Партизан са којим је у сезони 2012/13. освојио Јадранску лигу и титулу првака Србије. Немања се међутим није најбоље уклопио у Партизану јер је имао другачију играчку улогу. Дали су му мање овлашћења у нападу, а Немањи то у том тренутку није одговарало. За следећу годину Партизан је хтео да им Лео Вестерман буде први плејмејкер, а неко млађи његова замена.[1] На крају сезоне Немања је раскинуо уговор са црно-белима.[1] У сезони 2013/14. је играо за Игокеу из Александровца.[2]

У јуну 2014. потписао је трогодишњи уговор са загребачком Цедевитом.[3] Након две сезоне и две дупле круне у Хрватској, Гордић је напустио Цедевиту и у августу 2016. се вратио у Будућност. Са екипом Будућности је освојио Јадранску лигу у сезони 2017/18. па је тако са клубом изборио учешће у Евролиги. Гордић је тада проглашен за најкориснијег играча финалне серије против Црвене звезде.[4] У свом другом мандату у екипи Будућности освојио је још две титуле првака Црне Горе и још три национална купа пре него што је у јуну 2019. године напустио клуб.[5]

Гордић се 5. јула 2019. године вратио у Партизан.[6] Са црно-белима је у сезони 2019/20. освојио Суперкуп Јадранске лиге и Куп Радивоја Кораћа, док је у Јадранској лиги и Еврокупу клуб био на првом месту до прекида такмичења због пандемије корона вируса. Гордић је у Еврокупу имао просечан учинак од 9,4 поена и 3,3 асистенције, док је у Јадранској лиги просечно бележио 8,8 поена уз 4,6 асистенција. У јулу 2020. је продужио уговор са клубом на још годину дана.[7] Играч Партизана је био до 27. децембра 2020. године када је прешао у Морнар из Бара, са којим је договорио сарадњу до краја сезоне.[8] У августу 2021. продужио је уговор са Морнаром на још годину дана.[9] У сезони 2022/23. наступао је за румунски Клуж.[10] Са овим клубом је освојио дуплу круну у Румунији.[11][12] Вратио се у Игокеу у септембру 2023. године.[13]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Играо је за селекцију БиХ до 16 година 2004. године, и селекцију до 18 година 2005. и 2006. године. На Европском првенству у Румунији 2006. године, био је трећи стрелац првенства за просеком од 19,4 поена, 7,6 скокова и 3,1 асистенције. Са сениорском репрезентацијом БиХ играо је на Евробаскету 2011. године у Литванији и Евробаскету 2013. године у Словенији под тренерским водством Аце Петровића.[1] Наступао је и на Евробаскету 2015. године када је селектор био Душко Ивановић.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Dražen Brajdić (24. 10. 2014). „U Cedeviti je bolje nego u Partizanu i Romi”. Večernji list. Приступљено 24. 10. 2014. 
  2. ^ „Igokeu napustili Mejson i Frejzer, došao Gordić”. novosti.rs. 11. 10. 2013. Приступљено 13. 10. 2013. 
  3. ^ „Гордић потписао трогодишњи уговор с Цедевитом”. novosti.rs. 13. 06. 2014. Приступљено 14. 06. 2014. 
  4. ^ „Gordić MVP ABA finala”. sport.blic.rs. 14. 4. 2018. Приступљено 28. 6. 2019. 
  5. ^ „Razišli se Gordić i Budućnost Voli”. cdm.me. 28. 6. 2019. Приступљено 28. 6. 2019. 
  6. ^ „Povratak Gordića”. kkpartizan.rs. 5. 7. 2019. Приступљено 5. 7. 2019. 
  7. ^ „Немања Гордић остаје црно-бели”. kkpartizan.rs. 16. 7. 2020. Приступљено 16. 7. 2020. 
  8. ^ „Nemanja Gordić stiže u Mornar!”. kkmornar.bar. 27. 12. 2020. Приступљено 28. 12. 2020. 
  9. ^ „Gordić u Mornaru i naredne sezone”. mozzartsport.com. 14. 8. 2021. Приступљено 27. 9. 2023. 
  10. ^ „Kluž promovisao Gordića”. mozzartsport.com. 13. 11. 2022. Приступљено 27. 9. 2023. 
  11. ^ „"Možda nije u redu reći, ali je za mene ono pre bilo normalno" Sportal intervju, Nemanja Gordić: Bio je šok kada sam došao u Kluž, ali je gušt igrati pred ovim ljudima”. sportal.blic.rs. 19. 3. 2023. Приступљено 27. 9. 2023. 
  12. ^ „Čovek-šampion: Birčević postao prvak Rumunije, Kluž od 0:2 do 4:2 u finalnoj seriji!”. sportal.blic.rs. 28. 5. 2023. Приступљено 27. 9. 2023. 
  13. ^ „Nemanja Gordić ponovo u Igokei”. mozzartsport.com. 13. 9. 2023. Приступљено 27. 9. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]